Koju pšenicu prvo prihranjujemo i kako UREU primijeniti folijarno?

Ukoliko je agrohemijskom analizom zemljišta utvrđena prirodna plodnost zemljišta, na kome se može ostvariti prinos od 3.000 kg/ha zrna pšenice, za planirani prinos od 6.000 kg/ha zrna potrebno je obezbijediti vodorastvorljivih NPK hraniva i to:

N=94 kg/ha, P2O5 = 47 kg/ha i K2O = 75 kg/ha.

Ovo samo u slučaju korišćenja vodorastvorljivih mineralnih hraniva, čiji je koeficijent iskorišćavanja 95 do 97 posto.

Kada kalijum možemo izostaviti?

U slučaju korišćenja klasičnih mineralnih NPK hraniva za pšenicu prosječan koeficijent iskorišćavanja je po "Lorch"-u: 50 - 80 posto za azot, 25 - 30 posto za fosfor i 55 - 70 posto za kalijum. Tada stvarne količine NPK hraniva se proporcionalno uvećavaju. Na zemljištima vrlo dobro obezbjeđenim pristupačnim kalijumom ili poslije predusjeva suncokreta, količine kalijumovih hraniva mogu se smanjiti ili čak potpuno izostaviti.

Prihranjivanje i ostale agrotehničke mjere završiti do fenofaze porasta u stablo - vlatanje, što je u normalnim ekološkim uslovima početkom aprila mjeseca. Ovo obavljamo rasturačima mineralnih đubriva ili na većim kompleksima avionom. Ukoliko koristimo folijarna ili rastvor UREE (max. 20 - 25 odsto), obavezno đubrivu dodati neki od okvašivača.

Prihranu pšenice, kojoj je potrebno u fazi bokorenja do porasta u stablo dati više od 60 kg azota, obavezno raditi u dva navrata. U prvom navratu dati obično UREU, dok 21 dan kasnije dodati KAN. To će reći, prvu prihranu obaviti krajem februara početkom marta, dok drugu 21 dan kasnije ili krajem marta.

Ukoliko je, na primjer, potrebno za prihranu 81 kg azota, a zemljište je kiselo, u oba navrata dodati KAN i to po 150 kg/ha KAN-a. Jako bitno u prihrani pšenice kao usjeva, a to je da prvo prihranjujemo jače izbokorenu, odnosno pšenicu koja je u boljem stanju jer je istrošila rezerve azota u zemljištu. Kasnije prihranjujemo onu, koja je u relativno lošijem stanju jer još ima hraniva u zemljištu koja nije iskoristila.

Urea i folijarno

Kada je riječ o folijarnoj prihrani pšenice, u našim uslovima kada poljoprivrednici žele da uštede na azotnom đubrivu, prihrana preko lista može se izvesti i UREOM.

Prilikom folijarne primjene veoma bitno je voditi računa o koncentarciji rastvora. Za prihranu kukuruza rastvor treba da je koncentracije tri do pet posto, odnosno tri do pet kilograma UREE na 100 litara vode ili šest do 10 kg u 200l vode, dok pšenica i trave podnose veću koncentraciju ovog đubriva (max. 20 - 25 posto).

UREA ima osobinu da se kristališe, pa je prilikom pripreme rastvora poželjno prvo rastvoriti u nekoj posudi, pa tek onda rastvor dodati u vodu bureta prskalice i obaviti miješanje rastvora, uz dodatak nekog okvašivača na kraju. Još bolji efekat se postiže kada se daje u koncentraciji od 10 posto, ali se prska dva puta sa navedenom koncentracijom. Veoma je bitno da se radi o kvalitetnom đubrivu, jer u protivnom nema efekta ili dolazi do začepljenja dizni prskalice.