Žir: Pomalo zaboravljen dodatak u ishrani stoke

Plodovi jeseni su raznovrsni i ima ih na sve strane, u njima uživaju ljudi, ali zahvaljujući svom vlasniku i životinje mogu da se oslade nekom jesenjom poslasticom. Ovo vrlo dobro zna Radmila Bošković iz sela Zabrežje, kod Obrenovca (susjedna Srbija) čije se svinje ovih dana lijepo časte.

Ova vrijedna žena potvrdila je da stoka uživa u žiru. On je inače veoma važan u ishrani, zato Radmili nije teško da u svojoj sedamdest i drugoj godini i ne baš dobrog zdravlja, izađe u prirodu i nakupi ga za životinje. Kaže da je to prava poslastica njima i da ga grickaju kao mi kokice. Nije lako nakupiti, ali, nije joj ni teško, naučila je da radi i ne drži je mjesto.

Ako smjesu za svinje pravite sami - pazite na omjere

"Ja kupim žir za svinje kao i komušinu od berbe kukuruza. Imam šest svinja, tri male i tri velike. One mnogo vole žir, to im je najzdravija hrana, samo im ga bacim bez neke posebne pripreme, kao kokama kukuruz i one ga tako pojedu", kaže Radmila.

Pretežno je zastupljen u mediteranskom pojasu, posebno na sjeveru Afrike, u Španjolskoj i Portugalu. Plod je duguljast, odnosno cilindričnog oblika, a često ga poljoprivrednici koriste kao stočnu hranu. Naime konzumiranjem ovog ploda poboljšava se ukus mesa kod stoke. U prosjeku jedna svinja pojede od 10 do 12 kilograma žira dnevno.

Popularan u oragnskom uzgoju svinja

Poznato je da su se i na ovim prostorima svinje hranile žirom. Žirenje svinja bio je jedan od najčešćih načina ekstenzivnog tova. Obično se praktikovao u hrastovim i bukovim šumama.

Danas je takva vrsta ishrane naročito popularna u organskoj proizvodnji svinja. Žir je u pogledu kalorijske vrednosti približno dvostruko slabiji nego zrnevlje žitarica. Stoka se može hraniti na ovaj način u jesen i početkom zime. Tada se u šumi sakupljaju njegovi plodovi i onda se daju u oboru. Može da se suši i na taj način čuva za zimu ili proljeće, pri čemu se savjetuje uklanjanje ljuski.

Kako hraniti nazimice prije nagona za tjeranjem?

Danas se po Radmilinim riječima jako rijetko skuplja, a njegove plodove pored prekrupe i raznih vrsta koncentrata, danas malo tko i da koristi.  

"Ljudi različito reaguju, neko me osuđuje, neko opet kaže svaka čast. Žira nema mnogo. Kada ima, ja nakupim po dva džaka i ostavim za hladne dane pa im dajem po šaku, uz jarmu i kukuruz", kaže ova domaćica.

Dodatak u kolačima i kao kafa

Glavni sastojak je tanin koji mu daje gorčinu, ali takođe može i da je ublaži. Tanina ima manje ako birate onaj koji još uvek nije sasvim dozreo. Da biste ublažili gorak ukus, ogulite ga, skuvajte i mijenjajte vodu sve dok ne izgubi gorčinu.

Potom može da se suši, prži i melje. Na taj način dobija se brašno od žira, koje može da se koristi za spremanje hljeba, kolača i drugih ukusnih jela. Ako koristite ovo brašno, potrebno je da ga pomiješate sa drugim tipom, da biste dobili još zdravije i ukusnije tijesto. Da biste napravila kafu ovo je postupak kako da ga tretirate: prvo mu skinete kapicu, a onda i koru. Zatim se sječe na sitnije delove. Potom se suši u rerni ili sušari, na umjerenoj temperaturi. Poslije se proprži da dobije smeđu boju. Melje se da se usitni do praha, isto kao kafa.