Kada i kako protiv Sive truleži grožđa (prouzrokovač: Botrytis cinerea). Siva trulež predstavlja jedno od najznačajnijih oboljenja vinove loze. Gubici prinosa koje prouzrokuje iznose 20 - 50%. Oboljenje je rasprostranjeno širom sveta, a pos... Više [+]

Kada i kako protiv Sive truleži grožđa (prouzrokovač: Botrytis cinerea).

Siva trulež predstavlja jedno od najznačajnijih oboljenja vinove loze. Gubici prinosa koje prouzrokuje iznose 20 - 50%. Oboljenje je rasprostranjeno širom sveta, a posebno u predelima sa kišnim vremenom i visokom vlažnošću vazduha od fenofaze šarka pa do berbe grožđa. Siva trulež u povoljnim uslovima može imati poguban efekat na prinos i kvalitet grožđa. Osnovna zaštita je od završetka cvetanja do zatvaranja grozdova.
Simptomi. Najznačajnije zaraze dešavaju se u fazi cvetanja loze. Ove zaraze ostaju pritajene do sazrevanja grožđa kada počinje njihova trulež. Direktna zaraza bobica ostvaruje se kroz ozlede ili direktno kroz epidermis. Na zareženim bobicama belih sorti formiraju se mrke pege, dok su kod crnih sorti pege crvenkaste boje. Pokožica u okviru pega se lako odvaja od mesa ploda, pege se šire i zahvataju celu bobicu. U sušnim uslovima, dolazi do smežuravanja bobica, dok u uslovima vlage dolazi do pojave pepeljastosive prevlake na bobicama. Siva trulež lako prelazi sa bobice na bobicu, posebno kod sorti sa zbijenim grozdovima, i zahvata čitav grozd.
Patogen predstavlja problem i posle berbe. U hladnjači se simptomi manifestuju u vidu vlažne truleži na šepurini na kojoj se formira micelijska prevlaka. Na bobicama dolazi do formiranja okruglih, mrkih pega koje se šire i zahvataju celu bobicu usled čega dolazi do ljušćenja bobica.
Na lastarima dolazi do izbeljivanja kore i sušenja vršnih delova. Na površini lastara dolazi do sporulacije, dok se u unutrašnjosti formiraju crne sklerocije (tkivo prožeto micelijom patogena).
Životni ciklus gljivice. Patogen se održava micelijom i sklerocijama u drvenastim lastarima, biljnim ostacima i različitim domaćinima bilo na divljim biljkama ili na susednim gajenim biljkama. Micelija i sklerocije u proleće obilno sporulišu dajući konidije koje predstavljaju primarni izvor inokuluma. Optimalna temperatura za klijanje sklerocija je 20 - 25 ºC. U retkim slučajevima se na sklerocijama mogu formirati apotecije koje, kao primarni izvor inokuluma, oslobađaju askospore. Konidije se raznose kišnim kapima i vetrom i vrlo je verovatno da su, usled obilne sporulacije, konidije od ranog proleća konstantno prisutne u vazduhu. Najveća brojnost konidija u vazduhu je u toplim danima nakon obilnih kiša. Konidije klijaju i vrše infekciju prodirući u biljno tkivo direktno mehanički, formirajući apresorijum mada sam prodor direktno u biljno tkivo nije jedino već i dejstvom različitih enzima. Pored direktnog prodora i enzima, zaraza se ostvaruje kroz prirodne otvore, kao i kroz ozlede, posebno na plodovima. Za klijanje konidija potrebna je slobodna voda u trajanju od 15 sati pri temperaturi od 15 do 20ºC. Konidije mogu klijati i pri nižim temperaturama, ali tada je potrebno duže vlaženje. Najintenzivnije primarne zaraze cvetova ostvaruje se pri temperaturi od 20ºC. Na zaraženim listovima i cvetovima dolazi do sporulacije i formiranja konidija koje predstavljaju izvor sekundarnih infekcija kojih može biti više u toku vegetacije.
Suzbijanje. Osnovni pristup u suzbijanju sive truleži podrazumeva kombinaciju agrotehničkih i hemijskih mera. Vinograde je poželjno zasnivati na vetrovitim mestima, sa orijentacijom redova u pravcu dominanatnih vetrova. Budući da primarni izvor inokuluma predstavljaju konidije koje se formiraju na prezimelim sklerocijama ili miceliji u biljnom materijalu, sanitarne mere imaju veliki značaj. Adekvatna rezidba u fazi mirovanja obezbeđuje značajno smanjenje infektivnog potencijala, dok zelena rezidba obezbeđuje bolje provetravanje i time sprečava uspostavljanje povoljne vlažnosti za ostvarivanje zaraze.
U vinogradima sa osetljivim sortama, prisutnim inokulumom, i u uslovima povoljnim za razvoj oboljenja, specifični tretmani, usmereni ka zaštiti od sive truleži sprovode se 4 do 5 puta u toku vegetacije specifičnim botricidima (fenfeksamid 1,5 l/ha; boskalid 1,2 kg/ha; ciprodinil+fludioksonil 0,8 kg/ha; pirimetanil 2,5l/ha ) - pri cvetanju, zatvaranju grozdova bobicama (2), na početku zrenja (fenofaza šarka) i pre berbe. Ukoliko se sprovodi tretman pre berbe, neophodno je voditi računa o izboru preparata čija karenca omogućava bezbednu primenu. Međutim, biološka zaštita od sive truleži dobija sve više na značaju. U literaturi se navodi zadovoljavajuća efikasnost bioloških preparata na bazi različitih korisnih mikroorganizama kao što su Bacillus ili Trichoderma vrste i sojevi, Aureobasidium pullulans, Metschnikowia fructicola i Pythium oligandrum u slučaju njihove primene u fazi sazrevanja bobica.
Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

