Sukob oko korišćenja vode u sušom pogođenom poljoprivrednom sektoru Španije rizikuje da naruši izvoz jagoda, jednog od najprepoznatljivijih španskih izvoznih proizvoda u evropskim supermarketima. Španska socijalistička ministarka za životnu... Više [+]

Sukob oko korišćenja vode u sušom pogođenom poljoprivrednom sektoru Španije rizikuje da naruši izvoz jagoda, jednog od najprepoznatljivijih španskih izvoznih proizvoda u evropskim supermarketima. Španska socijalistička ministarka za životnu sredinu Teresa Ribera rekla je da su neki poljoprivrednici suočeni sa "istinskim rizikom po reputaciju", dok nemačka grupa aktivista Kampakt vodi kampanju za bojkot "jagoda od suše". Koren spora leži u zakonu koji je predložila konzervativna vlada španskog regiona Andaluzija, za koji kritičari kažu da bi legalizovao 1.000 ilegalnih bunara koje koriste poljoprivrednici i da bi mogao da isuši jednu od najvažnijih evropskih močvara, Donjanu.

Javni poziv za ovogodišnje subvencije poljoprivrednicima koje daje grad Kragujevac je raspisan, a budžet za ovu godinu iznosi 70 miliona dinara. Najveći iznos od 30 miliona dinara namenjen je za nabavku traktora i nove priključne mehanizacije. Ukupna sredstva koja su na raspolaganju po pojedinačnom... Više [+]

Javni poziv za ovogodišnje subvencije poljoprivrednicima koje daje grad Kragujevac je raspisan, a budžet za ovu godinu iznosi 70 miliona dinara. Najveći iznos od 30 miliona dinara namenjen je za nabavku traktora i nove priključne mehanizacije. Ukupna sredstva koja su na raspolaganju po pojedinačnom pozivu kreću se od 470 hiljada do 30 miliona dinara. Poljoprivrednici su veoma zainteresovani i za subvencionisanu nabavku priključnih mašina, što potvrđuje i podatak da je za samo četiri dana podneto 70 zahteva, u vrednosti oko pet miliona dinara. Vlasnici poljoprivrednih gazdinstava su zainteresovani i za održivo korišćenje poljoprivrednog zemljišta za šta je izdvojeno 12 miliona dinara. #agrarnibudzet #lokalnipozivi

Nevreme sa gradom proteklih dana uništilo oko 15 odsto roda malina, napominje predsednik Udruženja proizvođača malina u Srbiji Dobrivoje Radović. On kaže da je kiša sa gradom zahvatila deo Užica, Čačka, Ivanjice, Požege i Kosjerića i da je... Više [+]

Nevreme sa gradom proteklih dana uništilo oko 15 odsto roda malina, napominje predsednik Udruženja proizvođača malina u Srbiji Dobrivoje Radović. On kaže da je kiša sa gradom zahvatila deo Užica, Čačka, Ivanjice, Požege i Kosjerića i da je šteta 100 odsto. ”Rod maline je u ovom trenutku manji oko 35 odsto jer je i vegetacija zakasnila, pa se nisu razvili mladi lastari što je smanjilo rod za oko 20 odsto. Neizvesno je da li će se do berbe sačuvati i ostatak roda jer su česte vremenske nepogode“, rekao je Radović. Ove sezone, kako je rekao, početna otkupna cena malina trebalo bi da bude 350 din/kg, a konačna od 400 do 450 dinara, dok je prošle godine bila od 500 do 600 dinara. #rodmaline #nevreme

Počela je sa radom veb aplikacija Mlekomap na kojoj proizvođači mleka koji prodaju "na flašu" mogu dobiti svoju poziciju na Mlekomapi a kupci mogu lako pronaći domaće mleko koje se nalazi u njihovoj blizini. Ukoliko proizvođači žele da doda... Više [+]

