Evo koja je prednost ručne berbe vinskog grožđa, a koliko štedi mašinska

Organizacija berbe vinskog grožđa zavisi od veličine vinograda, količine obranog roda, raspoložive radne snage, primijenjene mehanizacije, kapaciteta za prihvat i preradu grožđa.

Berba se obavlja ručno i mašinski.

Prednost ručne berbe

Ručna berba je spora i skupa, ali ima određene prednosti u odnosu na mehanizovanu. Obično se za berbu angažuje 30 do 50 radnika, dok je minimum radnika za jedan hektar 20 do 30 po jednom radnom danu. Osnovna prednost je što radnici izvode selektivnu berbu, pri kojoj se beru potpuno zreli i zdravi grozdovi, a odbacuju oštećeni i zaraženi.

Nedozreli se ne beru, već se ostavljaju kako bi eventualno dozreli. Berba se izvodi makazama sa uskim sječivima, rjeđe nožićima. Prilikom presijecanja peteljki i manipulacije sa grozdovima, vodi se računa da se bobice što manje oštećuju.

Ručna berba se ne obavlja po visokim temperaturama, kada je grožđe pregrijano, niti se bere grožđe vlažno od kiše ili rose, jer je tada sklono brzim oksidacijama.

Transport u hladnjaču

Grožđe vinskih sorti (Vitis vinifera L.) bere se ručno u gajbice, zapremine 10 do 25 litara koje se postavljaju duž redova. Iza berača angažuje se prolazak utovarne grupe koju čine traktorista, dvojica radnika koja dodaju i dvojica radnika koji pakuju gajbice na prikolici. Postoje i specijalizovane prikolice za transport grožđa u koje se gajbice izručuju čim se napune grožđem. Veoma je važno da se grožđe preveze u roku 1 do 2 sata poslije berbe, kako bi se izbjeglo njegovo pregrijavanje, pucanje bobica i oksidacija šire.

Berba grožđa počela ranije: Manje roda, poznate i cijene

Gajbice se nakon berbe unose u hladnjaču kako bi se snizila temperatura grožđa, imajući u vidu da je tek ubrano grožđe zagrijano i nepogodno za bilo koji vid dalje tehnološke prerade. Po "temperiranju", grožđe se iznosi iz hladnjače i za proizvodnju vrhunskih ili vina iz posebne berbe i na vibracionom stolu dodatno probira. Daljom preradom grožđe se mulja putem presa ili muljača uz odvajanje peteljke i po ustaljenoj recepturi tehnologa proizvodi se bijelo, roze ili crveno vino.

Mašinska berba zamjenjuje veliki broj radnika

Mašinska berba zastupljena je kod proizvođača sa velikim površinama pod vinovom lozom. Kombajni za berbu vinskog grožđa mogu da budu vučeni ili samohodni. Rade po principu otresanja i usisavanja bobica sa špalira. Po obavljenoj berbi, grožđe se transportuje do preradnih kapaciteta gdje se u velikim muljačama obavlja brzo muljanje, zatim hlađenje i sumporisanje šire sumpor dioksidom.

Upotreba kombajna za berbu vinskog grožđa ima opravdanja s aspekta učinka, imajući u vidu da jedan kombajn zamjenjuje veliki broj radnika. U zavisnosti od konstrukcije, jedan kombajn sa 2 do 4 operatera može da obere 0,5 hektara za jedan sat, što je u prosjeku 20 do 50 puta brže u odnosu na ručnu berbu. Osim toga, kombajn za berbu može da je obavlja u dnevnim i noćnim uslovima i da je dnevni učinak do 10 hektara. Prednost mašinske berbe je i u tome što se tokom berbe kombajnom ova ne prekida do završetka berbe grožđa.

Kod mašinske berbe nedostatak je što su kombajni za berbu skupi, nije moguće obaviti probirnu berbu, u berbi dolazi do povređivanja bobica i da upravo zbog povreda i procesa koji započinju u bobici, transport do preradnih kapaciteta mora da bude brz i dobro organizovan.

U Evropi se mašinski bere 20 posto površina

Neke sorte, kao što je kaberne sovinjon, rizling, furmint, su veoma pogodne za mehanizovanu berbu, jer imaju čvrste bobice sa debelom pokožicom koje se lako odvajaju od peteljčica. Sorte sa tankom pokožicom su osjetljive na pucanje i kod njih su veći gubici šire tokom berbe.

Danas se većina vinograda u Novom svijetu obere mehanizovano, a u Evropi do 20 posto površina, pri čemu se postiže smanjenje troškova berbe vinskog grožđa za oko 75 posto.

Dodajte agroklub.ba u omiljeni Google izvor