NEKE MORFOLOŠKE OSOBINE LOZNIH PODLOGA. Adventivni koren obrazuje se razvijanjem žila iz vegetativnih delova loze, a prvenstveno iz zrelih ili zelenih reznica. Deo reznice koji se stavlja u zemlju radi ožiljavanja naziva se korenovo stablo,... Više [+]

NEKE MORFOLOŠKE OSOBINE LOZNIH PODLOGA.

Adventivni koren obrazuje se razvijanjem žila iz vegetativnih delova loze, a prvenstveno iz zrelih ili zelenih reznica. Deo reznice koji se stavlja u zemlju radi ožiljavanja naziva se korenovo stablo, iz koga se razvijaju 3 grupe žila i to:
• površinske (brandusi), koje se razvijaju na prvom kolencu ispod površine zemlje (na oko 10 - 15 cm ispod površine zemljišta),
• središnje (bočne), koje izbijaju iz srednjih kolenaca (na dubini 15 - 25 cm) i
• dubinske (osnovne), koje se razvijaju iz najnižeg dela reznice (najdonjeg kolenca) na dubini od 25 cm i dublje.
Brandusi i bočno korenje nemaju veće značenje za razvoj i ishranu, a mogu dovesti do kržljanja glavnog korena jer troše hranljive materije na njegovu štetu. Međutim, usled plitkog smeštaja suše se leti i izmrzavaju zimi. Branduse odstranjivati u korenilištu i vinogradu, a pogotovo kad se razviju iz plemke jer je ovo korenje neotporno na filokseru (propadanje čokota).
Glavna masa korena je na dubini 30 - 60 cm, a pojedino korenje prodire 4 - 5 i 10 m duboko. Ugao geotropizma:
• Riparia portalis 80o
• Berlandieri 30o (berlandieri x riparia, podloga Kober 5BB i podloga SO4)
• Rupestris du lot 20o
• Berlandieri x riparia 35o
Lozne podloge sa manjim uglom geotropizma su povoljne za suvlja, skeletna i veoma propusna zemljišta, dok su sa većim uglom geotropizma pogodne za plodnija i vlažnija zemljišta.
Podloga Kober 5BB podnosi fiziološki aktivni kreč do 20 %, dok podloga SO4 do 17 %. Obe su umereno otporne na kiselost zemljišta, a veoma izražene otpornosti na filokseru i nematode.
Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

