Prema prvim podacima o žetvi žitarica u Ukrajini, prinosi pšenice i ječma će biti nešto manji nego lane. Slična situacija je kada je riječ o izvozu pšenice iz te zemlje. Uz to treba napomenuti da je Rusija povećala proizvodnju brašna i da će najviše brašna iz te zemlje biti izvezeno u Kinu.
Žetva žitarica u Ukrajini je nedavno počela, a prema prvim informacijama koje prenosi UkrAgroConsult, prosječni prinosi su niži nego prošle godine. Prinos ozimog ječma je u prosjeku manji za 3%, a prinos ozime pšenice niži je za 5% u usporedbi sa prošlom sezonom. Iako su u regionu Odese, prinosi veći nego 2017. godine, sušni vremenski uslovi koji su smanjili prinos žitarica u Južnoj Ukrajini, spadaju u glavne razloge nižih prinosa u cijeloj zemlji. Od početka žetve (25. juna) ukrajinski ratari su sa površine 74,8 hiljada hektara požnjeli 130,4 hiljada tona ozimih usjeva ostvarivši prosječan prinos od 1,74t/ha.
Ukrajina je u maju 2017/18. godine na strana tržišta izvezla oko milion tona pšenice. To je za 10% manje nego u aprilu (1,1 milion tona), ali je za 2% u odnosu na maj prošle godine, kada je ta zemlja izvezla 986,8 hiljada tona te žitarice. Kako izveštava UkrAgroConsult, između jula 2017. i maja 2018. godine, izvoz pšenice iznosio je 16,3 miliona tona, što je za 3% manje nego u istom periodu u sezoni 2016/17. Ukrajinska isporuka pšenice Evropskoj uniji i Indoneziji je tokom sezone znatno rasla. U posmatranom periodu, izvoz u Indoneziju porastao je na 2,1 megatonu, što je za 31% više nego u celoj prošloj sezoni. Istovremeno, Evropska unija je uvezla 1,6 megatona ukrajinske pšenice koja je za 42% veća od celog lanjskog izvoza te žitarice.
Treba reći i to da su najveći tradicionalni uvoznici ukrajinske pšenice ove sezone smanjili uvoz. Najveći pad je zabilježen u isporukama krušnog zrna u Indiju jer je ta zemlja u posmatranom periodu uvezla 499,6 hiljada tona pšenice, što je za 83% manje u odnosu na period jul-maj 2016/17 kada je Indija od Ukrajine kupila 2,9 miliona tona pšenice. Isporuke u Egipat takođe su smanjene za 27%, izvoz u Bangladeš manji je za 10%, a Ukrajina je u Južnu Koreju izvezla 9% manje žita nego lane.
Proizvodnja ruskog brašna je u sezoni 2017/18 porasla za 5% u uspredbi sa prošlom sezonom, jer je ta zemlja proizvela 9,4 miliona tona tog pšeničnog proizvoda. Međutim, određeni pad proizvodnje je zabiljeležen u 2018. godini, a kako prenosi UkrAgroConsult, proizvodnja brašna u Rusiji smanjila se u periodu januar-april 2018. za 1% na 2,9 megatona. S druge strane, tempo izvoza brašna iz Rusije se ubrzava. Njihov obim je u aprilu porastao na 17 hiljada tona, što je za 2% više u odnosu na mart i 64% više nego u aprilu 2017. godine. Tokom prvih deset mjeseci tekuće sezone, izvoz brašna iz Rusije iznosio je 172,4 hiljada tona, 13% više nego u cijeloj sezoni 2016/17. Glavna tržišta za rusko brašno su centralna i zapadna Azija, uglavnom bivše zemlje SSSR-a, poput Gruzije, Tadžikistana, Uzbekistana i Azerbejdžana.
Ipak, najveći potrošač ruskog brašna je Kina. Ta zemlja je apsorbirala preko 70% svih izvoznih pošiljki brašna iz Rusije ove sezone. Kina je periodu jul-april 2017/18, uvezla 122,5 hiljada tona brašna. To je već 91% više nego u cijeloj sezoni 2016/17. Istovremeno, Ujedinjeni Arapski Emirati, drugi po veličini uvoznik ruskog brašna su zapravo prestali ove sezone kupivati tu namirnicu, pa su ruski izvoznici odlučili preojerntirati i pojačati izvoz na kinesko tržište.
Povezana biljna vrsta
Izvori
Tagovi
Autor
