#uzgoj @KLUB (20)

Proizvođači svinja u Srbiji suočavaju se sa padom otkupne cene tovljenika i problemima u prodaji, jer domaće tržište sve teže parira jeftinijem uvoznom mesu. Na stručnom skupu o savremenoj genetici u svinjarstvu u Novom Sadu istaknuto je da... Više [+]

Proizvođači svinja u Srbiji suočavaju se sa padom otkupne cene tovljenika i problemima u prodaji, jer domaće tržište sve teže parira jeftinijem uvoznom mesu. Na stručnom skupu o savremenoj genetici u svinjarstvu u Novom Sadu istaknuto je da se posebno teško prodaju tovljenici od 150 i više kilograma, što farmama stvara velike dodatne troškove. Proizvođači upozoravaju da je otkupna cena trenutno oko 140 din/kg žive mere, gotovo duplo niža od ekonomski opravdane. Stručnjaci navode da je za opstanak proizvodnje neophodno pratiti produktivnost svake farme, ulagati u vrhunsku genetiku i dostići minimum od 30 odgajenih prasadi po krmači godišnje. #uzgojsvinja

Jagodina, nekada prepoznatljiva po gajenju ćurana, danas je gotovo ostala bez ove proizvodnje. U Pomoravskom okrugu samo još jedan farmer uzgaja ćurke - Zoran Milanović iz Bagrdana, koji je nekada proizvodio oko 80.000 ćurića, a danas tek d... Više [+]

Jagodina, nekada prepoznatljiva po gajenju ćurana, danas je gotovo ostala bez ove proizvodnje. U Pomoravskom okrugu samo još jedan farmer uzgaja ćurke - Zoran Milanović iz Bagrdana, koji je nekada proizvodio oko 80.000 ćurića, a danas tek desetinu tog broja. Prema njegovim rečima, u Srbiji je godišnja proizvodnja ćurki za tov za desetak godina pala sa oko 400.000 na svega 100.000 komada. Razlozi su gašenje sela, slabo interesovanje za uzgoj i dominacija marketa. I veterinari potvrđuju da je pad drastičan, posebno u poslednjih 12 godina. Nekadašnji jagodinski simbol, čija je cena uticala i na evropsko tržište, danas polako nestaje, a sa njim i deo lokalnog identiteta. #uzgojcurki
Foto: Pexels

Srbija se sve snažnije pozicionira na evropskoj mapi proizvodnje borovnica i trenutno zauzima četvrto mesto u Evropi, izjavio je profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović. On je ocenio da je borovnica jedna od svetlih... Više [+]

Srbija se sve snažnije pozicionira na evropskoj mapi proizvodnje borovnica i trenutno zauzima četvrto mesto u Evropi, izjavio je profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović. On je ocenio da je borovnica jedna od svetlih tačaka domaće poljoprivrede, uz veliku izvoznu perspektivu i visoku tržišnu cenu. Prema njegovim rečima, za uspešan zasad ključni su dobra analiza zemljišta i vode, odgovarajući položaj parcele i precizna primena tehnologije. Dodaje i da se na malim površinama mogu ostvariti veliki prihodi, a da kvalitetno proizvedena borovnica u izvozu dostiže cenu od sedam do osam evra po kilogramu. #uzgojborovnice

Kopriva, biljka koju mnogi i dalje smatraju običnim korovom, u Srbiji ima mnogo veći potencijal. Osim što raste samoniklo na zemljištima bogatim azotom, može i planski da se gaji, a koristi se u ishrani, fitoterapiji, kozmetici, pa čak i za... Više [+]