Ukoliko grad padne pred i u vreme cvetanja i uništi listove u većoj meri sa cvastima, te ostanu ogloleli ili najvećim delom ogoleli zeleni lastari, u tom slučaju režu se na kondire sa dva okca. Posle izbijanja lastara iz kondira i kada imaj... Više [+]

Ukoliko grad padne pred i u vreme cvetanja i uništi listove u većoj meri sa cvastima, te ostanu ogloleli ili najvećim delom ogoleli zeleni lastari, u tom slučaju režu se na kondire sa dva okca. Posle izbijanja lastara iz kondira i kada imaju 6 do8 listova, polovina njih se zalomi i tako dobije dodatan prinos iz izbilih zaperaka. Više u ovome možete pročitati na stranici Agrokluba. Stanko Nekić.

Prvo otpadanje plodova voćaka je 2 do 3 nedelje posle cvetanja i oplodnje, drugo krajem maja i u junu (junsko otpadanje plodova) i treće pred berbu voćaka. Uzroci mogu bitu različiti, a to možete pročitati u Agroklubu.rs.

OSPIČAVOST (PEGAVOST) LIŠĆA VIŠNJE I TREŠNJE Na listovima sitne okruglaste do poligonalne pege, ljubičaste do mrke boje. Na naličju listova lagana bela pevlaka od spora, koje šire bolest. Zaraženi listovi požute i otpadnu pre vremena, još p... Više [+]

OSPIČAVOST (PEGAVOST) LIŠĆA VIŠNJE I TREŠNJE

Na listovima sitne okruglaste do poligonalne pege, ljubičaste do mrke boje. Na naličju listova lagana bela pevlaka od spora, koje šire bolest. Zaraženi listovi požute i otpadnu pre vremena, još pre branja plodova. Često se dešava da samo jedna polovina lista požuti, dok druga ostaje zelena ("šaren" izgled lista).
1. Ospičavost lišća višnje i trešnje = prouzrokovač Blumeriella jaapii.
- Ospičavost se javlja kod višnje, trešnje i magrive. Pege se javljaju obično krajem maja i početkom juna. Mrke su na naličju lišća gde se stvara tačkasta, a kasnije beličasta prevlaka od spora za razmnožavanje. Pri kišovitom vremenu, spore se raznose kišnim kapima na susedno lišće. Gljiva prezimljava u otpalom lišću, odakle u proleće spore zaražavaju novo lišće.
- Zaštita višnje i trešnje od ospičavosti lišća se obavlja u precvetavanju, zatim sa još dva - tri puta u razmacima 8 - 14 dana. Praktikuje se i prskanje posle berbe, zavisno od uslova za razvoj bolesti (toplo i vlažno vreme). Smanjenje infekcionog potencijala gljive u proleće vrši se uklanjanjem ili zaoravanjem otpalog lišća.
2. Preparati: Oktave, Saprol, Delan, Syllit 400-SC, Dithane M-45, Mankogal-80, Caiman, Penncozeb i ostali organski fungicidi.
Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

Susam (Sesamum indicum L.) i njegovo gajenje. Upotrebna vrednost. Susam se gaji za proizvodnju kvalitetnog ulja koje se u kulinarstvu smatra najboljim po ukusu i aromi. Primenjuje se pri izradi margarina i u konzervisanju hrane. Hladnim pre... Više [+]

Susam (Sesamum indicum L.) i njegovo gajenje.

