Evropsko udruženje farmera i zadruga Copa i Cogeca pozdravilo je Sporazum o slobodnoj trgovini EU–Indija kao ”uravnotežen“ iskorak koji otvara pristup velikom rastućem tržištu, uz zaštitu najosetljivijih sektora evropske poljoprivrede. Kako... Više [+]

Evropsko udruženje farmera i zadruga Copa i Cogeca pozdravilo je Sporazum o slobodnoj trgovini EU–Indija kao ”uravnotežen“ iskorak koji otvara pristup velikom rastućem tržištu, uz zaštitu najosetljivijih sektora evropske poljoprivrede. Kako navode, sporazum smanjuje ili ukida visoke carine za odabrane proizvode poput prerađene hrane, maslinovog ulja, voćnih sokova, vina i žestokih pića, čime se šire izvozne šanse za EU farmere i zadruge. Istovremeno, iz liberalizacije su izuzeti osetljivi proizvodi, uključujući govedinu, šećer, pirinač, živinu i med. Organizacije traže reciprocitet standarda i jaču saradnju u SSP oblasti i očekuju napredak pregovora o geografskim oznakama. #copacogeca #trgovinskisporazum

Ministarka privrede Adrijana Mesarović uručila je juče, u Etnografskom muzeju, 32 sertifikata za stare i umetničke zanate i najavila da će u narednom mesecu biti raspisan program podrške kroz bespovratna sredstva za sve koji se bave domaćom... Više [+]

Ministarka privrede Adrijana Mesarović uručila je juče, u Etnografskom muzeju, 32 sertifikata za stare i umetničke zanate i najavila da će u narednom mesecu biti raspisan program podrške kroz bespovratna sredstva za sve koji se bave domaćom radinošću. Ona je istakla da narodi koji ozbiljno čuvaju identitet sistemski štite narodnu umetnost, a da starim zanatima pripada posebno mesto u kulturnom nasleđu. Prema njenim rečima, ti predmeti nisu masovna roba, već ”nosioci pamćenja, iskustva i kontinuiteta“. Dodala je da sertifikati nemaju novčanu vrednost, ali su zvanično priznanje države – savremeno ”majstorsko pismo“ i podstrek zanatlijama da razvijaju i predstavljaju tradiciju Srbije. #starizanati
Foto: Ministarstvo privrede

U Ortoni, u italijanskom regionu Abruco, u vinogradu vinarije Dora Sarkeze nalazi se neobična fontana vina iz koje posetioci mogu besplatno da natoče Montepulciano d’Abruzzo. Vino teče iz autentične drvene buradi zapremine 50 hektolitara, a... Više [+]

U Ortoni, u italijanskom regionu Abruco, u vinogradu vinarije Dora Sarkeze nalazi se neobična fontana vina iz koje posetioci mogu besplatno da natoče Montepulciano d’Abruzzo. Vino teče iz autentične drvene buradi zapremine 50 hektolitara, a projekat je osmislio arhitekta Roko Valentini uz podršku Nikole D’Aurie, vlasnika tradicionalne vinarije. Za razliku od sličnih fontana koje rade samo povremeno, ortonska je otvorena svakog dana i namenjena je i hodočasnicima na putu Svetog Tome, kao i turistima. Uz slavinu stoji poruka koja poziva na uživanje i poštovanje tradicije. Posetiocima se preporučuje da ponesu čašu ili bocu (ponekad se mogu dobiti i na licu mesta) i da vino konzumiraju umereno. U blizini su obala Trabokija i Bazilika Svetog Tome. #besplatnovino
Foto: Pixabay

Poljoprivredna stručna služba Kikinda već nekoliko meseci sprovodi intenzivan program obuke proizvođača za bezbednu primenu i rukovanje sredstvima za zaštitu bilja. Odziv je, kako navode, izuzetno visok, a predavanja se, osim u Kikindi, red... Više [+]

