Mićo Marković počupao pola kupinjaka

Mićo Marković počupao je pola svog kupinjaka jer nije imao adekvatno tržište na koje bi mogao da plasira gotove proizvode.

Ovaj poljoprivrednik iz srbačkog sela Korovi zasadio je prije sedam godina pet dunuma kupina. U početku bio je veoma optimističan, a na ideju je došao sasvim slučajno.

"Imao sam hladnjaču za gljive i ne želeći da mi ona stoji prazna tokom godine, došao sam na ideju da posadim neku kulturu koju bih mogao skladištiti u tu hladnjaču i tako sam se odlučio za kupine", kaže ovaj voćar.

Problem nastao kad je trebao prodati kupine

Međutim, sav optimizam "pao je u vodu" onog trenutka kad je trebao prodati rod i kupinovo vino, odnosno naplatiti sav uloženi trud i rad.

"Kada sam obrao kupine i skladištio ih, nisam imao kome da ih prodam. Ista stvar se desila i sa vinom", priča Marković.

Kaže da je uložio puno novca, vremena i truda, a isplativost je bila gotovo nikakva. "Jako teško je bilo plasirati kupine. Proizvedeno vino takođe nisam imao kome prodati. Tek ponešto sam uspio isturiti na banjalučko tržište", navodi Mićo.

Cijenu kupinovog vina ne vidi kao problem. On navodi da je kupinovo vino prodavao za osam maraka po litru, što prema njegovom mišljenju i nije neka pretjerano visoka cijena. Problem je, kaže što u svom okolnom kraju nije bilo zainteresovanih za ovaj zdravi proizvod, osim ponekih osoba koje imaju zdravstvene probleme, koji su malokrvni, pa im je ova namirnica bila neohodna za poboljšanje imuniteta.

Mićo Marković: Kupina je zahtjevna voćka

Mićo kaže da se radi o veoma osjetljivoj voćki koju treba brati na vrijeme i u koju je potrebno puno uložiti, i novca i rada.

"Kupina zahtjeva dosta prskanja, okopavanja i prihrane. Ponekad je potrebno da se bere ujutro oko 4-5 sati. Radnici u kupinjaku puno koštaju, a teško ih je pronaći", priča Mićo kojem ova kultura nije donijela puno radosti.

Mladim ljudima savjetuje da ne ulaze u posao sa ovom voćkom ukoliko ne žele da je uzgajaju za svoje potrebe. Smatra da jedna cijela porodica treba da se posveti poslu u kupinjaku da bi se mogla očekivati kakva-takva korist. Sam čovjek nigdje nije prispio, upozorava Mićo. Da su poticaji bolji, nekako bi se moglo, ističe on, ovako isplativost je loša, iz ličnog iskustva priča Marković. Uvidjevši da nema profita od posla kojim se bavi Mićo je odlučio da prepolovi površinu zasada.

Ostavio kupine za svoje potrebe

"Počupao sam dva i po dunuma. Pola sam ostavio za svoje potrebe", razočarano priča ovaj voćar. Nije mu nimalo bilo lako čupati nešto u što je uložio puno, međutim, izbora kaže, nije imao jer bi "tonuo" sve dublje. Dio, tačnije polovina njegove parcele na kojoj je nekad rađala kupina, sada izgleda kao pašnjak, ostali su samo drveni stubovi i infrastruktura za navodnjavanje.