Upotrebna vrednost. Susam se gaji za proizvodnju kvalitetnog ulja koje se u kulinarstvu smatra najboljim po ukusu i aromi. Primenjuje se pri izradi margarina i u konzervisanju hrane. Hladnim presovanjem semena dobije se ulje svetle boje. Ne fermentira, odnosno ne može se užegnuti jer sadrži sezamin.
Ulje dobijeno toplim presovanjem slabijeg je kvaliteta, a služi za podmazivanje, izradu sapuna, parfema, hartije za kopiranje, za fiksiranje cvetnih mirisa. Čađ od sagorelog susamovog ulja upotrebljava se za izradu crne boje za crtanje i pisanje (tuša). Susamom se pre pečenja posipaju razne vrste peciva, što je karakteristično u novo doba.
Morfologija. Koren je vretenast i dopire 70 do110 cm u dubinu. Razgranat je i najveća masa razvija se do 30 cm, u sušnijim krajevima ponekad i do 50 cm. Najintenzivnije se razvija iza cvetanja i pre zrenja čaura. Stablo je uspravno, maljavo ili golo, visoko 40 do 100 cm, u preseku četvrtasto ili osmouglasto. Ima 2 do 4 ili 6 bočnih grana, koje izbijaju po celoj dužini ili pri osnovi stabla. Boje je zelene ili ljubičaste, a takve mogu biti i čaure. Listovi su naizmenični, otvorenozeleni do zatvorenozeleni, na dugoj peteljci, slabo nazubljeni ili jako usečene liske. Većinom su maljavi. Pri zrenju čaura listovi počinju žuteti i opadati od osnove ka vrhu stabla. Plod (čaura) i zvonasti izgled cveta susama su karakteristični. Cvet je zvonast, petodelan, beo, ružičast ili ljubičast. Cvetovi izbijaju po 1 do 3 u pazuhu lista. Cveta 35 do 50 dana. Susam je samooplodna ili stranooplodna biljka. Oplođuje se pomoću vetra i insektima.
Uslovi uspevanja. Susam je osetljiv na niske temperature. Uginjava od mraza na 0oC. Minimalna temperatura za klijanje je od 15o do 18oC. Niže temperature od 15oC temperature zaustavljaju rast i razvoj susama. Za period vegetacije koja traje 90 do 120 dana, treba mu oko 2500oC. Otporan je na sušu. Semenjača je tanka pa seme brzo bubri i klija ako u zemljištu ima dovoljno vlage i toplote. Klija za 24 sata, a niče za 4 do 5 dana, samo ako je zemljište dobro obrađeno i nezakorovljeno. Najbolje uspeva ako vlage ima od 70 do 80 % od poljskog vodnog kapaciteta zemljišta. Najveće zahteve prema vlazi ima u fazi cvetanja i u početku zrenja. Atmosferska suša ispod 15 % relativne vlažnosti vrlo je štetna za susam. Prevelika vlažnost u toku cvetanja izaziva bakteriozu.
Susamu najbolje odgovaraju strukturna zemljišta, odnosno aluvijalna, karbonatne smonice, černozem. Na vrlo lakim zemljištima kao što su peskuše daje vrlo slabe prinose. Nepodesna su i zaslanjena, teška, zbijena zemljišta, na kojima se lako stvara pokorica.
Biljka je kratkog dana i kratkog stadijuma jarovizacije. Rane forme susama nisu toliko osetljive na dužinu dana. Prva dva ovalna zatvorenozelena listića pojavljuju se 5 do 10 dana posle nicanja a zatim svakih 2 do 5 dana drugi parovi. Susam voli svetlost. Pupoljanje počinje 20 dana posle nicanja, a posle 20 do 25 dana javljaju se cvetovi. Cvetanje traje 35 do 50 dana. Listovi počinju opadati 60 dana od početka cvetanja, a tada dozrevaju i pucaju prve čaure.
Agrotehnika. Od stranih sorata mogu doći u obzir: Dolco, Rio, Palmento, Sadovo 1, Kubaniec 55, Taškent 122 i dr. Susam najbolje uspeva posle strnina i jednogodišnjih leguminoza. U jesen se ore na 20 do 25 cm. Prolećna obrada je detaljna na dubinu 8 do 10 cm. Za visoke prinose, susam zahteva 60 do 80 kg N, 80 do 100 kg P2O5 i 100 do 120 kg K2O. Đubrenje susama je prilikom dubokog oranja.
Setva se obavlja u drugoj polovini maja i završava se u drugoj polovini juna (druga setva), kada je zemljište zagrejano na dubini 10 cm od 15 do 18 CoC. Setva je sejalicama za kukuruz, međuredno 40 do 60 cm i u redu 10 cm, odnosno u gustini 200-250.000 biljaka/ha. Količina semena je 12 do 15 kg/ha. Dubina setve je 2 do 3 cm. Sa dva zalivanja (u početku stvaranja cvetnih pupoljaka i punog cvetanja) sa 300 do 400 m3 vode/ha, a potom izvođenja kultiviranja, može se dobiti prinos preko 1. t/ha semena.
Berba. Izvodi se kada su čaure mrke, najčešće u prvoj polovini septembra. Zbog osipanja semena iz čaura, najbolja je dvofazna berba, žetelicama i samovezačicama. Pokošene biljke u „snopovima“ se suše i u drugoj fazi vršu na prilagođenim vršalicama sa brojem obrtaja bubnja od 600 u minutu. Ovršeno seme se skladišti i čuva u džakovima sa vlagom 9 do 10 % ili se čuva u magacinima u sloju od 30 cm.
Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

