Sladoled od ajvara, kačkavalja i autohtonog voća

Poslastičar iz Beograda, Veroljub Šobić, pravi poslastice sa okusima specifičnim za Srbiju. Kako tvrdi, a prenose Novosti, kada je počinjao posao, zajedno sa suprugom Jasminom, odlučio je da od okusa u njegovoj poslastičarnici ne budu zastupljene papaja i banana, već kruška karamanka, šljiva madžarka i drugo voće i povrće karakteristično za tu zemlju. U kugle sladoleda i sorbeta, Šobić već tri godine, ubacuje stare sorte srpskog voća i povrća, zatim čuvenog pirotskog sira, te vina tamjanike i domaće rakije šljivovice. Prema njegovim riječima, u poslasticama uživaju domaći, ali i stranci, koji ne skrivaju oduševljenje i iznenađenje zbog okusa kojega mogu pronaći jedino u Srbiji.

Poslastičarski zanat učio od Talijana

Veroljub objašnjava da je od samog početka imao ideju otvoriti poslastičarnicu. O tome je, kako kaže, maštao još dok je u Italiji učio zanat od njihovih čuvenih majstora. Šobić dodaje da je, kada je 1991. godine, u Novom Sadu otvorio poslastičarnicu, nastavio sarađivati sa Talijanima jer su oni majstori bez premca kada je riječ o sladoledu. Gledajući ih godinama kako vješto promoviraju svoje, na kraju je odlučio da promovira srpsko, ali pomoću talijanske tehnologije.

Konsultirao stručnjake - opredijelio se za stare sorte

Prije oko tri godine Veroljub je poslastičarnicu preselio u Beograd, ali je prethodno patentirao način proizvodnje voćnog sladoleda bez ikakvih aditiva, što je u tom poslu, dotada, bilo nezamislivo. S druge strane, on je u sorbetima količinu voća, sa propisanih 35% povećao na 40%. Šobić ističe da je sa suprugom Jasminom birao voće za sladolede i nakon konzultacija sa profesorima Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu i opredijelili su se za stare srpske sorte. U njihovim sladoledima je sada isključivo zastupljena suha šljiva madžarka, koju sve teže pronalaze, dok drenjine dobiju s Kopaonika, krušku karamanku i junsku ljepoticu nabavljaju iz Grocke, maline kupuju iz različitih krajeva, a mušmule donose iz Pomoravlja.

Mušterije oduševljene gastro sladoledima

Veroljub Šobić napominje da gastro sladoledi nisu novina u svijetu. Međutim, i tu se opredijelio za okuse iz Srbije. On pravi sladoled od ljutkastog ajvara i pirotskog kačkavalja, dodajući da im ajvar pripremaju domaćice podno Kopaonika, dok kačkavalj stiže iz Pirota. Te dvije vrste sladoleda, kaže on, zaista imaju okus koji se pamti. Šobić ne krije zadovoljstvo zbog oduševljenja svojih mušterija, pa će zato, kako naglašava, nastaviti da promovira Srbiju kroz njezine okuse i boje. On smatra da kada znate zanat i imate volju da se "igrate" samo je nebo granica, a pod našim nebom ima svega u izobilju.

Jedina teškoća im je, prema Veroljubovim riječima, pronalazak pouzdanih partnera, koji će im isporučivati srpsko autohtono voće ujednačenog kvaliteta. To je veoma bitno, jer oni žele raditi sa sirovinama, a ne sa repromaterijalom, a to je zlatno pravilo zanata kojeg se Šobići stopostono pridržavaju.