Simptomi i suzbijanje žute i lisne hrđe pšenice

Žutu hrđu pšenice uzrokuje patogen Puccinia striiformis koja je mutacijom s trava prešla na žitarice. Taj patogen prvenstveno napada pšenicu i ječam, dok se bolest uglavnom pojavljuje na listu i plijevama. Naziva se još i crtičasta hrđa zbog karakterističnih crtičastih plodonosnih tjelašaca limun-žute boje. Održava se na ostacima zaraženih biljaka, samonikloj pšenici i divljim vrstama trava. Kako objašnjava savjetodavac Nikola Ostrogonac, najjači napad je na listu i pljevama, ali je zabilježena i zaraza perikarpa sjemena.

Znakovi žute hrđe su male okrugle grupe spora narandžastožute boje, koje se spajaju u linije (crtice) po cijelom listu u nekoliko redova. Ovaj patogen se razvija pri niskim temperaturama tokom aprila i maja. Prag štetnosti za hrđu pšenice (Puccinia spp.) je prisustvo simptoma na listovima iznad prvog koljenca na više od 10% biljaka.

Kada i čime krenuti u zaštitu pšenice?

Stručnjaci preporučuju ratarima da češće obilaze parcele, a ako su simptomi prisutni na više od 10% biljaka do faze prvog koljenca tada treba preduzeti mjere zaštite. Ukoliko taj prag nije dostignut, onda se savjetuje praćenje kako bi se spriječilo dalje širenje simptoma koje ne treba dozvoliti iznad prvog lista drugog koljenca. Ako se utvrdi prisustvo simptoma žute hrđe pšenice na prvom listu drugog koljenca na više od 10% biljaka, proizvođačima se savjetuje da počnu obavljanje fungicidnog tretmana, kurativno preventivnim fungicidima radi sprječavanja daljeg širenja tog patogena.

Simptomi lisne hrđe pšenice

Lisna hrđa žita (Puccinia recondita) javlja se na lišću i lisnim rukavcima. Ovaj parazit prezimljava na mladim bijkama pšenice gdje napada list pšenice dok god je zelen jer isključivo na takvom listu može opstati. Optimalna temperatura za klijanje spora je 15-20°C, uz visoku relativnu vlažnost zraka. 

Kada se utvrdi prisustvo simptoma lisne hrđe pšenice na prvom listu drugog koljenca na više od 10% biljaka, proizvođačima se tada preporučuje da obavljanje fungicidnog tretmana, kurativno preventivnim fungicidima u cilju sprječavanja daljeg širenja tog patogena. Da bi se suzbili prouzrokovači bolesti lista pšenice savjetodavac Nikola Ostrogonac savjetuje primjenu jednog od sljedećih fungicida:

• Artea 330 EC (a.m. ciprokonazol + propikonazol) – 0,5 l/ha,
• Alert S (a.m. karbendazim + flusilazol) – 0,8-1 l/ha,
• Antre Plus (a.m. tebukonazol + tiofanat-metil) – 1,5 l/ha,
• Falcon EC-460 (a. m. tebukonazol + triadimenol + spiroksamin) - 0,6 l/ha,
• Prosaro (a. m. protiokonazol + tebukonazol) - 0,75-1 l/ha,
• Amistar extra (a.m. azoksistrobin + ciprokonazol) 0,75 l/ha,
• Sphere (a.m.trifloksistrobin+ciprokonazol) 0,5 l/ha,
• Duett Ultra (a.m.epoksikonazol+tiofanat-metil) 0,4-0,6 l/ha,
• Acanto Plus (a.m.pikoksistrobin+ciprokonazol) 0,6 l/ha,
• Alto Combi (a.m.karbendazim+ciprokonazol) 0,5l/ha,
• Zamir 400EW (a.m.prohloraz+tebukonazol) 0,75-1l/ha,
• Bumper P (propikonazol+prohloraz) 0,75-1 l/ha,
• Cello (a.m. tebukonazol+protiokonazol+spiroksamin) 1,25 lit/ha,
• Caramba (metkonazol) 1,2-1,5 lit/ha,
• Opus Team (epoksikonazol+fenpropimorf) 1 lit/ha