U pojedinim rejonima Srbije, u izolovanim slučajevima i amaterskim gajenjem vinove loze, može se sresti razmnožavanje loze ukorenjavanjem reznica evropskih sorata loze, što nije preporučljivo jer je moguće baš tu nastanjivanje i širenje ins... Više [+]

U pojedinim rejonima Srbije, u izolovanim slučajevima i amaterskim gajenjem vinove loze, može se sresti razmnožavanje loze ukorenjavanjem reznica evropskih sorata loze, što nije preporučljivo jer je moguće baš tu nastanjivanje i širenje insekta filoksere (Phylloxera vastatrix), naročito na težim zemljištima. Nastavak sledi. Stanko Nekić.

Fotografija je od 11. 02. 2025. godine, rezidba aronije stare 7 godina. foto Stanko Nekić.

Rezidba aronije.

Parafinisani kalemovi vinove loze.

Prosto spajanje kod voćaka.

Rodna grana aronije sa rodnim pupoljcima u bubrenju, na kratkim naboritim grančicama.

Parafinisanje kalemova. Prednosti parafinisanja kalemova u odnosu na obrazovanje humke od zemlje su mnogobrojne. Kao prvo brže se odvija sadnja, nije potrebna dezinsekcija protiv štetočina, koje se skrivaju u humci od zemlje, zatim otpada n... Više [+]

Parafinisanje kalemova. Prednosti parafinisanja kalemova u odnosu na obrazovanje humke od zemlje su mnogobrojne. Kao prvo brže se odvija sadnja, nije potrebna dezinsekcija protiv štetočina, koje se skrivaju u humci od zemlje, zatim otpada nega humke, što pojeftinjuje troškove održavanja mladog zasada u prvoj godini podizanja, otpada odstranjivanje površinskih žila i brandusa (žile neposredno ispod površine zemlje) i drugo.
Da bi se kod parafinisanih kalemova spojno mesto i okce zaštitili od nepovoljnih spoljnih činilaca, preporučuje se upotreba prstenova od plastične mase. Ovi prstenovi imaju odgovarajuće dimenzije. Prečnik im je 5 do 6 cm, visina 15 cm i debljina zida prstenova oko 1 do 1,5 mm. Sledi nastavak. Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

PROIZVODNJA RASADA SALATE. Kod proizvodnje rasada salate (Lactuca sativa L.) postoje dve potpuno različite tehnologije, koje dovede i do različitog načina sadnje salate. Salata se može proizvoditi iz običnog (tzv. naturalnog) ili dorađenog... Više [+]

PROIZVODNJA RASADA SALATE.

