Azot u đubrenju soje - važna određena količina na samom startu

U današnje vrijeme mnogi naučni radnici smatraju da je sigurno 70 odsto azota potrebno soji za normalan rast i razvoj, a obezbjeđuje ga sama biljka fiksiranjem iz zraka. Naravno ostali dio od nekih 30% mora se nadoknaditi putem meliorativnog đubrenja.

Potrebno je naglasiti da od ukupne količine usvojene azotofiksacijom, 70-80 odsto iskoristi usjev za svoj rast i razvoj dok ostatak do 100% koriste kvržične bakterije za svoju životnu aktivnost, objašnjava stručnjak za ratarstvo, Darko Simić.

Najvažniji element potreban u početnim fazama razvića

Iz ovoga proizilazi da je pogrešno mišljenje kako se soja može gajiti bez đubrenja. Dakle, da bi se dobili prinosi koji opravdavaju njen uzgoj, mora se đubriti u kombinacijama startnih hranjiva gdje je prisutna i određena količina azota. Bitno je istaknuti da u početnim fazama rasta i razvoja najpotrebnija količina ovog elementa je nekih 30 odsto od ukupnih potreba, a ostalo će nadoknađivati pravilno razvijene kvržične bakterije na samom korijenu biljke.

Kako bi pravilno formirali ove bakterije, poželjno je znati da se zaražavanje njenim sojevima mora odvijati bez direktnih uticaja ultaljubičastih zraka zbog fotolabilnosti, te bi se pod uticajem svjetlosti izostavilo pravilno formiranje kvržičnih bakterija, a samim tim bi soja morala dodatno biti nahranjena mineralnim oblicima azota kako ne bi došlo do podbačaja u rodu, naglašava Simić.

Uzgoj soje sve više isplativ u BiH, šta je sa otkupom?

Kako smo ranije pisali, na plodnijim zemljištima đubrenje se obavlja na osnovi 30 - 60 kg/ha azota, 60 - 90 kg/ha fosfora i 40 – 60 kg/ha kalijuma, uz napomenu da se 2/3 azota osiguravaju pravilnom bakterizacijom. Na manje plodnim, težim tlima đubri se na osnovi 60 - 100 kg/ha N, 90 - 120 kg/ha P i 100 - 120 kg/ha K. Soja povoljno reaguje na đubrenje stajnjakom zaoranim u jesen, pod zimsku brazdu.