Poljoprivredna stručna služba Kikinda već nekoliko meseci sprovodi intenzivan program obuke proizvođača za bezbednu primenu i rukovanje sredstvima za zaštitu bilja. Odziv je, kako navode, izuzetno visok, a predavanja se, osim u Kikindi, redovno organizuju i u okolnim selima kako bi se obuhvatio što veći broj poljoprivrednika. Obuka je zasnovana na zakonskoj obavezi da korisnici pesticida budu edukovani i poseduju sertifikat, čiji je cilj veća kontrola upotrebe preparata i smanjenje rizika po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Nakon predavanja, polaznici dobijaju sertifikat profesionalnog korisnika, neophodan za kupovinu preparata, konkurisanje za subvencije i u slučaju inspekcijskog nadzora. #upotrebapesticida

Dugo se smatralo da su biljke pasivni organizmi, ali istraživanje koje prenosi ScienceAlert ukazuje da šumski ekosistemi funkcionišu kao složene mreže u kojima biljke aktivno razmenjuju signale i prilagođavaju se iskustvu. Biolozi su uočili... Više [+]

Dugo se smatralo da su biljke pasivni organizmi, ali istraživanje koje prenosi ScienceAlert ukazuje da šumski ekosistemi funkcionišu kao složene mreže u kojima biljke aktivno razmenjuju signale i prilagođavaju se iskustvu. Biolozi su uočili da biljke koriste jone kalcijuma za prenos signala kroz listove, u procesu koji podseća na način na koji neuroni prenose informacije. Eksperimenti takođe sugerišu da biljka koja preživi ekstremnu sušu može ”zapamtiti” stres i izmeniti metabolizam kako bi brže reagovala na naredni sušni talas. Biljke mogu da detektuju i vibracije koje proizvode insekti: kada registruju zvuk grickanja na susednoj biljci, počinju da luče gorke materije kao vid odbrane. #biljke

Svinjarstvo je u Srbiji prošlo kroz duboke promene: nestala je mala seoska proizvodnja, a procenjuje da danas postoji 60.000–80.000 praznih objekata u kojima bi u proseku moglo da se tovi 20–40 svinja, upozorava predsednik Udruženja Agropro... Više [+]

Svinjarstvo je u Srbiji prošlo kroz duboke promene: nestala je mala seoska proizvodnja, a procenjuje da danas postoji 60.000–80.000 praznih objekata u kojima bi u proseku moglo da se tovi 20–40 svinja, upozorava predsednik Udruženja Agroprofit Čedomir Keco. Istovremeno, velike klanice sve više ulaze u sopstveni tov i oslanjaju se na kooperante. Keco ističe da ključ konkurentnosti nije u zabrani uvoza, već u savremenoj genetici i efikasnosti ishrane: za 1 kg prirasta danas je moguće trošiti 1,8–1,9 kg hrane, dok se ranije trošilo 3,5–4,2 kg. Traži novu stručnu analizu i strategiju za produktivniju proizvodnju, uz poruku da bez ulaganja u genetiku i modernu organizaciju tova nema stabilnog povratka na tržište. #uzgojsvinja
Foto: Pexels

Zdravlje pčelinjih zajednica, borba protiv varoe i bolesti pčela, savremeni pristupi pčelarstvu, kvalitet pčelinjih proizvoda i apiterapija, neke su od tema o kojima će se raspravljati na regionalnom naučno-stručnom onlajn skupu BeeFest 202... Više [+]

Zdravlje pčelinjih zajednica, borba protiv varoe i bolesti pčela, savremeni pristupi pčelarstvu, kvalitet pčelinjih proizvoda i apiterapija, neke su od tema o kojima će se raspravljati na regionalnom naučno-stručnom onlajn skupu BeeFest 2026 koji će biti održan 13. i 14. februara, objavio je Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS). Iz SPOS-a ističu da u vremenu kada se pčelarstvo suočava sa sve većim izazovima, od klimatskih promena i bolesti pčela do pitanja održive proizvodnje, znanje postaje najvažniji alat svakog pčelara. Skup je osmišljen tako da pčelarima ponudi konkretna, primenljiva znanja koja mogu odmah da koriste u svom pčelinjaku, a okupiće više od 20 predavača iz sveta. #beefest

