Ćevapi, kobasice, lepinje, paradajz...Ovako izgleda spisak za prazničnu kupovinu većine stanovika za odlazak u prirodu. Činjenica je da se može i bez toga, jer u šumi ima hrane. Samo je treba naći, prepoznati i spremiti. Ljubiša Simović iz Gornjeg Milanovca, instruktor preživljavanja u penziji to i dokazuje.
Ručak iz šume je bezmesan, otklanja stres i na njega najviše treba potrošiti 100 - 200 dinara (1,6 do 3,3 KM), bilo za četvoročlanu porodicu ili grupu od 50 ljudi. To tvrdi Ljubiša Simović iz susjedne Srbije, penzioner koji je godinama bio instruktor preživljavanja. Radio je za vojsku i policiju. I danas dosta vremena provodi u šumskim šetnjama, skuplja bilje i rado prenosi znanje kako se prehraniti u šumi. Poznaje preko 200 vrsta biljaka i isto toliko gljiva. To je izgleda ključno kada se donese odluka da priroda bude samoposluga.
"Ako spremate ručak u šumi i sa namirnicama iz šume potrebno vam je veoma malo novca, tek za masnoću, so, neko jaje i još poneki začin. A može i bez toga, ako niste pretjerano zahtjevni. Sve ostalo naći ćete upravo u šumi. Priznat ćete da je primamljiva cijena, u odnosu na par hiljada dinara koje za praznike ostavljate u marketima i mesarama," kaže Ljubiša.
Šumski ručak sastoji se od čorbe, glavnog jela i salate. Slatkiš može da zamjeni i cvijet bagrema. Za jednu šumsku čorbu dovoljni su mladi listovi lipe, divlje kupine, plućnjak, kopriva, zelje ili medvjeđi dlan. Sve zavisi od toga šta u tom trenutku ima u šumi.
Mogu da se prave razne kombinacije, dodaje ovaj poznavalac, ali sve zavisi od terena i vrste biljaka. Da ne bude da je sve lako, postoje i neka pravila.
Prvo i jedino pravilo koje treba poštovati u prirodi je da nikada, ali nikada ne stavljate u ručak biljku koju ne poznajete. "Istina je da je za ovakvu avanturu potrebno neko predznanje. Ali možete da počnete od onoga što je svima poznato. Za koprivu svi znaju kako izgleda. Srijemuš, takođe, jer je on u poslednje vreme popularan i ima ga dosta na pijacama. Ja ne stavljam srijemuš u čorbe, jer je termički vrlo nestabilan i tada postaje gorak," kaže Simović.
Prednosti ručka nađenog u šumi su što u krugu od 300 metara može da se nabere sve što treba. Zelje raste na skoro svakoj livadi i na vlažnim stranama šuma. Svi mogu da ga prepoznaju, bere se od kraja marta do septembra i koristi se samo ono koje nije potpuno klasalo. Beru se vrhovi.
“Kopriva je fascinantna biljka. Ne postoji niko ko do sada ne zna koliko je ona ljekovita. Berem vrhove, obarim ih malo u slanoj vodi, isjeckam i onda pravim pljeskavice. Poželjno je da od kuće ponesete malo obarene riže, jaje i prezle. Pljeskavice pržite u masti ili ulju na vatri koju založite u šumi. Izuzetno su ukusne i zasite kao da ste jeli meso. Kruh vam nije potreban. Od zelja može da se pravi i čorba. Jednostavno se isprži crveni luk, dodaju se začini, nalije voda i probareno zelje. Kada ima gljiva, ručak je još bolji. Ali poznavanje šumskih gljiva je posebna priča i to zahtijeva dodatnu pažnju i dobro znanje. Ko nije siguran neka ne eksperimentiše," kaže Ljubiša.
Uz pljeskavice i čorbu od koprive ovaj prirodnjak predlaže salatu od srijemuša, koga ima u izobilju u šumi. Objašnjava da je početkom maja već prošla sezona kada se jede list. Ali tada mogu da se jedu izuzetno aromatični cvetići te biljke.
“Kompletan ručak od zeleniša iz šume vaš džep neće ni osjetiti. Radi se o minornom trošku u odnosu na hiljade i hiljade dinara koje ljudi troše na meso, majoneze, suhomesnate prerađevine. Ponesu meso u šumu, pa raspale roštilj i to baš tamo gdje ima zdrave i besplatne hrane u neograničenim količinama", kaže Ljubiša.
Ovakvi obroci ne štede samo novac, već imaju i terapeutsko dejstvo. Odlazak u prirodu služi da se izletnici odmore od stresa svakodnevnog života i jurcanja.
“U šumi smo fizički aktivni dok tražimo i beremo hranu. Mentalno smo angažovani da prepoznamo biljke i učimo nešto o prirodi oko sebe. Tada se zaboravljaju svakodnevni problemi. U tome se sastoji čitava terapija," zaključuje Simović.
Tagovi
Autorica
