Rasad patlidžana: Poslije sjetve ne zalijevajte već stavite sloj snjega

Za razliku od paprike i paradajza čije je nicanje brzo i lako, kod patlidžana ovaj proces protiče sporo. To je razlog zašto se većina početnika obeshrabri pa čak i odustane od njegovog uzgoja.

Sijanje kao kod pomenutog plodovitog povrća, daće slabe rezultate. U takvim uslovima će biti mala klijavost, a presadnice nekvalitetne. Samo dobro razvijene i zdrave biljke osiguraće dobar urod.

Dezinfekcija vodonik peroksidom

Prvi korak je odabir kvalitetnog i visoko klijavog sjemena. Ono koje je oštećeno, izmjenjene boje, sa simptomima oboljenja i šturo, se ne koriste za sjetvu.

Prije samog početka potrebno ga je dezinfikovati. To je najlakše obaviti pomoću raznih čajeva poput kamilice, žalfije i drugih. Ukoliko ste u mogućnosti, najbolje je sjemenke tretirati rastvorom vodonik peroksida. Potrebno je dodati tri mililitra troprocentnog vodonik peroksida u 100ml vode. Ova smjesa se zagrije na 40°C i u nju se potopi sjeme patlidžana koje tako ostaje deset minuta. Ukoliko je nećete zagrijavati, tada ostaje duže, od 15 do 20 minuta.

Dezinfekcija se može obaviti i u nerazrijeđenom vodonik peroksidu i u tom slučaju se sjeme, poslije namakanja, ispire običnom vodom. Prednost ovog jedinjenja je to što razlaže inhibitorske materije koje sprečavaju klijanje, obavlja čišćenje površine, ali i ubrzava procese razvoja. Obavlja se neposredno pred sijanje.

Aktivirajte klicu skarifikacijom

Prije dezinfekcije dobro je obaviti skarifikaciju zbog čvrste opne. Podrazumijeva paranje ili pucanje sjemene ovojnice što olakšava nicanje. Može da se obavi mehaničkim, hemijskim i toplotnim načinom.

Najlakše i najbrže je da se izvede trljanjem sjemenki između dva lista sitnog šmirgl papira. Zagrijavanjem rastvora 3% vodonik peroksida i potapanjem u njega obaviće se toplinska, odnosno hemijska skarifikacija. Pucanje omotača omogućiće bržu aktivaciju klice i brži rast.

Kada ćemo ga posijati zavisi od izbora sorte, gdje i kada želimo posaditi presadnice. Treba napomenuti da od sjetve sjemena do presadnice spremne za sadnju na stalno mjesto, prođe od 55 do 65 dana.

Krajem februara sijaće se za rasad, a u drugoj polovini aprila sadi se u negrijane plastenike. Kako većina proizvođača želi biljke za sadnju u bašti tokom maja, sjetvu treba obaviti na početku marta. Zadnji rok je sredina marta.

Trik za bolje klijanje

Tom prilikom ne treba koristiti kompost jer ima previše hraniva. Dobar supstrat treba da je rastresit, da ima odgovarajući vodno-vazdušni režim, dovoljno korisnih materija i da je neutralne pH reakcije.

Patlidžan je povrće veoma osjetljivo na oštećenje korijena. Zbog toga je najbolje da ga sijemo u pojedinačne čašice i presadnice direktno posadimo u baštu.

Proizvodnja rasada patlidžana: Sjetva kreće krajem februara i traje do aprila

Sjeme se stavlja u napunjene posude na dubinu od jednog centimetra i zatim prekrije slojem supstrata debljine 0,5cm. Iskusni, stariji baštovani imaju trik sa snijegom. Poslije sjetve ne zalijevaju, već ih prekriju tanjim slojem snijega. Hladnoća će dodatno stimulisati klijanje i nicanje, a količina vode dobijene topljenjem snijega osigurava vitalnost i otpornost biljaka.

U slučaju da ste obavili naklijavanje, poslije sjetve obavite zalijevanje vodom. Patlidžan je od faze klijanja veoma osjetljiv na niske temperature i potrebno mu je obezbjediti vrijednosti između 25 i 28°C.