Agencija za ruralni razvoj Sremske Mitrovice pozvala je poljoprivredne proizvođače da se prijave za program edukacije i obuke, koji se sprovodi u saradnji sa Univerzitetom Edukons, a cilj je priprema za savremeno poslovanje uz primenu mehan... Više [+]

Agencija za ruralni razvoj Sremske Mitrovice pozvala je poljoprivredne proizvođače da se prijave za program edukacije i obuke, koji se sprovodi u saradnji sa Univerzitetom Edukons, a cilj je priprema za savremeno poslovanje uz primenu mehanizacije i alata veštačke inteligencije. Obuka obuhvata teme poput prilagođavanja klimatskim promenama, digitalizacije poljoprivrede i korišćenja AI, uz fokus na povećanje efikasnosti i produktivnosti gazdinstava. Prijave se podnose lično u prostorijama Agencije ili preuzimanjem obrasca na sajtu arrsm.rs. Rok za prijavu je 24. januar. Po završetku obuke polaznici dobijaju sertifikat i mogućnost studijskog putovanja uz obilazak gazdinstava sa dobrim praksama. #edukacija #vestackainteligencija

Ministarstvo za brigu o selu planira da u 2026. izdvoji 750 miliona dinara za subvencije za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom. Pravo konkurisanja imaće punoletni državljani Srbije do 45 godina – pojedinci, samohrani roditelji, kao i bračni... Više [+]

Ministarstvo za brigu o selu planira da u 2026. izdvoji 750 miliona dinara za subvencije za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom. Pravo konkurisanja imaće punoletni državljani Srbije do 45 godina – pojedinci, samohrani roditelji, kao i bračni ili vanbračni partneri. Program je objavljen na e-konsultacijama, a komentari se mogu dostaviti do 27. januara. Maksimalan iznos bespovratnih sredstava po korisniku iznosi 1,5 miliona dinara, što znači da bi oko 500 korisnika moglo da dobije podršku. Javni konkurs biće objavljen nakon stupanja Uredbe na snagu, a prijave će se podnositi do utroška sredstava, najkasnije do 1. novembra 2026. Dodela će se vršiti po redosledu prijava, najkasnije do 30. novembra. #kucenaselu

Izvozni uslovi za evropske mlečne proizvode bili su povoljniji prethodnih godina, dok danas kombinacija jakog evra i slabijeg dolara blago opterećuje trgovinu, a carine u SAD i Kini dodatno otežavaju izvoz evropskog mleka i prerađevina. Ove... Više [+]

Izvozni uslovi za evropske mlečne proizvode bili su povoljniji prethodnih godina, dok danas kombinacija jakog evra i slabijeg dolara blago opterećuje trgovinu, a carine u SAD i Kini dodatno otežavaju izvoz evropskog mleka i prerađevina. Ove mere su uticale na preusmeravanje globalnih tokova – ustaljene rute trgovine se menjaju, a evropski izvozni proizvodi suočavaju se sa sve jačom konkurencijom drugih zemalja, prenosi Agrarheute. U takvim uslovima, Evropska unija je izgubila deo tržišnog udela u kategorijama sira, putera i punomasnog mleka u prahu. Kada je reč o tržištu i cenama mleka, poruka za 2026. godinu je oprezna: mlečnu industriju očekuje godina puna izazova. #trzistemleka
Foto: Pexels

Republički zavod za statistiku objavio je maloprodajne cene poljoprivrednih proizvoda u Srbiji u prvoj nedelji januara, koje pokazuju velike razlike između gradova, ali i unutar istog grada – posebno između prodavnica i pijaca. Prema podaci... Više [+]