Kod proizvodnje rasada salate (Lactuca sativa L.) postoje dve potpuno različite tehnologije, koje dovede i do različitog načina sadnje salate. Salata se može proizvoditi iz običnog (tzv. naturalnog) ili dorađenog (piliranog) semena.
Piliranje predstavlja poseban oblik dorade semena, gde se na seme nanose slojevi omotača, koji sadrži određenu količinu hraniva za ishranu klice, pesticid kao inertni nosač, uz pomoć koga se stvara kuglica oko samog semena. Takvo seme brže usvaja vodu i bubri. Bubrenjem omotač puca, a klica slobodno izlazi napolje. Korišćenjem piliranog semena nicanje je ujednačeno, a rasad je jednakog kvaliteta.
Najveći problem za proizvođače predstavlja cena, jer je ovo seme nekoliko puta skuplje od naturalnog (običnog). Kod običnog semena nemoguće je dobiti ujednačen rasad, klijavost je mala, a energija klijanja je loša. Zbog toga, bitne razlike su vidljive već u samom startu proizvodnje rasada.
Proizvodnja rasada salate je moguća u kontejnerima i u hranljivim kockama. Sama tehnika usejavanja i proizvodnje rasada se bitno razlikuje. U pripremljeni treset ubacuje se po jedno seme salate na dubini 4 do 8 mm. Seme se pokriva kvarcnim peskom, a zatim mu se dodaje voda, kako bi treset postao vlažan. Usejane kocke ili kontejneri se odnose u sobu za naklijavanje ili klima komoru gde se temperatura drži na 18oC. Na ovoj temperaturi se salata zadržava 2 do 3 dana, a nakon toga počinje klijanje. Nakon klijanja rasad se iznosi u proizvodni deo objekta (zaštićenog prostora), gde se nastavlja proces rasta rasada. Idealna temperatura je između 12 do 16oC, ali često to nije slučaj, pa u zavisnosti od temperature menja se i vremenski period proizvodnje rasada.
Kod kontejnerskog rasada, porast korena se ograničava svetlošću i time usmerava u same ćelije kontejnera, a to se postiže izdizanjem kontejnera iznad zemlje. Kod rasada u kockama, veliki značaj treba posvetiti međusobnom odvajanju kocki, kako korenov sistem ne bi rastao bočno, nego u dubinu. Samim tim će i nakon rasađivanja porast korena biti usmeren na dole (naniže).
Veoma je bitno to da kontejnerski rasad se mora saditi dublje, odnosno ceo koren koji je rastao unutar ćelije kontejnera sada mora biti u zemlji.
Za razliku od ovog načina gajenja, kod proizvodnje u hranljivoj kocki rasad se relativno malo utiskuje u zemlju. Ovaj način sadnje je bolji, jer je rozeta lišća više izdignuta od zemlje, pa je smanjena mogućnost pojave truleži. Sadnja se obavlja blagim utiskivanjem hranljive kocke u zemlju, do najviše do 1/3 njene visine, čime se povećava i učinak pri sadnji u zaštićenom prostoru (plasteniku, stakleniku). U ovom periodu je moguća sadnja salate, pa sve do 15. aprila, mada naši proizvođači već početkom marta planiraju oslobađanje objekta za potrebe glavne kulture.
Razmaci na kojima se obavlja sadnja ovako proizvedenog rasada su različiti, tako da se broj biljaka kreće 6 do 9 komada po metru kvadratnom (iceberg tip – ledenke ili kristalke sa zbijenim i krupnim glavicama do 0,9 kg), pa sve do 16 do 25 komada po metru kvadratnom (glavičaste i lisnate salate), odnosno sa razmakom sadnje 20 – 25 cm x 20 – 25 cm. Prilikom određivanja broja biljaka treba obratiti pažnju na varijatet i njegove zahteve za vegetacionim prostorom.
Proizvodnjom rasada salate u hranljivim kockama, dobijamo rasad za sadnju u plastenicima ili staklenicima za 25 do 35 dana.
Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

Treba znati da aronija (Aronia melanocarpa Elliot) formira tri vrste pupoljaka. Iz vegetativnog pupoljka, koji je sitniji i priljubljen uz letorast, razvija se list i mladar. Ali, iz mešovitog pupoljka, koji je krupniji razvija se mladar, a... Više [+]