Počela je sa radom veb aplikacija Mlekomap na kojoj proizvođači mleka koji prodaju "na flašu" mogu dobiti svoju poziciju na Mlekomapi a kupci mogu lako pronaći domaće mleko koje se nalazi u njihovoj blizini. Ukoliko proizvođači žele da dodaju svoje gazdinstvo/mlekomat na mapu, treba da popune formular kod ”Dodaj gazdinstvo”. Pored mleka, proizvođači mogu dodati i druge proizvode u opis svoje ponude, navodi se na platformi. Aleksandar Džavrić, softverski inženjer, pokretač je ove platforme. On ističe da godinama mleko i mlečne proizvode kupuje lično od proizvođača, mnoge poznaje, te ih je tako ubacio ”u mrežuˮ, a kasnije su se ”noviˮ sami dodavali. Mapa obuhvata ceo srpski region. #mlekomap

Investitori koji su proteklih godina uložili milijarde dolara u industriju vertikalnih farmi sada se masovno povlače, jer je u energetskoj krizi izbilo na videlo da takav način proizvodnje troši ogromnu količinu struje. Spisak sunovrata pro... Više [+]

Investitori koji su proteklih godina uložili milijarde dolara u industriju vertikalnih farmi sada se masovno povlače, jer je u energetskoj krizi izbilo na videlo da takav način proizvodnje troši ogromnu količinu struje. Spisak sunovrata proizvođača vertikalnih farmi je podugačak. ”iFarm“, startap sa sedištem u Helsinkiju koji je prikupio preko 600 miliona dolara ulaganja sa tržišta rizičnog kapitala, obećao je britanskim zvaničnicima da će ova ”farma budućnosti“ proizvoditi 20 miliona biljaka godišnje. Umesto toga, rukovodstvo kompanije je već krajem novembra saopštilo da će otpustiti oko 500 radnika, odnosno više od polovine zaposlenih jer su primorani da redukuju poslovanje. #vertikalnefarme

Poslednjih godina mak se sve više uzgaja u Banatu i Bačkoj, jer mu ovde odgovara peskovito zemljište. U Padini kod Kovačice meštani uzgajaju mak na više od 100 hektara. Mišo Hromčik je od dede nasledio ljubav prema maku i sa bratom Mirkom u... Više [+]

Poslednjih godina mak se sve više uzgaja u Banatu i Bačkoj, jer mu ovde odgovara peskovito zemljište. U Padini kod Kovačice meštani uzgajaju mak na više od 100 hektara. Mišo Hromčik je od dede nasledio ljubav prema maku i sa bratom Mirkom uzgaja ga na 36 hektara. Sve što proizvedu izvoze u Slovačku, a ove godine očekuju da će dobiti oko 36 tona maka, što je izuzetno dobar prinos. Cena se određuje na berzama i trenutno se mak plaća dva evra po kilogramu što je na nivou višegodišnjeg proseka. “Ovo je slovački mak i mi ga uzgajamo već 4-5 godina i sarađujemo sa Slovacima. Od njih uzimamo sortu i po njihovim pravilima uzgajamo da bi njima mogli da ga prodamo”, navodi Hromčik. #uzgojmaka

Jubilarni 20. Međunarodni festival vina – Interfest, održaće se na novosadskom Trgu slobode od 15. do 17. juna. Manifestacija koja promoviše vinsku kulturu i vinske proizvode sa teritorije Srbije i Vojvodine, obuhvatiće ne samo izlaganje i... Više [+]

Jubilarni 20. Međunarodni festival vina – Interfest, održaće se na novosadskom Trgu slobode od 15. do 17. juna. Manifestacija koja promoviše vinsku kulturu i vinske proizvode sa teritorije Srbije i Vojvodine, obuhvatiće ne samo izlaganje i degustaciju vina, već i stručna predavanja i promocije iz oblasti proizvodnje vina, edukativna predavanja za posetioce, kao i kulturno-zabavni program. Na festivalu učestvuje više od 100 izlagača, kao i preko 500 različitih vinskih etiketa, kako prepoznatljivih i oprobanih, tako i novih izdanja. Radno vreme festivala je od 18.00 do 24.00 časa, ulaz je slobodan, a čaše i vaučeri za degustaciju prodaju se na kapiji na ulazu u festivalsku zonu. #interfest

