Gijov uzgojni oblik: Šta kada lastar pukne pri povijanju?

Zimska rezidba vinograda može se obavljati tokom cijelog zimskog perioda, od momenta kada padne lišće - krajem novembra ili početkom decembra pa do kretanja vinograda, ali se smatra da je najoptimalniji period kraj januara, početak februara. U tom periodu sa ovom pomotehničkom mjerom krenuo je i Slobodan Tomković iz sela Banja kod Aranđelovca u Srbiji.  

"Ovom rezidbom se reguliše količina roda, a samim tim i kvalitet. Ne može se sada u zimskom periodu uticati na kvalitet, ali daje se preduslov da sa ovom rezidbom bude kvalitetan rod", kaže Tomković za Agroklub.

Problem - nestručna radna snaga

Porodično uzgaja vinske sorte na 5,5 ha, i to tamjaniku, prokupac, kaberne sovinjon, frankovku, širaz, muskat hamburg, šardone i moravu. Godišnje proizvedu 4.500 do 5.000 litara vina, a ono što ostane prodaju vinarijama kao sirovinu. U nedostatku stručnih rezača, "obučio je" članove svoje porodice da urade "sasvim korektnu rezidbu" vinograda.

"Nema profesionalnih rezača voća i vinograda, samo priučenjaka. Veliki je deficit stručne radne snage. Sve nas 'kolje' nestručna radna snaga, a ko se razumije i obavi posao, njega uopšte nije problem platiti koliko traži."

Najzastupljeniji i najjednostavniji uzgojni oblik

Zato Tomkovići režu najčešće na jednokraki Gijo, koji je najjednostavniji i najzastupljeniji uzgojni oblik. Visina stabla se kreće od 30-60 cm i zahtijeva jednostran špalirski naslon, sačinjen od kolja i stubova, sa jednostrukim ili dvostrukim žicama. (D. Kuljančić, Vinogradarstvo, Prometej, 2007. str 223.).

Ako se lastar prikraćuje na jedno okce, nazivamo ga reznik, ako je od dva do pet - kondir, a ako ima više od šest okaca, onda je luk. Lastar koji ostavljamo za narednu godinu, treba da ima u prečniku šest, sedam, do 11-12 mm.

"Razlikujemo jednokraki i dvokraki Gijo. Za njega je karakteristična mještovita rezidba, na jednom, odnosno dva kraja ostavljamo po jedan luk, koji će donijeti rod u tekućoj godini i jedan kondir koji je bliži vrhu stabla koji će nam služiti za takozvanu zamjenu s obzirom da će se iz njega razviti dva lastara koje ćemo koristiti naredne godine za rezidbu, a ovogodišnji će se iz osnove odbaciti", objasnio je direktor Departmana za vinogradarstvo Dragoslav Ivanišević sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

"To je najčešći uzgojni oblik kod nas, pa i šire kada pričamo o sortama koje zahtijevaju dugu rezidbu, kao šardone, bijelog sovinjona, grašca. Vrlo se često gaje na Gijou ili karlovačkom uzgojnom obliku." 

Inače, različite sorte zahtijevaju različite rezidbe.

"Imamo one koje zahtijevaju dugu i kratku rezidbu. Kod sorte kojima je potrebna duga, to znači da treba da ostavimo duge rodne elemente, lukove, a one koje zahtijevaju kratku ostavljamo reznike i kondire. Već pri podizanju vinograda znamo koje ćemo sorte i kakvu rezidbu primjenjivati, pa shodno tome primjenjujemo određene uzgojne oblike", jasan je Ivanišević. 

Pucanje lastara

Međutim, jedno je teoriju znati, a drugo kada se neočekivani problemi jave upravo u praksi. Tako je, dok smo slikali i snimali, Tomkoviću pukao jedan lastar prilikom savijanja u luk.

"Do toga dolazi ako se lastar suviše naglo ili oštro povije. Kada se povija, treba sa dvije ruke palčevima od osnove lagano poviti i onda se lako savija. Ali, povijanje će tek biti olakšano kada sokovi kreću kroz biljku odnosno kada loza počne da suzi - kada se na presjecima čokota pojavljuju kapi tečnosti, i to je znak da se lastar rehidrirao i da je manje krt", objašnjava Ivanišević i dodaje da ako pak pukne, ili se čuje zvuk pucanja, to je znak da su sprovodni sudovi unutar lastara prekinuti i da će se luk osušiti, pa ga je najbolje makazama odstraniti.

"Zato je bitno da se radi pažljivo."

Međutim, Tomković je i u ovom slučaju pronašao trenutno rješenje. Pogledajte u videu: