• Organska zaštita voća
  • 06.10.2020. 09:15

Tretirajte voće prije mirovanja prirodnim preparatima od luka, koprive, sode i kreča

Trave, korovi, začini, soda i kreč mogu da prihrane voćke nakon berbe i idealna su zamjena za bakarna sredstva u zimskom prskanju.

Foto: Bojan Kecman
  • 240
  • 26
  • 0

Iako je nastupila jesen još uvijek mogu da se beru listovi maslačka, gaveza, koprive, paprati, hajdučke trave i preslice. Uzmite veliko bure od na primjer 150 do 200 litara i stavite na dno 15 - 20 kilograma gore navedenih biljnih vrsta. Dolijte do vrha vodu - najbolje kišnicu i ostavite da odstoji 15 do 20 dana, uz povremeno miješanje.

U drugo bure stavite lukovicu od crvenog i bijelog luka, zatim pelin, mljeveni biber i čili papriku. Dovoljne su dvije kese lukovice i pelina i po 250 grama bibera i čili paprike na 150 do 200 litara vode. Takođe, ostavite da odstoji oko tri sedmice i povremeno mješajte.

Rastvor bogat mineralima i vitaminima 

Pomiješajte po 1l tečnosti, iz oba bureta, u prskalicu zapremine deset litara i tretirajte stabla dok nije spao list sa voćaka. Dodajte i malu kafenu šolju jestivog ulja, kako bi se omogućilo bolje prianjanje na površinu lišća, grana i debla. Ako imate veću prskalicu povećajte doze proporcionalno zapremini. Potrebno je dobro procijediti tečnosti iz buradi da ne bi došlo do začepljenja dizni.

Kada je voda tamna znači da obiluje korisnim materijama

Ne morate da potrošite svu količinu pripremljenog rastvora u buradima, koja bi trebalo da budu plastična ili drvena. Tokom zime doći će do potpune razgradnje biljnog tkiva i na dnu će ostati samo mali talog. Voda će biti tamna i bogata korisnim mineralima i vitamina tako da isti postupak možete ponoviti u proljeće naredne godine, malo prije cvjetanja voća.

Odradite i tretman sodom

Korovi i trave idealni su za prihranu dok luk, pelin i začini, osim hranjljivih materija, utiču i na populaciju štetnih insekata koji su tek položili jaja na stabla, a svojim mirisom djeluju i odbijajuće na odrasle jedinke.

Soda bikarbona: Napravite sredstvo za zaštitu od bolesti i štetočina

Ipak, prije ove aktivnosti, uzmite sodu bikarbonu i sa njom tretirajte listove i drveće. Ako imate hektar voćnjaka, dovoljna su dva kilograma sode na 1.000 litara vode. Ova mjera dobra je za dezinfekciju stabala nakon berbe. Poslije sode upotrijebite gore navedene trave, povrće i začine.

Dodajte organski bor - važan je u oplodnji

Dodavajući organski bor, možete da izbjegnete upotrebu bakarnih sredstava u zasadima jer bakar (Cu), iako je dozvoljen u ekološkoj poljoprivredi, zagađuje zemljište i može da bude štetan za ljude i životinje, ako dospije na vodene površine. Inače, dozvoljena su četiri kilograma Cu godišnje, po hektaru.

Kopriva u sebi ima azota pa je odlično hranivo

Kopriva ima azota u sebi, maslačak bakar, gavez fosfor i kalijum, preslica silicijum, paprat kalijum, a hajdučka trava je dobar dezinficijens. Svemu ovom možete da pridodate i organski bor koji ćete nabaviti u poljoprivrednim apotekama, a doza je 1l na 500 litara vode. Bor je ključan mikroelement u oplodnji voća.

Dobri stari kreč

Kada opadne list, poželjno je rasuti kreč oko stabala da bi se smanjio infektivni potencijal gljivica na opalom lišću, a ukoliko su u mogućnosti, voćari mogu da tretiraju krečom kompletna stabla jer je primijećeno da je u narednoj vegetaciji, potreban manji broj tretmana protiv insekata i gljivica. Kreč je i odličan dezinficijens.

On kod insekata nagriza meko tijelo, čak utiče i na odrasle jedinke koje imaju oklop, guši ih zbog čega one ugibaju. Dodajte mu i so da bi bolje prianjao na površinu stabla. Samo pripazite, da ga ne stavljate u velikim dozama, kako ne bi došlo do alkalizacije tla. Dovoljno je 150 - 200 kilograma po hektaru, ako se rasipa, a rastopljenog u vodi oko 50 kilograma na 1.000l vode, ukoliko se tretira cijelo stablo.


Fotoprilog


Tagovi

Kopriva Gavez Bakarna sredstva Soda bikarbona Kreč Dezinfekcija stabala Oplodnja voća Infektivni potencijal


Autor

Bojan Kecman

Više [+]

Dipl.inž.poljoprivrede Bojan Kecman specijalizovan je za integralnu i organsku proizvodnju i zaštitu voća i povrća. Takođe se bavi voćarstvom, uzgaja kruške, šljive i crvenu ribizlu.