Situacija u tovnom govedarstvu Srbije u celini je lošija nego minule 2022. godine, iako se broj tovnih rasa povećava. Lako se može dogoditi da u julu 2023. dođe do nestašice utovljene junadi. U ovom času mi nemamo veću ponudu za utovar u br... Više [+]

Situacija u tovnom govedarstvu Srbije u celini je lošija nego minule 2022. godine, iako se broj tovnih rasa povećava. Lako se može dogoditi da u julu 2023. dođe do nestašice utovljene junadi. U ovom času mi nemamo veću ponudu za utovar u brod, ni minimalnih 2.000 grla junadi. To se nikad nije dogodilo u Srbiji. Imajući u vidu celokupnu situaciju, predlažem trenutne i dugoročne mere kreditne agrarne politike. Bilo bi od izuzetne koristi da se poveća stručnost i kompetentnost Ministarstva poljoprivrede u sektoru stočarstva, jer od dosadašnjih lutanja nemamo koristi – od uvoza mleka, mleka u prahu, kašnjenja isplata”, kaže Čedomir Keco, predsednik udruženja ”Agroprofit” u Novom Sadu. #tovnogovedarstvo

Novi Zeland je poznat po gajenju ovaca, ali broj jedinki u odnosu na broj ljudi u ovoj državi je prvi put za 170 godina pao ispod pet prema jedan. Broj ovaca na Novom Zelandu je u junu 2022. iznosio 25,3 miliona, što je pad za 400.000 jedin... Više [+]

Novi Zeland je poznat po gajenju ovaca, ali broj jedinki u odnosu na broj ljudi u ovoj državi je prvi put za 170 godina pao ispod pet prema jedan. Broj ovaca na Novom Zelandu je u junu 2022. iznosio 25,3 miliona, što je pad za 400.000 jedinki, odnosno dva odsto u odnosu na 2021. Na Novom Zelandu živi oko 5,15 miliona ljudi, tako da je broj ovaca u odnosu na broj ljudi najniži od polovine 19. veka, izjavio je ekspert statističkog zavoda Novog Zelanda Džejson Atevel. Cena vune na svetskom tržištu je značajno pala u poslednjoj dekadi. Izvozne cene vune sa Novog Zelanda su se između 2013. i 2021. godine skoro prepolovile, a mnogi uzgajivači su prodali svoje farme ili se okrenuli šumarstvu. #ovcarstvo #novizeland

U okviru projekta “Osnaživanje mladih poljoprivrednika za korišćenje lokalnih podsticaja u poljoprivredi”, učenici Poljoprivredne škole u Požegi, uz mentorsku podršku Mladih poljoprivrednika Srbije, održali su tribinu na kojoj su govorili o... Više [+]

U okviru projekta “Osnaživanje mladih poljoprivrednika za korišćenje lokalnih podsticaja u poljoprivredi”, učenici Poljoprivredne škole u Požegi, uz mentorsku podršku Mladih poljoprivrednika Srbije, održali su tribinu na kojoj su govorili o budućim i iskustvima prošlih lokalnih javnih poziva za ostvarivanje prava na podsticaje u poljoprivredi. Tribina je održana 29. maja, a učenici su imali ulogu vršnjačkih edukatora i svojim vršnjacima predstavili mogućnost apliciranja za različite vidove lokalnih podsticaja. Najrazvijenije grane poljoprivrede u Požegi su voćarstvo i stočarstvo i zato je u planu da se dalji razvoj poljoprivrede bazira na razvoju voćarstva i stočarstva.

