Žabe su izuzetni pomagači u vrtu!

Većina ljudi će na žabe reagovati gađenjem, ali baštovani su spoznali njihovu izuzetnu vrijednost. Žabe koje žive u bašti su pomoćnici u borbi protiv mnogih štetočina i već dugo se koriste u kontroli štetočina voćnjaka i povrtarskih kultura.

Žabe mogu pojesti 2 do 3 puta više insekata od ptica, jer se hrane insektima i aktivne su noću. Ptice, za razliku od žaba, u svojoj ishrani koriste i druge namirnice i aktivne su danju. Jedna žaba može da pojede 100 različitih insekata.

Žabe smanjuju napad štetnih insekata. Ne koristite otrovne mamce za puževe ukoliko želite žabe u svojim baštama i voćnjacima!

U Holandiji, Mađarskoj, Velikoj Britaniji se žabe koriste u staklenicima i plastenicima za suzbijanje štetočina. Žabe su u prošlom vijeku korišćene za zaštitu šećerne trske od insekata. Postoji nekoliko hiljada različitih vrsta žaba. Na našim prostorima susreću se:

• mala zelena žaba,
• smeđa močvarna žaba,
• velika zelena žaba i druge.

Kao i većina životinjski vrsta, žabe su se našle na udaru savremenog doba, upotrebe pesticida, hemijskih đubriva, promjene klime i njihova brojnost opada. Važan su dio ekosistema, jer regulišu brojnost insekata. Tamo gdje je smanjena njihova brojnost dolazi do prenamnoženja insekata.

Jedna žaba pojede 100 insekata

Svojim prisustvom ili odsustvom pokazaće nam šta se dešava u našem okruženju. Ukoliko žabe nisu prisutne u vašem voćnjaku ili vašoj bašti to je pokazatelj da nešto ne valja, da je ravnoteža narušena. Potrebno je raditi na privlačenju žaba i njihovom zadržavanju u našim voćnjacima i baštama.

Žabe smanjuju napad štetnih insekata. Ne koristite otrovne mamce za puževe ukoliko želite žabe u svojim baštama i voćnjacima.

U zavisnosti od vrste žabe koriste različite štetočine za svoju ishranu. Na njihovom meniju se nalaze mnoge štetočine: stjenice, mravi, uholaže, larve i lutke insekata, larve i gusjenice leptira, stonoge, puževi, komarci, skakvaci i mnogi drugi insekti.

Da bi privukli žabe u bašte i voćnjake potrebno je stvoriti uslove za njihov život. Brigu o njihovim staništima žabe će uzvratiti u rano proljeće koristeći za svoju ishranu brojne štetočine. Žabe rado naseljavaju voćnjake i bašte u kojima se ne koriste pesticidi. U jednom dijelu voćnjaka ili bašte ostaviti travu koju ćete kositi manje puta nego ostali dio. Žabe će se naseliti u ovakvim dijelovima. Kućne ljubimce držati dalje od dijela rezervisanog za žabe.

Veoma je poželjno da iskopamo malo jezerce (baru). Ovo jezerce će obezbijediti mjesto za reprodukciju žaba. Jezero treba da bude dovoljno duboko da tokom zime ne dođe do zamrzavanja dna jezera i uginjavanja žaba. Takođe, ne treba dozvoliti zamrzavanje jezera. To može dovesti do nedostatka vazduha i rezultiraće uginjavanjem žaba. Ovakvo jezero za žabe je jednostavnije napraviti nego jezero za ribe. Žabama ne trebaju pumpe za vodu, aeracija vode, vodoskoci ili fontane. Dovoljno je najjednostavnije iskopano jezerce, dovoljno duboko i sa ponekom zasađenom vodenom biljkom. Žabe su tajanstvene životinje koje vole da se skrivaju. Jezerce treba da je duboko najmanje 60cm, djelimično u hladu. Dobro je na ivicu postaviti deblju granu ili dasku da bi žabe lakše izlazile iz vode i vraćale se u jezero. Jezerce treba da ima i plićake u kojima bi se razvijali punoglavci.

One ne tolerišu suv vazduh. Ljeto provode kao noćne životinje. U sumrak postaju aktivne, naručito u večerima pred kišu. Možemo ih privući reflektorima. Približavaju se izvoru svjetlosti zbog mnoštva insekata.

Takođe, privuće ih saksije prevrnute na bočnu stranu i djelimično ukopane. Tu će se one moći zavući i sakriti. Baštovani preporučuju i postavljanje tanjurića sa vodom.

Razmnožavanje žaba

Za svoje razmnožavanje žabe trebaju vodu. U vodu polažu jaja iz kojih se razvijaju punoglavci. Jaja plivaju u želatinoznoj masi koja ih drži na okupu u vodi. Punoglavci se javljaju kod nekih vrsta već nakon 40 do 45 dana.

Zima i žabe

Različite vrste žaba prezimljavaju na različite načine. Neke vrste prezimljavaju u rastresitom zemljištu na dubini do 15cm, dok druge svoje zimovalište pronalaze u ruševinama, pukotinama zidova, ispod kamenja, u raznim rupama u zemlji, u rupama glodara, ispod gomila lišća, pod gomilama grana, u žbunju, u mulju na dnu jezera. One mogu da kopaju rupe ili da koriste rupe drugih životinja, da iskoriste sve pukotine i zavlačke za svoje prezimljavanje.

Foto: Pixabay.com/pixel2013