Republički zavod za statistiku objavio je maloprodajne cene poljoprivrednih proizvoda u Srbiji u prvoj nedelji januara, koje pokazuju velike razlike između gradova, ali i unutar istog grada – posebno između prodavnica i pijaca. Prema podacima RZS, krompir u Beogradu košta do 150 din/kg, dok je u Subotici 80 din/kg. Pasulj u Beogradu košta oko 500 din/kg, dok je u Zaječaru 240 din/kg. Crni luk u Beogradu varira od 41 din/kg u prodavnici do 150 din/kg na pijaci, dok se u drugim gradovima kreće u rasponu od 40 do 100 dinara. RZS navodi da se cene snimaju dva puta mesečno u prodavnicama i na pijacama sa najvećim prometom, pri čemu se za svaki proizvod beleže najčešća, najniža i najviša cena. #cenenamirnica

U uslovima sve jačih klimatskih i tržišnih pritisaka, otpornost poljoprivrede postaje ključna i za proizvođače i za lokalne samouprave. Brošura ”Zeleni kompas“,koju je izradio Centar za održivu poljoprivredu i ruralni razvoj u okviru projek... Više [+]

U uslovima sve jačih klimatskih i tržišnih pritisaka, otpornost poljoprivrede postaje ključna i za proizvođače i za lokalne samouprave. Brošura ”Zeleni kompas“,koju je izradio Centar za održivu poljoprivredu i ruralni razvoj u okviru projekta podržanog od strane Evropske unije, donosi praktičan pregled agroekoloških mera primenljivih uz realne budžete – od pokrovnih useva, redukovane obrade, cvetnih pojaseva, komposta i malča, do agrošumarstva, održivog upravljanja pašnjacima, štednje vode i smanjenja plastike. Poseban deo vodi opštine kroz korake uvođenja mera: analiza stanja, konsultacije, izbor prioriteta, planiranje budžeta i praćenje efekata. #zelenikompas

Prema podacima Republički zavod za statistiku, Srbija je u 2025. proizvela 82.577 tona malina, što je 35% manje nego u rekordnoj 2018. godini. Manje izvozne količine delimično su ublažene rastom izvoznih cena, ali je jačanje konkurencije, p... Više [+]

Prema podacima Republički zavod za statistiku, Srbija je u 2025. proizvela 82.577 tona malina, što je 35% manje nego u rekordnoj 2018. godini. Manje izvozne količine delimično su ublažene rastom izvoznih cena, ali je jačanje konkurencije, pre svega iz Ukrajina, dodatno pojačalo pritisak na srpske izvoznike. Po vrednosti izvoza Srbija je u trećem kvartalu 2025. pala na drugo mesto, iza Poljska, dok je po količini skliznula na treće. Istovremeno je zabeležen i rekordan uvoz – ukupno 5.013 tona smrznutih malina, najviše iz Poljske i Ukrajine, što dodatno komplikuje poziciju domaćih proizvođača. Inače, među najvećim proizvođačima, Srbija je imala ubedljivo najvišu cenu – Poljska je bila na 2,87 evra/kg, Ukrajina 2,45, Kina 2,67, a Čile tri evra po kilogramu. Veće izvozne cene od Srbije, ali uz znatno manje količine, imale su Slovenija (9,35), BiH (5,26), Hrvatska (6,26) i Bugarska (5,97 evra/kg). #malina
Foto: Pexels

U Somboru će od 22. do 25. januara biti održan 49. Međunarodni sajam peradarstva u organizaciji Društva odgajivača sitnih životinja ”Sombor 1871“. Istovremeno će se odvijati i državni šampionat sitnih životinja Republike Srbije, kao i izlož... Više [+]