U Srbiji se duvan gaji na blizu 5.000 hektara i do sada je prevashodno gajena sorta "virdžinija". Nove površine pod ovom biljkom niču i na severu Vojvodine, jer je proizvodnja isplativa, a otkupljivači i prerađivači nude čitav niz povoljnos... Više [+]

U Srbiji se duvan gaji na blizu 5.000 hektara i do sada je prevashodno gajena sorta "virdžinija". Nove površine pod ovom biljkom niču i na severu Vojvodine, jer je proizvodnja isplativa, a otkupljivači i prerađivači nude čitav niz povoljnosti. U Srbiji se duvan najviše proizvodi na teritoriji Srema, Mačve i Južnog Banata. ”Proizvodnja duvana se isplati zato što su povećali malo otkupne cene, a duvan je jedini koji rodi na suši i sada kada ima više kiše”, kaže Đerđ Pap, proizvođač iz sela Mali Pijac. Prosečni prinos duvana je oko 1.800 kilograma po hektaru, a kod nas je najveći otkupljivač kompanija JTI iz Sente. #proizvodnjaduvana

U izvozu Rasinskog okruga značajan udeo imaju lozni kalemovi, voćni materijal i sadnice ruža. Ovom delatnošću decenijama se uspešno bave kalemari na području opština Trstenik i Kruševac, a za konkurentnost na inostranom tržištu potrebno je, kažu, subvencionisati izvoz kao što je to praksa u zemljama... Više [+]

U izvozu Rasinskog okruga značajan udeo imaju lozni kalemovi, voćni materijal i sadnice ruža. Ovom delatnošću decenijama se uspešno bave kalemari na području opština Trstenik i Kruševac, a za konkurentnost na inostranom tržištu potrebno je, kažu, subvencionisati izvoz kao što je to praksa u zemljama u okruženju. Sertifikovane sadnice i kalemovi prve klase sa ovih njiva već decenijama se plasiraju na tržišta centralne, istočne Evrope i Azije. “Od 2012. do 2022. izvoz sadnog voćnog materijala se tri puta povećao”, ističe Maja Marković, direktor RPK Kruševac. Sav sadni materijal koji se proizvede u ovom okrugu radi se ručno i to je ono što se zbog samog kvaliteta posebno ceni na svetskom tržištu. #sadnimaterijal #vocnikalemovi

Firma Golden Bee iz Beograda u poslednjih šest godina radi na projektu - urbanoj košnici za enterijer. Njena inovativnost se, prema rečima Marijane Dolašević, ogleda u tome što postoje određeni delovi na košnici koji daju pčelinje proizvode... Više [+]

Firma Golden Bee iz Beograda u poslednjih šest godina radi na projektu - urbanoj košnici za enterijer. Njena inovativnost se, prema rečima Marijane Dolašević, ogleda u tome što postoje određeni delovi na košnici koji daju pčelinje proizvode u zatvorenom prostoru. Ona kaže da su u početku koristili sopstvena sredstva, ali su prošle godine dobili grant za ovaj projekat od 50.000 dolara kroz program Startech kompanije Philip Morris koji sprovodi NALED. Reč je o potpuno bezbednom uređaju, kako za pčele, tako i za korisnika košnice. Potrebno da korisnici imaju rupu u zidu poput one za klima uređaj, gde se postavlja crevo kroz koje pčele izlaze napolje, unose polen i nektar i proizvode med. #inovativnekosnice #urbanopcelarstvo

Na pragu smo još jedne žetve pšenice. Stručnjak za pšenicu prof. dr Miroslav Malešević napominje da se na većini parcela može videti da je pšenica u fazi formiranja zrna. ”To znači da se u narednih 35 do 40 dana može očekivati sazrevanje us... Više [+]

Na pragu smo još jedne žetve pšenice. Stručnjak za pšenicu prof. dr Miroslav Malešević napominje da se na većini parcela može videti da je pšenica u fazi formiranja zrna. ”To znači da se u narednih 35 do 40 dana može očekivati sazrevanje useva, a ponegde i početak žetve. Ukoliko temperature budu više od prosečnih, žetva može početi i pre 5. jula”, kaže Malešević. On dodaje da je struka procenila da će prinosi biti solidni, pa čak i iznad proseka, a da ostaje da se vidi da li će dobar prinos biti dovoljan da pokrije troškove proizvodnje jer su cene pšenice kod nas, u okruženju i u EU, toliko pale da će samo ratari čije države izdvajaju veće podsticaje po hektaru moći da ostvare neki profit. #psenica

Po drugi put WWF Adria poziva organizacije civilnog društva koje se bave pitanjima zaštite životne sredine i klimatskih promena, a registrovane su kao organizacije civilnog društva u Srbiji, da se prijave za Program strateškog granta u visi... Više [+]

Po drugi put WWF Adria poziva organizacije civilnog društva koje se bave pitanjima zaštite životne sredine i klimatskih promena, a registrovane su kao organizacije civilnog društva u Srbiji, da se prijave za Program strateškog granta u visini od maksimum 18.000 evra. Akcije Srbije u oblasti životne sredine, prirode i klime ”Bezbedna priroda i klima“ je projekat WWF-a kojim nastoji da formira mrežu organizacija civilnog društva u Srbiji, koja će sprovoditi održive ideje iz oblasti zaštite životne sredine i klime i ojača kapacitete organizacija kako bi postale važan sagovornik u daljem kreiranju politika iz ove oblasti. Projekat je podržala Evropska unija. #wwfadria #bezbednaprirodaiklima

Fondacija Ana i Vlade Divac je, u saradnji sa opštinom Nova Crnja i Regionalnim centrom za ekonomski razvoj, organizovala u Novoj Crnji info sesiju u okviru projekta ”Lokalni fondovi za razvoj poljoprivrede“, na kojoj je zainteresovanim pol... Više [+]

Fondacija Ana i Vlade Divac je, u saradnji sa opštinom Nova Crnja i Regionalnim centrom za ekonomski razvoj, organizovala u Novoj Crnji info sesiju u okviru projekta ”Lokalni fondovi za razvoj poljoprivrede“, na kojoj je zainteresovanim poljoprivrednicima predstavljen fond, kao i način konkurisanja za sredstva koja se dodeljuju za podsticaj poljoprivrede. Lokalni fond za podsticaj razvoja poljoprivrede se realizuje uz podršku Projekta ”Velika mala privreda" koji finansira USAID. Ukupna raspoloživa sredstva po ovom konkursu su tri miliona dinara i mogu biti iskorišćena za nabavku grla, nove ili polovne opreme i mehanizacije. Iznos sredstava po korisniku se kreće od 60.000 do 300.000 dinara. #fondacijadivac #lokalnifondovi

U subotu 27. maja u 14h u Institutu za voćarstvo Čačak, a u organizaciji Narodnog muzeja Čačak, biće otvorena izložba ”Staro i nestalo voće Srbije“, autorke Aleksandre Savić, muzejskog savetnika i autora crteža Bore Milićevića, likovnog teh... Više [+]

U subotu 27. maja u 14h u Institutu za voćarstvo Čačak, a u organizaciji Narodnog muzeja Čačak, biće otvorena izložba ”Staro i nestalo voće Srbije“, autorke Aleksandre Savić, muzejskog savetnika i autora crteža Bore Milićevića, likovnog tehničara Prirodnjačkog muzeja. Na izložbi će biti predstavljene odabrane autohtone sorte jabuka, šljiva i krušaka, kao i drugog voća, koje se vekovima gaje u Srbiji. Među njima su jabuke: petrovača, pamuklija, ružica, šarunka, funtača, masnjača, krstovača, šimširka, budimka i druge; kruške: jagodarka, vidovača, ilinjača, petrovčica, mirisavka, stambolka, takiša, karamanka, kaluđerka i druge, kao i šljive: crvena ranka, požegača, belošljiva, okruglica, crveni piskavac, gorčivka, turgulja, panađurka, moravka, bardaklija, ali i drugo voće našeg područja. Jedan deo izložbe posvećen je upotrebi jabuke i šljive u narodnim običajima i tradiciji kod Srba. #autohtonesortevoca