Treba znati da aronija (Aronia melanocarpa Elliot) formira tri vrste pupoljaka. Iz vegetativnog pupoljka, koji je sitniji i priljubljen uz letorast, razvija se list i mladar. Ali, iz mešovitog pupoljka, koji je krupniji razvija se mladar, a potom cvast sa dosta belih cvetova. Međutim, postoje i generativni pupoljci, iz kojih se razvija cvet, a potom plod i ovi pupoljci su krupniji, okruglastog oblika. Inače, ovo je važno za raspoznavanje pupoljaka, koji nam umnogome olakšavaju rezidbu. Plod aronije sadrži 10 do 13 % fruktoznog šećera, do 1,5 % jabučne kiseline, 0,75 % pektina, vitamina C 2g do 3 g u sto grama ploda, citrina ili vitamina P (2 mg %), karotin, vitamin E, kompleks vitamina B, mineralne materije, amigdalin, kumarin, rutin, sorbit i druge značajne materije za ljudski organizam. Nastavak sledi. Stanko Nekić.

Rezidba na rod crne ribizle obavlja se u periodu dubokog (biološkog) mirovanja, od jeseni do početka proleća. Ribizla stvara razgranat žbun, sa mnogobrojnim granama koje stare, te ako se ne orezuje, onda je izbijanje novih grana svedeno na... Više [+]

Rezidba na rod crne ribizle obavlja se u periodu dubokog (biološkog) mirovanja, od jeseni do početka proleća. Ribizla stvara razgranat žbun, sa mnogobrojnim granama koje stare, te ako se ne orezuje, onda je izbijanje novih grana svedeno na minimum. Takvi žbunovi brzo stare, njihova produktivnost je mala i kratkog su veka. Crna ribizla daje najbolje plodove i najviše rađa na jednogodišnjim izdancima, a onda na dvogodišnjem i trogodišnjem drvetu. Nastavak sledi.

Tatura trelis ili Ipsilon (Y) sistem je savremeni uzgojni oblik kod voćaka. Neretko je rastojanje 4,5 m x 1 do 2 m, mada može biti i veće kod bujnijih voćaka. Postoje i druge modifikacije ovog uzgojnog oblika, tako da recimo razmak između d... Više [+]

Tatura trelis ili Ipsilon (Y) sistem je savremeni uzgojni oblik kod voćaka. Neretko je rastojanje 4,5 m x 1 do 2 m, mada može biti i veće kod bujnijih voćaka. Postoje i druge modifikacije ovog uzgojnog oblika, tako da recimo razmak između dve osnovne grane stabla nije 60 stepeni, već 90 stepeni, a ove dve grane se razvode na visini debla 50 cm. Nastavak sledi. Stanko Nekić.

Žitni žižak (Sitophilus granarius) pripada redu tvrdokrilaca i gotovo da nema skladišta u kome se ne nalazi ovaj žižak. Pripada grupi najopasnijih skladišnih štetočina. Napada pšenicu i drugo žito, pirinač i prerađevine brašna. Nastavak sle... Više [+]

Žitni žižak (Sitophilus granarius) pripada redu tvrdokrilaca i gotovo da nema skladišta u kome se ne nalazi ovaj žižak. Pripada grupi najopasnijih skladišnih štetočina. Napada pšenicu i drugo žito, pirinač i prerađevine brašna. Nastavak sledi. Stanko Nekić.

SPECIFIČNOSTI REZIDBE ŠLJIVE U RODU. Poboljšana piramidalna kruna je najpogodniji oblik za šljivu. Šljiva rađa na jednogodišnjim mešovitim grančicama i na majskim kiticama koje se stvaraju na dvogodišnjim granama, pa u trećoj godini donose... Više [+]

SPECIFIČNOSTI REZIDBE ŠLJIVE U RODU.