U Somboru će od 22. do 25. januara biti održan 49. Međunarodni sajam peradarstva u organizaciji Društva odgajivača sitnih životinja ”Sombor 1871“. Istovremeno će se odvijati i državni šampionat sitnih životinja Republike Srbije, kao i izložbe ukrasnih ptica i teraristike, te autohtonih rasa živine. Manifestacija se i ove godine održava u tržnom centru Ziper na Staparskom putu, a svečano otvaranje zakazano je za petak, 23. januara u 13 časova, uz prisustvo predstavnika lokalne samouprave i Ministarstva poljoprivrede. Sajam je otvoren u petak od 13 do 20, u subotu od 8 do 20, a u nedelju od 6 do 12 časova. Organizatori najavljuju besplatan ulaz za decu do 14 godina i dobrovoljne davaoce krvi. #peradarstvo

U Kačarevu su uveliko počele pripreme za predstojeću Slaninijadu, pa brojne porodice ovih dana prave domaće mesne proizvode – najviše kobasice i suše slaninu, svako po svom receptu. Proizvođači kažu da im je hladno vreme posebno pogodovalo,... Više [+]

U Kačarevu su uveliko počele pripreme za predstojeću Slaninijadu, pa brojne porodice ovih dana prave domaće mesne proizvode – najviše kobasice i suše slaninu, svako po svom receptu. Proizvođači kažu da im je hladno vreme posebno pogodovalo, jer niske temperature i mraz doprinose boljem sušenju i formiranju kvaliteta. Meštani naglašavaju da su za sušenje na banatskoj košavi neophodne visoke pušnice – što više, to bolje. Slanina se suši oko mesec dana, nakon čega je spremna za konzumaciju. U Turističkom društvu ”Slaninijada“ privode kraju pripreme za 39. festival domaće hrane, uz poruku da će kvalitet proizvoda ostati glavni adut manifestacije. Slaninijada počinje 19. februara i trajaće četiri dana. #slaninijada

Nakon snega, leda i pojačanog vetra u pojedinim delovima Srbije, plastenička proizvodnja našla se pod dodatnim pritiskom. Iako su proizvođači uspeli da zaštite povrće od niskih temperatura, naglo otapanje snega donelo je novu opasnost za sa... Više [+]

Nakon snega, leda i pojačanog vetra u pojedinim delovima Srbije, plastenička proizvodnja našla se pod dodatnim pritiskom. Iako su proizvođači uspeli da zaštite povrće od niskih temperatura, naglo otapanje snega donelo je novu opasnost za salatu, spanać i luk, jer ovim kulturama ne prija povećana vlaga u zemljištu. Stručnjaci upozoravaju da prezasićenost zemljišta vodom može ostaviti koren bez kiseonika, što dovodi do truljenja, uvenuća biljaka i slabijeg prinosa. Zorica Grbović iz PSSS Čačak navela je i da kombinacija niskih temperatura i visoke vlage pogoduje razvoju gljivičnih oboljenja. Dodatni problem je kondenzacija na foliji plastenika, pogodna za širenje patogena. #plastenickaproizvodnja

U poslednje četiri godine investitori su ”obrisali” oko 830 milijardi dolara tržišne vrednosti sa akcija najvećih svetskih pivara, vinskih i destilerskih kompanija – signal da se navike potrošača menjaju brže nego što je industrija očekival... Više [+]

U poslednje četiri godine investitori su ”obrisali” oko 830 milijardi dolara tržišne vrednosti sa akcija najvećih svetskih pivara, vinskih i destilerskih kompanija – signal da se navike potrošača menjaju brže nego što je industrija očekivala, a Generacija Z je u centru preokreta. U SAD je udeo ljudi koji kažu da konzumiraju alkohol pao na 54%, najniži nivo u Gallupovom praćenju, dok je među uzrastom 18–34 godina stopa pala na 50%. Slični trendovi stižu iz Evrope: prema istraživanju koje prenosi Rojters, 71% potrošača kaže da kupuje ili konzumira manje alkohola, a „gotovo svaki četvrti” u grupi 25–35 godina potpuno ga je izbacio. Istovremeno, bezalkoholna pića zauzimaju sve veći deo tržišta. #generacijaz #konzumacijaalkohola