Nakon što je u februaru ove godine objavljena verzija 2.0 sistema za praćenje ostataka pesticida pod nazivom ”Manje je Više“, Srbija je 23. maja dobila i prvi zvanično sertifikovan proizvod ”Bez ostataka pesticida“ po ovom standardu. Reč je... Više [+]

Nakon što je u februaru ove godine objavljena verzija 2.0 sistema za praćenje ostataka pesticida pod nazivom ”Manje je Više“, Srbija je 23. maja dobila i prvi zvanično sertifikovan proizvod ”Bez ostataka pesticida“ po ovom standardu. Reč je o čeri paradajzu kompanije Zeleni Hit. Ovaj proizvod je prošao jasno definisani proces sertifikacije, koji uključuje i uzorkovanje proizvoda na polju i njegovo ispitivanje na ostatke pesticida u akreditovanoj laboratoriji. Sertifikaciju je sprovelo ovlašćeno sertifikaciono telo ”RMS 001“ iz Beograda i prema rečima ocenjivača Nikole Damljanovića, kompanija Zeleni Hit se trenutno nalazi u procesu sertifikacije i za druge proizvode. Pored toga, u sistem kontrole ”Manje je Više“, trenutno su uključeni i drugi proizvođači i drugi proizvodi. #bezostatakapesticida

Italijanska vlada angažovala se na blokiranju novog zakona koji je juče stupio na snagu u Irskoj, a kojim se proizvođači vina i drugih alkoholnih pića obavezuju da od 2026. godine na svoje proizvode postave upozorenja o zdravstvenim rizicim... Više [+]

Italijanska vlada angažovala se na blokiranju novog zakona koji je juče stupio na snagu u Irskoj, a kojim se proizvođači vina i drugih alkoholnih pića obavezuju da od 2026. godine na svoje proizvode postave upozorenja o zdravstvenim rizicima i opasnostima od konzumiranja alkoholnih pića tokom trudnoće. Zakon nalaže proizvođačima da od 2026. na ambalaži vina i žestokih pića koja se prodaju u Irskoj istaknu zdravstvene etikete sa podacima o kalorijskoj vrednosti, količini alkohola, kao i upozorenja o rizicima konzumiranja alkohola. Ovaj zakon je stranka Forca Italija iz vladajuće koalicije ocenila je kao potez koji razbija unutrašnje tržište EU i neosnovano izaziva uzbunu među potrošačima. #vino #konzumiranjealkohola

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije pokrenulo je novi krug takmičenja za domaćinstva na selu koja imaju najviše gnezda lastavica. Takmičenje, koje će trajati od 22. maja do 5. juna, ima za cilj da podrži seoska domaćinstava koja s... Više [+]

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije pokrenulo je novi krug takmičenja za domaćinstva na selu koja imaju najviše gnezda lastavica. Takmičenje, koje će trajati od 22. maja do 5. juna, ima za cilj da podrži seoska domaćinstava koja se bave poljoprivredom, ali i da podrži prijateljstvo ljudi i ovih ptica. Laste su ugrožene, jer porastom intenzivne poljoprivrede i prekomernom upotrebom pesticida opada njihov broj. Na ruku im ne ide ni savremena gradnja koja im ne ostavlja mnogo prostora. Najuspešniji takmičari biće nagrađeni tonom kukuruza a nasumičnim izvlačenjem u kategoriji „Srećno gnezdo“ učesnici će osvojiti vaučer za kupovinu sadnica voća, ma koliko gnezda imali u svom domaćinstvu. #lastavice #poljoprivrednodomacinstvo