• Baštovanstvo
  • 15.10.2018. 08:00

Šta se orezuje u jesen, a šta ne?

Baštovani u jesen najviše vole makaze! Kod nekih biljnih vrsta u vrtu one su neophodne u kasnu jesen, a neke baš i ne vole pretjerano "šišanje". Koje od njih treba orezivati, a koje ne?

Foto: Magdalena Nenković
  • 4.842
  • 289
  • 0

Miholjsko ljeto je u nekim baštama očaravajuće. Ali baštovani, ma koliko ljepote izviralo, ne bi trebali biti sentimentalni. Rezidbe su ljekovite, da bi iduće sezone uživali u biljkama  u dvorištu. Neke vrste traže radikalno orezivanje, a neke samo djelimično. Hortenzije, na primjer, ne vole makaze, jer one baš takve neorezane, štite same sebe od mrazeva. Neke vrste traže i dodatnu zaštitu kako bi lakše podnijele velike snijegove.

Penjačice poput bršljana, troprsne i petoprsne divlje lozice, puzajuće hortenzije, najčešći su ukrasi zidova ili ograda u dvorištima. Neke od ovih vrsta su najljepše u jesen kada im se boja lišća mijenja, pa iz zelene prelaze u vatreno crvene i bakrene. Uživajte u koloritu dok god možete, ali kada lišće opadne, morate uzeti makaze u ruke. Kada opadnu listovi i ostanu gole grane, koje težinom odvajaju biljku od podloge, treba ih kratiti.

Takođe, sve što prelazi preko zidova i ograda treba skratiti. Povijuše poput orlovih noktiju, plave kiše ili visterije traže dva orezivanja godišnje -  jedno ljetno i jedno zimsko. Za zimsko je idealno vrijeme baš sada, krajem oktobra kada listovi budu opali.

Orezivanje u fazi mirovanja, osim zimzelenog drveća

Listopadno ukrasno drveće orezuje se u fazi mirovanja pred kraj jeseni ili zimi. Ovo drveće jedino ne treba orezivati na kraju zime ili u rano proljeće, jer tada stabla prilikom rezanja "plaču". Ali, javori, breze, divlji orasi, kesteni, trešnje ispuštaju sokove, odnosno "plaču" čak i kada se orezuju na kraju perioda mirovanja. Njih treba orezivati od sredine do kraja ljeta.

Zimzeleno ukrasno drveće ne traži posebno orezivanje, osim što pred kraj ljeta treba ukloniti odumrle ili bolesne grane. Ako to niste već uradili, možete iskoristiti i Miholjsko ljeto za uklanjanje.

Za rezidbu živih ograda najbolja je faza mirovanja. Dakle, u jesen, i za to je najbolji oktobar dok još nisu počeli mrazevi. Ovo pravilo pogotovo važi za listopadne žive ograde. Višegodišnje, ostarjele žive ograde, a naročito one koje imaju "rupe", vape za radikalnom rezidbom. Tako ćete je podmladiti za sljedeću sezonu. Sijeku se drvenasti dijelovi, sve do najdebljeg debla, na visinu oko pola metra. Radikalna rezidba je najbolja pred zimu, ali temperatura ne smije biti niža od minus pet stepeni.

Živa ograda
Radikalna rezidba živih ograda najbolja je pred zimu

Šimšir orezujte po oblačnom danu, tujama nije potreban najlon

Tuje prosto mame baštovane da je sjeckaju, a ona je zahvalna za orezivanje. Smaragd tuja je prva na listi, jer od nje možete praviti oblike kakve god želite. Za orezivanje su najpodesnije veoma oštre makaze ili trimer kojim orezujete živu ogradu, a vrijeme orezivanja zavisi od toga šta želite sa tujama. Ako orezujete zelenu masu do 20 centimetara, možete u bilo koje doba godine. Ukoliko želite, ili je potrebno da je radikalno siječete, onda to učinite u rano proljeće ili upravo sada - u jesen.

I još jedna preventivna mjera za tuje pred zimu. Vežite je u snop običnim konopom, kako je snijeg ne bi polomio. Nikako ne treba tuje uvijati u najlonske vreće ili providne folije. Ugušit će se.

Šimšir se orezuje nekoliko puta godišnje. Idealno vrijeme je april-maj, kada počne vegetacija. Ova biljka dobro podnosi orezivanje, ali nemojte pretjerivati. Orezivanje je dozvoljeno i u jesen, ali morate biti oprezni i da za to izaberite pogodan dan. Šimšir ne voli previše sunca kada ga oreuzujete, pa je za ovaj posao idealan oblačan dan.

Magnoliju nemojte, ruže samo malo, a hortenzije nipošto

Magnolija se ne smije orezivati u jesen ili u zimu. Njihovo vrijeme za orezivanje je odmah nakon prvog cvjetanja u proljeće. Važno je pravilo da nikada ne treba uklanjati više od jedne trećine mase, jer je to veliki stres za biljku. Najbolje je redovno i postepeno uklanjanje izdanaka tokom nekoliko godina. Ovo pravilo ne važi ako primjetite oštećene, bolesne i suhe grane. One se sijeku u bilo koje doba godine.

Jesenja rezidba ruža obavlja se u novembru. Ovom rezidbom se samo djelimično uklanjaju grane. Potrebno je odrezati velike, povijene ili oštećene grane, kako ih snijeg ne bi polomio. Kod ruža u jesen se orezuje šest do sedam pupova i to se radi iz predostrožnosti. Ako smrznu, stradat će samo okca na vrhu. Orezivanje novoposađene ruže radi se u proljeće.

Hortenzije ne treba orezivati u jesen. One dobro podnose zimu, a svojom zelenom masom se same štite, jer lišćem pokrivaju unutrašnjost grma. Neorezane grane se tokom jeseni skupe i vežu, i ovako pripremljen grm spreman je za zimu i niske temperature.


Tagovi

Orezivanje Bašta Magnolija Puzavice Živa ograda Jesenja rezidba Hortenzije Smaragdna tuja Orlovi nokti Visterija


Autorica

Magdalena Nenković

Magdalena Nenković

Magdalena Nenković je diplomirani inženjer pejzažne arhitekture. Bavi se uređenjem zelenih površina, jer beton više nije u modi. Moto koji je pokreće - Što zelenije, to bolje!

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi