Evo kako pravilno dezinfikovati papke kod goveda

Jedan od najvažnijih postupaka njege papaka goveda je pravilna dezinfekcija. Izvodi se jednostavno i lako, a prednost je i što se može organizovati relativno povoljno, bez većeg ulaganja.

"Dezinfekcija je značajna i neophodna, jer se na ovaj način sprječavaju nepoželjne infekcije koje potom uslovljavaju bolesti, kao što je međuprsno zapaljenje, odnosno dermatitis", kaže savjetodavac za stočarstvo Dragoljub Krajnović.

Mjere dezinfekcije papaka se kontrolisano najbolje sprovode ispred objekta za držanje krava i goveda, odnosno, pri ulasku u muzilište na većim farmama.

Papak glavu čuva: Neobrezivanje se može odraziti na zdravlje krava, ali i džep vlasnika

"U oba slučaja treba izgraditi mali betonski bazen - kadu, dužine od tri do pet metara, širine oko 75 cm, sa optimalnom dubinom od 15 cm. Ukoliko farmer nema ovakvu dezo-barijeru, može se improvizovati upotrebom debele plastične folije sa nekoliko gredica, četiri do osam, različitih dužina".

Formalin i bakar sulfat

Kako pojašnjava Krajnović, ukoliko su u pitanju manja gazdinstva sa nekoliko krava dovoljno je za dezinfekciju koristiti vinogradarske prskalice, tako da se postupak izvodi prskanjem ili pranjem papaka.

"Sredstvo koje se najčešće koristi u praksi je tri do petoprocentni rastvor formalina (tri do pet litara formalina  na 95 - 97 litara vode). Osim toga, upotrebljava se i šestoprocentni rastvor bakarnog sulfata  koji povoljno djeluje na očvršćivanje rožine papaka, čime se sprječava pucanje ovog zaštitnog sloja", objašnjava ovaj savjetodavac dodajući da je rastvor formalina povoljniji, pa se češće koristi.

"Ipak, preporuka je da se naizmjenično koriste i jedan i drugi dezinficijens, jer se tako njihovo djelovanje nadopunjuje i čitav proces čine djelotvornijim."

Kako izgleda dezinfekcija?

Pripremljeni rastvor se nalije u bazen na nivo od 10 cm i zatim se koristi narednih dva do tri dana, poslije čega efiksnost počinje da opada.

"Ovakav rastvor se brzo prlja, pa je potrebno mijenjati ga. Dejstvo mu se smanjuje na temperaturi ispod 15^oC", napominje Krajnović. 

Kroz pripremljeni rastvor krave treba da prolaze nekoliko puta dnevno, preporuka je tri puta, u periodu od tri do pet dana u kontinuitetu.

Krave provode mnogo vremena u stojećem položaju i svojom težinom znatno opterećuju noge, a samim tim i papke. Ukoliko se o njima ne vodi računa, životinja može biti zdravstveno ugrožena, a ujedno i manje produktivna. Neophodno je na vrijeme prepoznati problem sa papcima, ali je to često teško uočljivo. 

"Ovu mjeru treba sprovoditi minimalno dva puta godišnje, a preporuka je da se obavlja i češće. Treba biti oprezan i ne dozvoliti da krave piju rastvor iz bazena. Ukoliko se pojavi iritacija kože oko papaka, započeti tretman dezinfekcije treba odmah prekinuti da bi se spriječile neke teže posljedice", upozorava on.