Koje namirnice su ključne za spašavanje života na planeti Zemlji?

Kako bi se spasio život na planeti Zemlji, trebalo bi da se promjeni i sistem ishrane, smatraju u organizaciji WWF koja se zalaže za očuvanje prirode i smanjenje prijetnje raznolikosti života na Zemlji. Ta organizacija izdvojila je 50 namirnica koje bi mogle da utiču na poboljšanje života na našoj planeti. Kako navode, 75 odsto svjetske hrane potiče od 12 biljaka i pet vrsti životinja od kojih samo riža, kukuruz i pšenica, čine 60 odsto ukupnog broja kalorija koje su zastupljene u biljnoj ishrani. 

Neophodno je početi sa unosom više vitamina i minerala

Kako bi se poboljšao način ishrane i kako bi ljudi počeli da unose više vitamina i minerala, navode da je neophodno da ove namirnice počnu da se unose što češće. Preporučuju alge u salati kao vrlo hranljive i bogate vitaminom C i jodom. Kako objašnjavaju, laver alga uvijek je dostupna jer se uzgaja tokom čitave godine, ističući kao prednost to što za njenu proizvodnju nije neophodno koristiti pesticide. Kada su u pitanju alge, posebno izdvajaju vakame algu koja se uzgaja u Japanu, ali i u Francuskoj, Novom Zelandu, Kaliforniji i Argentini i takođe bez pesticida. Preporučuju je jer u sebi sadrži omega 3 masne kiseline.

Za bolju ishranu - veoma važan pasulj i grašak

Kao još jednu važnu namirnicu za poboljšanje ishrane i zdravlja ljudi, navode bambara pasulj koji je i veoma zahvalan za uzgajanje, pre svega u ekonomskom smislu jer dobro uspijeva i na siromašnom tlu. Objašnjavaju da ovaj pasulj dok raste obogaćuje zemljište. U sebi sadrži proteine i aminokiselinu metionin što poboljšava rad imunološkog sistema. Što se tiče drugih vrsta pasulja, za uzgajanje je veoma zahvalan i azuki pasulj kada su u pitanju velike klimatske promjene jer dobro podnosi sušu i daje dobar prinos. Od marama pasulja može se praviti ulje, kao i mlijeko i brašno. Periodi suše ne smetaju ni crnom grašku koji takođe uspijeva na siromašnom zemljištu. Karakterističan je i po tome što može da se koristi i kao brašno. 

Kaktus dobro utiče na regulisanje tjelesne težine

Neke biljke dobre su i za regulisanje kilaže. Takvi su kaktus nopal i kruškoliki kaktus. Što se tiče žitarica, preporučuje se khorasan pšenica koja ne zahtijeva upotrebu pesticida. Ima u sebi vlakna i služi kao izvor magnezija, selena i antioksidansa.

Kinoa je dobra za uzgoj u predjelima gdje ima jakih zimskih perioda jer je otporna na mraz, sušu i jake vjetrove. Dobra je za zdravlje jer je bogata esencijalnim aminokiselinama, proteinima, mastima, mineralima i vitaminima i ne sadrži gluten.

Vitaminima A i C bogata je rabe brokula koja takođe sadrži folnu kiselinu. Ovim vitaminima bogata je i moringa, drvo čije se lišće koristi u ljekovite svrhe, a sadrži u sebi i kalcij i kalij.

Oni koji su ljubitelji gljiva, trebalo bi da jedu enoki gljivu koja je zimska gljiva i tipična je za Kinu, Japan i Vijetnam. Jedne su od prvih, koje su se upotrebljavale za prevenciju raka, mada nikada nije dokazano koliko zaista može da pomogne u sprečavanju nastanka ove bolesti. Gljiva Rujnica se koristi na području Rusije za olakšavanje tegoba kod različitih bolesti kao što su astma, žutica, ali i kada je u pitanju trovanje hranom.