Kopriva, biljka koju mnogi i dalje smatraju običnim korovom, u Srbiji ima mnogo veći potencijal. Osim što raste samoniklo na zemljištima bogatim azotom, može i planski da se gaji, a koristi se u ishrani, fitoterapiji, kozmetici, pa čak i za dobijanje vlakana.
Stručnjaci, međutim, upozoravaju da prelazak sa samonikle berbe na tržišnu proizvodnju traži strogu kontrolu kvaliteta, jer kopriva može da akumulira nitrate i nosi rizik ako potiče iz zagađenih područja. Uz pravilnu prihranu, navodnjavanje i preradu, ova biljka bi u Srbiji mogla da preraste status ”korova” i postane kultura sa ozbiljnom ekonomskom vrednošću. #uzgojkoprive

Svinjarstvo je u Srbiji prošlo kroz duboke promene: nestala je mala seoska proizvodnja, a procenjuje da danas postoji 60.000–80.000 praznih objekata u kojima bi u proseku moglo da se tovi 20–40 svinja, upozorava predsednik Udruženja Agropro... Više [+]

Svinjarstvo je u Srbiji prošlo kroz duboke promene: nestala je mala seoska proizvodnja, a procenjuje da danas postoji 60.000–80.000 praznih objekata u kojima bi u proseku moglo da se tovi 20–40 svinja, upozorava predsednik Udruženja Agroprofit Čedomir Keco. Istovremeno, velike klanice sve više ulaze u sopstveni tov i oslanjaju se na kooperante. Keco ističe da ključ konkurentnosti nije u zabrani uvoza, već u savremenoj genetici i efikasnosti ishrane: za 1 kg prirasta danas je moguće trošiti 1,8–1,9 kg hrane, dok se ranije trošilo 3,5–4,2 kg. Traži novu stručnu analizu i strategiju za produktivniju proizvodnju, uz poruku da bez ulaganja u genetiku i modernu organizaciju tova nema stabilnog povratka na tržište. #uzgojsvinja
Foto: Pexels

U selu Selište kod Velike Drenove, Dejan Jakovljević na porodičnom imanju gaji oko 500 vrsta biljaka – od nara, palmi i japanske jabuke do kineske urme i pistaća. Uzgajanje egzotičnih vrsta, kaže, postaje sve isplativije zbog promenjene kli... Više [+]

U selu Selište kod Velike Drenove, Dejan Jakovljević na porodičnom imanju gaji oko 500 vrsta biljaka – od nara, palmi i japanske jabuke do kineske urme i pistaća. Uzgajanje egzotičnih vrsta, kaže, postaje sve isplativije zbog promenjene klime i veće potražnje. Uzgajanje pistaća je i isplativo, napominje Dejan. Kilogram svežih košta 1.500 dinara, a kod nas se uglavnom uvozi druga klasa iz Turske i Grčke, dok je prva klasa nekih 2.000 dinara po kilogramu. Na imanju se nalazi i neobična sorta grožđa koju stručnjaci još nisu identifikovali. Jakovljevići se uzgajanjem bilja bave više od šest decenija, a interesovanje kupaca i novih proizvođača, kaže Dejan, iz godine u godinu raste. #uzgojegzoticnihvrsta
Foto: Pixabay

Fuzarij je jedan od vodećih problema u uzgoju kukuruza. Zakopavanje stabljika kukuruza stvara nepovoljne uvjete truljenja. Fitosanitarni problemi se često jednostavno odgađaju do sljedeće godine. Mikotoksini u zrnu zaraženom Fusariumom znač... Više [+]

Fuzarij je jedan od vodećih problema u uzgoju kukuruza.

Zakopavanje stabljika kukuruza stvara nepovoljne uvjete truljenja. Fitosanitarni problemi se često jednostavno odgađaju do sljedeće godine.
Mikotoksini u zrnu zaraženom Fusariumom značajno smanjuju kvalitetu krme i ugrožavaju zdravlje životinja.
Intenzivno usitnjavanje ubrzava proces truljenja i prekida cikluse infekcije.

Müthing Vario tehnologija je impresivna:
✅ Optimalno usitnjavanje zahvaljujući Vario reznoj šipki
✅ Povećan usisni učinak za potpuno sakupljanje materijala
✅ Rad bez problema zahvaljujući potpornom valjku koji se okreće unatrag
✅ Gotovo bez prekomjerne duljine zahvaljujući protu-nožu u obliku peraje morskog psa

#poljoprivreda #ratarstvo #malč #muthing #muething #muethingmulčer #kukuruz #fuzarij #poljoprivrednatehnologija #polje #uzgojkukuruza #kukuruz

Dok većina poljoprivrednih proizvođača sadi kukuruz ili pšenicu, gajenje gloga može doneti prihode od 450.000 do 1.500.000 dinara po hektaru godišnje, kada plantaža dostigne pun rod. Glog je listopadni žbun prilagođen klimi Srbije, otporan... Više [+]

Dok većina poljoprivrednih proizvođača sadi kukuruz ili pšenicu, gajenje gloga može doneti prihode od 450.000 do 1.500.000 dinara po hektaru godišnje, kada plantaža dostigne pun rod. Glog je listopadni žbun prilagođen klimi Srbije, otporan i nezahtavan za uzgoj. Najviše ga koristi farmaceutska industrija za čajeve, tinkture i sirupe, a može se saditi i kao živa ograda. Sadnice koštaju 200–400 dinara, a na hektaru ih stane 3.000 – 4.000. Plodovi gloga se beru već od treće godine, dok pun rod stiže posle pet do šest godina. Prosečan prinos od tri do pet tona godišnje, uz otkupnu cenu od 150–300 dinara po kilogramu, donosi prihod koji znatno prevazilazi većinu klasičnih kultura. #uzgojgloga

Porodica Ratković iz Donje Jajine kod Leskovca već 40 godina uzgaja ruže i jedini su proizvođači sadnica ”kraljice cveća“ u Jablaničkom okrugu. Njihove sadnice i rezane ruže stižu i do Holandije i Rusije. Na jednom hektaru godišnje proizved... Više [+]

Porodica Ratković iz Donje Jajine kod Leskovca već 40 godina uzgaja ruže i jedini su proizvođači sadnica ”kraljice cveća“ u Jablaničkom okrugu. Njihove sadnice i rezane ruže stižu i do Holandije i Rusije. Na jednom hektaru godišnje proizvedu oko 40.000 sadnica i tri puta više rezanog cveća, a ove godine zbog suše berba je završena dva meseca ranije. U proizvodnju ulažu oko 30.000 evra godišnje, najviše u podloge divlje ruže iz Mađarske, koje kaleme i oblikuju tokom dve godine. ”To je posao koji zahteva stalno učenje i veliki rad“, kaže Marko Ratković. Početkom novembra porodicu čeka vađenje i pakovanje sadnica različitih sorti – čajevki, polijanti, puzavica, namenjenih izvozu i domaćem tržištu. #uzgojruza

Iako je leto obeležila suša i stalno navodnjavanje, proizvođači paprike kažu da je rod solidan, a kvalitet odličan, pa će ajvar biti dobar. Stevica Marković iz Brestovca kasni sa berbom, ali planira da preradi oko 10 tona paprike, dok Zoran... Više [+]

Iako je leto obeležila suša i stalno navodnjavanje, proizvođači paprike kažu da je rod solidan, a kvalitet odličan, pa će ajvar biti dobar. Stevica Marković iz Brestovca kasni sa berbom, ali planira da preradi oko 10 tona paprike, dok Zoran Dimitrijević iz Vinarca navodi da je morao da navodnjava gotovo svaki drugi dan. Sa padom temperature raste i potražnja, pa cena paprike već dostiže 180 din/kg, što je iznad prošlogodišnjeg proseka. Ekonomisti procenjuju da će trend poskupljenja sezonskih proizvoda nastaviti da opterećuje kućne budžete, dok proizvođači upozoravaju da bez stabilnijih vremenskih uslova i podrške države, troškovi poljoprivredne proizvodnje mogu nastaviti da rastu. #uzgojpaprike