Traktori na ulicama ponovo su znak poljoprivrednog nezadovoljstva – i u Evropskoj uniji i u Srbiji. U EU protesti jačaju zbog sporazuma EU–Merkosur, uz strah da bi veći uvoz jeftinijih proizvoda, nastalih pod drugačijim standardima i nižim... Više [+]

Traktori na ulicama ponovo su znak poljoprivrednog nezadovoljstva – i u Evropskoj uniji i u Srbiji. U EU protesti jačaju zbog sporazuma EU–Merkosur, uz strah da bi veći uvoz jeftinijih proizvoda, nastalih pod drugačijim standardima i nižim troškovima, dodatno oborio otkupne cene i ugrozio domaće farme. Najveći otpor vidi se u stočarstvu, posebno u govedarstvu i živinarstvu. U Srbiji su povodi neposredniji: otkupne cene, pritisak uvoza i neizvesnost oko subvencija i pravila agrarne politike. Posebno je osetljiv mlečni sektor, gde proizvođači upozoravaju da rast troškova ne prati rast prihoda, dok promene uslova podrške i izostanak dijaloga povećavaju rizik – naročito za mala i srednja gazdinstva. Iako su razlozi različiti, poruka je slična: poljoprivrednici traže fer tržišna pravila, kontrolu standarda i predvidivu podršku kako bi proizvodnja ostala održiva i ekonomski isplativa. #protestipoljoprivrednika

Valjevo će ove godine za poljoprivredu izdvojiti 174,4 miliona dinara, što je više od deset puta u odnosu na pre deceniju. Sredstva su namenjena podsticajima proizvodnje, radu preduzeća Agrorazvoj – valjevske doline i protivgradnoj zaštiti,... Više [+]

Valjevo će ove godine za poljoprivredu izdvojiti 174,4 miliona dinara, što je više od deset puta u odnosu na pre deceniju. Sredstva su namenjena podsticajima proizvodnje, radu preduzeća Agrorazvoj – valjevske doline i protivgradnoj zaštiti, dok je oko 140 miliona dinara planirano za direktne subvencije poljoprivrednicima – kupovinu sadnica, traktora i mehanizacije, kao i podršku mladima koji ostaju na selu. Direktor Agrorazvoja Goran Marjanović ističe da je zahvaljujući rastu budžeta obnovljeno više od 70% mehanizacije, a kao naredni korak navodi razvoj prerađivačkih kapaciteta, posebno u mlekarstvu i voćarstvu. Najavljena su i veća ulaganja u arteške bunare. #agrarnibudzet #valjevo

Centar modernih veština pozvao je građanke i građane iz Ćićevca, Kraljeva, Subotice i Pirota da popune upitnik i uključe se u istraživanje u okviru projekta ”Ne pali vatru“, posvećenog prevenciji požara na otvorenom. Kako navode, zbog klima... Više [+]

Centar modernih veština pozvao je građanke i građane iz Ćićevca, Kraljeva, Subotice i Pirota da popune upitnik i uključe se u istraživanje u okviru projekta ”Ne pali vatru“, posvećenog prevenciji požara na otvorenom. Kako navode, zbog klimatskih promena požari su sve češći i javljaju se čak i zimi, a prvi požari na otvorenom poslednjih godina beleže se već u februaru. Cilj istraživanja je da se utvrdi koliko su građani informisani o rizicima, kakvi su stavovi o preventivnim merama, iskustva sa protivpožarnom zaštitom i nivo poverenja u nadležne institucije. U saopštenju se podseća da je tokom 2025. godine zabeleženo oko 4.000 požara na otvorenom, uz 169 izgubljenih života. #nepalivatru #pozarinaotvorenom