#KLO @KLUB (8)

Prema oceni meteorološkinje Irine Lazić sa Instituta za meteorologiju u Beogradu, 2025. godina ostaće upamćena kao trenutak kada su klimatske anomalije postale pravilo, a ekstremni vremenski događaji deo svakodnevice. Iako je 2024. bila naj... Više [+]

Prema oceni meteorološkinje Irine Lazić sa Instituta za meteorologiju u Beogradu, 2025. godina ostaće upamćena kao trenutak kada su klimatske anomalije postale pravilo, a ekstremni vremenski događaji deo svakodnevice. Iako je 2024. bila najtoplija godina u istoriji merenja, 2025. je potvrdila ulazak klimatskog sistema u novi režim. Podaci programa Kopernikus pokazuju da je 2025. bila druga ili treća najtoplija godina ikada, čime je period 2023.–2025. postao najtopliji trogodišnji niz u istoriji. Posebno zabrinjava činjenica da je, uprkos očekivanom zahlađenju usled pojave La Ninje, globalna temperatura ostala izuzetno visoka, što ukazuje da je prag od 1,5 °C već postao realnost, a ne upozorenje. #klimatskepromene

Udruženje Mladi poljoprivrednici Srbije poziva sve zainteresovane da se prijave na besplatnu online edukaciju posvećenu odgovorima na klimatske promene u poljoprivredi, merama zaštite nakon nastanka štete, kao i temama rejonizacije i osigur... Više [+]

Udruženje Mladi poljoprivrednici Srbije poziva sve zainteresovane da se prijave na besplatnu online edukaciju posvećenu odgovorima na klimatske promene u poljoprivredi, merama zaštite nakon nastanka štete, kao i temama rejonizacije i osiguranja poljoprivredne proizvodnje. Trening se realizuje u okviru EURC programa jačanja kapaciteta civilnog društva, a biće održan 22. i 23. oktobra, u terminu od 10 do 13 časova putem platforme ZOOM. Zainteresovani učesnici mogu pronaći agendu i prijavni formular na ovom linku. Nakon prijave, na imejl adresu će dobiti pristupni link za učešće. Više informacija dostupno je i na FB stranici Udruženja Mladi poljoprivrednici Srbije. #mladipoljoprivrednicisrbije #edukacija #klimatskepromene

#Jezero#Klinje

Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO), u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i uz podršku EU, od 2021. sprovodi projekat „Jačanje otpornosti sektora poljoprivrede na elementarne nepogode“. Projekat traje do januara 2026. i ima... Više [+]

Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO), u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i uz podršku EU, od 2021. sprovodi projekat „Jačanje otpornosti sektora poljoprivrede na elementarne nepogode“. Projekat traje do januara 2026. i ima cilj da poljoprivreda u Srbiji postane održivija i spremnija na klimatske izazove. Uključene su 23 opštine, formirano je deset demo centara, a u 11 škola uveden je predmet „Klimatske promene u poljoprivredi“. Postavljeno je više od 60 oglednih polja sa inovativnim praksama, poput podzemnog navodnjavanja na solarni pogon, kalcizacije i podrivanja. U Braničevskom okrugu zabeleženi su prinosi veći od 5 do 25%. Primer dobre prakse je i Poljoprivredna škola u Požarevcu, gde je instaliran solarni sistem Agrivoltaik, koji omogućava kombinovanu proizvodnju energije i hrane. Projekat nudi praktična rešenja koja ublažavaju posledice klimatskih nepogoda i stvaraju temelje za konkurentniju i dugoročno održivu poljoprivredu u Srbiji. #otpornostpoljoprivrede #klimatskepromene #agrovoltaik

2. KLOnferencija - konferencija Kratkih Lanaca Opskrbe – budućnost hrvatske poljoprivrede i opstanka sela Znamo li doista što jedemo? I znamo li kome naše kupnje daju snagu – hrvatskom seljaku ili tuđem sustavu? 👉 Kratki lanci opskrbe nisu samo model distribucije hrane. Oni su temelj opstanka hrvat... Više [+]

2. KLOnferencija - konferencija Kratkih Lanaca Opskrbe – budućnost hrvatske poljoprivrede i opstanka sela

Znamo li doista što jedemo?
I znamo li kome naše kupnje daju snagu – hrvatskom seljaku ili tuđem sustavu?

👉 Kratki lanci opskrbe nisu samo model distribucije hrane. Oni su temelj opstanka hrvatskog sela, poljoprivrede i našeg društva.

Kupnjom od lokalnog proizvođača čuvamo:
🌱 zemlju i tradiciju,
👨‍👩‍👧‍👦 obitelj i zajednicu i
budućnost hrvatskog naroda.

Danas, više nego ikada, važno je pitati se: Hoće li hrvatsko selo preživjeti?

Hoće li naši ljudi na zemlji moći živjeti od svog rada?

Konferencija donosi priliku za razgovor i zajedničko djelovanje. Ovo nije samo poljoprivredna tema – ovo je društvena i nacionalna tema. Jer bez sela, nema ni opstanka temelja društva.

Podržimo hrvatske poljoprivrednike. Podržimo hrvatsku hranu. Podržimo ono što nas čini narodom.

#jedištovrijedi #hrvatskoselo #odpoljadostola #razvojruralnehrvatske #selo #vrijednosti #KLO #podržilokalno #domaćahrana

Zbog rasta temperatura i suša, sve više albanskih farmera prelazi na uzgoj marakuje, guave, papaje i kivana – voća koje se brzo prilagođava mediteranskoj klimi i otvara mogućnosti za izvoz na evropsko tržište. Na imanju blizu Jadrana, agron... Više [+]

Zbog rasta temperatura i suša, sve više albanskih farmera prelazi na uzgoj marakuje, guave, papaje i kivana – voća koje se brzo prilagođava mediteranskoj klimi i otvara mogućnosti za izvoz na evropsko tržište. Na imanju blizu Jadrana, agronom Irakli Škoza uspešno gaji tropske kulture još od 2019. godine. Zahvaljujući toploj klimi, biljke rađaju obilno, a troškovi proizvodnje su niži jer zahtevaju manje vode i rada. Region Divjaka, nekada poznat po žitu, danas se suočava sa klimatskim i demografskim izazovima, ali egzotično voće nudi održivu alternativu. Škoza već izvozi papaju, marakuju i pepino, a nedavno je sa saradnicima poslao i 30 tona kivana u Hrvatsku. Njegov primer sve više slede i drugi. #klimatskepromene

Skorašnja kiša je obradovala ratare, ali koristi za useve još nisu izvesne. U Vojvodini i Mačvi biljke su niske, sa slabim lisnim sklopom, što nagoveštava niže prinose. Kukuruz iz kasnije setve delimično je nadoknadio zaostatke, dok se rani... Više [+]

Skorašnja kiša je obradovala ratare, ali koristi za useve još nisu izvesne. U Vojvodini i Mačvi biljke su niske, sa slabim lisnim sklopom, što nagoveštava niže prinose. Kukuruz iz kasnije setve delimično je nadoknadio zaostatke, dok se ranije posejan bolje drži u mikroklimatski povoljnim delovima. Sve više ratara opredeljuje se za sigurniju proizvodnju pšenice, dok je soja sve ređa zbog loših rezultata prethodnih godina. Preovlađuju strnjišta, kukuruz i suncokret, a pitanje očuvanja plodoreda biće sve važnije u narednim sezonama. Stručnjaci upozoravaju da će naredne nedelje biti ključne za procenu prinosa i planiranje rotacija i mera za ublažavanje suše u narednoj godini. #klimatskepromene #usevi

Već početkom juna tropske temperature, visok UV indeks i vremenske oscilacije nanose ozbiljnu štetu voću i usevima širom Srbije. Stručnjaci upozoravaju da su biljke pod dodatnim stresom nakon prolećnih mrazeva koji su umanjili rod, naročito... Više [+]

Već početkom juna tropske temperature, visok UV indeks i vremenske oscilacije nanose ozbiljnu štetu voću i usevima širom Srbije. Stručnjaci upozoravaju da su biljke pod dodatnim stresom nakon prolećnih mrazeva koji su umanjili rod, naročito kod koštičavog i jabučastog voća. Agronom Miloš Vujisić ističe da nagle promene vremena pogoduju razvoju bolesti i štetočina. Pre bilo kakvih hemijskih tretmana, savetuje oporavak biljke pomoću biostimulatora. ”Dešava se da proizvođači primene kompleksne tretmane sa više pesticida, što često dovodi do oštećenja lista i smanjenja prinosa. Naš savet je da se prvo pomogne biljci da ojača, pa tek onda pristupi zaštiti“, zaključuje agronom Vujisić. #klimatskepromene #usevi