Poboljšana piramidalna kruna je najpogodniji oblik za šljivu. Šljiva rađa na jednogodišnjim mešovitim grančicama i na majskim kiticama koje se stvaraju na dvogodišnjim granama, pa u trećoj godini donose plodove. U početku sorte Požegača i Stenlej rastu u visinu, što otežava rezidbu, zaštitu i berbu plodova. Zato se pri obrazovanju oblika krošnje mora voditi računa da, posebno kod Požegače, kruna raste u širinu. To se postiže skraćivanjem voditeljica ramenih grana iznad razvijenih bočnih grana. Stenlej se po prirodi ne grana dovoljno, pa mu se grane izdužuju brzo - brže nego što debljaju, te se pod sopstvenom težinom rano počinju savijati, što je takođe štetno. Zato se pri obrazovanju oblika krune ramene grane moraju skraćivati, da bi se podstaklo grananje na ostavljenom delu grana.
Kada se rodnost ustali, orezivanje se svodi na odstranjivanje vodopija, koje se u Požegače lako i često pojavljuju na osnovnim ramenim granama. Zato pri skraćivanju grana i proređivanju treba voditi računa da se stablo Požegače ne skraćuje i ne proređuje toliko jako da bi se izazvao porast vodopija, pa i da stablo buja na račun rađanja. U gušćim zasadima s krunama manjih dimenzija, čiji su plodovi namenjeni upotrebi u svežem ili prerađenom stanju (sušenju), rezidba mora biti redovnija i detaljnija.
Rezidba požegače i većine evropskih sorti šljiva se sastoji u proređivanju i orezivanju na obnavljanje, bilo orezivanjem rodnih grančica (starije rodno drvo) u osnovi, bilo orezivanjem nosećih (tercijarnih), a nekad čak i sekundarnih grana, na bočne grane stare 2 - 3 godine ili manje bujne letoraste. Na nižim granama u kruni se izbacuju sve grane koje idu sa gornje ili donje strane grana. Premeštanje rodnog drveta na periferiju grana se sprečava stalnim skraćivanjem skeletnih i poluskeletnih grana na jednu bočnu granu i letorast uz obaveznu izolaciju vrhova. Kod Požegače najkvalitetnije rodno drvo su kratke jednogodišnje grane (majske kitice i cvetne grančice koje se završavaju trnastim izraštajem) izbile iz dvogodišnjeg drveta. Iz tog razloga, neophodno je ostavljati i jednogodišnje grane, dužine 30 - 40 cm, kako bi se na njima u toku godine obrazovale kratke rodne grane.
Stenlej se mora orezivati drugačije, jer drugačije i raste i rađa. U vreme obrazovanja oblika krošnje Stenleja ramene grane se moraju jače skraćivati kako bi se ostavljeni deo grana dobro razgranao. U vreme pune rodnosti i kasnije, orezivanje Stenleja mora biti jako (kratko) i sve jače ukoliko je stablo starije. Naime, Stenlej stvara previše majskih kitica (ima kratko rodno drvo) na granama, pa ako mu se jakim orezivanjem ne odstrani taj višak majskih kitica i tako obezbedi nov porast drveta za stvaranje novih - mladih majskih kitica stablo brzo stari i smanjuje prinos. Zato ovu sortu treba orezivati svake godine, bilo orezivanjem na bočnu granu ili slabije bujni letorast, bilo orezivanjem rodnih grančica (starije rodno drvo) u osnovi. Takođe, mora se ostaviti odgovarajući broj jednogodišnjih letorasta, na kojima će se u toku godine obrazovati kratke rodne grančice. Jačina orezivanja će zavisiti od bujnosti i starosti stabala i količine majskih kitica i mladog drveta, ali je obavezno da se rezidbom primarne i sekundarne grane održavaju na odgovarajućoj dužini prevođenjem na bočni letorast ili izolacijom vrhova ako je grana suviše bujna.
Šljive, kao i sorte trešnje imaju sklonost ka nastavljanju novog porasta većinom na vrhu prošlogodišnjeg letorasta. Pod teretom roda grane se mogu lomiti. Zato kad se zna da će voćka preroditi, treba je kraće orezati. Na starijim stablima koja su neredovno orezivana obično se rodni deo nalazi na periferiji krune, što je nepoželjno. Premeštanje vegetacije se sprečava jačim skraćivanjem grana.
Visina stabala šljiva treba da bude 2,5 - 3 m.
Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije