Grad Vršac nastavlja podršku poljoprivrednicima, pa je Gradsko veće usvojilo Odluku o podsticajima za pčelare u 2025. godini, za šta je iz budžeta izdvojeno četiri miliona dinara. Pravo na korišćenje sredstava imaju registrovana poljoprivre... Više [+]

Grad Vršac nastavlja podršku poljoprivrednicima, pa je Gradsko veće usvojilo Odluku o podsticajima za pčelare u 2025. godini, za šta je iz budžeta izdvojeno četiri miliona dinara. Pravo na korišćenje sredstava imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva sa vršačkog područja sa 10 do 200 košnica, koja mogu ostvariti podsticaj do 500 dinara po košnici, odnosno do 80% vrednosti investicije. Sredstva će se dodeljivati po javnom pozivu. Podsticaji obuhvataju nabavku šećera, pogača, lekova za Varroa spp., vitaminsko-mineralnih dodataka i materijala za zimsku negu pčela. Kako se navodi, na teritoriji grada ima oko 16.000 košnica, a novom merom biće obuhvaćena polovina tog broja. #subvencije #kosnice

Na vojvođanskim oranicama u toku su predsetveni i setveni radovi pšenice, ali ih ozbiljno otežava izražen nedostatak vlage u zemljištu. U ataru Kisača pšenica se nakon višegodišnje pauze ponovo vraća u setvenu strukturu, ali tamošnji ratari... Više [+]

Na vojvođanskim oranicama u toku su predsetveni i setveni radovi pšenice, ali ih ozbiljno otežava izražen nedostatak vlage u zemljištu. U ataru Kisača pšenica se nakon višegodišnje pauze ponovo vraća u setvenu strukturu, ali tamošnji ratari ističu da se radovi obavljaju otežano i uz dozu strepnje. Poljoprivrednik Pavle Agarski upozorava da je zemljište presuvo i da se ulazi u ”neizvesnu godinu za proizvodnju hlebnog žita“.Pored pšenice, u jesenjoj setvi u Kisaču je posejana i uljana repica, kultura koja se, kao i pšenica, skida ranije s njiva – pre nego što nastupe letnje vrućine. Agronomi ističu da će naredni period i padavine tokom novembra biti presudni za klijanje i razvoj ovih ozimih useva. #setvapsenice

Danas, 28. oktobra, od 14.05 do 15 časova, Sindikalna organizacija Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu održaće štrajk upozorenja u dvorištu Instituta, a potom i protest ispred zgrade Pokrajinske vlade. Zaposleni traže usaglaša... Više [+]

Danas, 28. oktobra, od 14.05 do 15 časova, Sindikalna organizacija Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu održaće štrajk upozorenja u dvorištu Instituta, a potom i protest ispred zgrade Pokrajinske vlade. Zaposleni traže usaglašavanje zarada sa rastom minimalne plate i inflacijom, kao i povratak pravednog raspona koeficijenata. Među zahtevima su i uvođenje dodatnog zdravstvenog osiguranja za sve zaposlene jer, kako kažu, značajan broj radnika svakodnevno radi sa hemikalijama, pesticidima i drugim materijama koje nose ozbiljne zdravstvene rizike. Sindikat poručuje da se država mora neposredno uključiti u rešavanje problema i obezbediti stabilno poslovanje Instituta. #strajkzaposlenih

Poseta seoskim turističkim domaćinstvima u Srbiji porasla je za 50 odsto u odnosu na prošlu godinu, saopštilo je Ministarstvo turizma i omladine. Turisti sve češće biraju kraće odmore u prirodi, a najposećenija destinacija je Fruška Gora, k... Više [+]

Poseta seoskim turističkim domaćinstvima u Srbiji porasla je za 50 odsto u odnosu na prošlu godinu, saopštilo je Ministarstvo turizma i omladine. Turisti sve češće biraju kraće odmore u prirodi, a najposećenija destinacija je Fruška Gora, koja objedinjuje brojne oblike turizma – od vinskog i verskog do zdravstvenog. Na Fruškoj Gori se nalazi 16 aktivnih manastira, vinske priče poput podruma porodice Odrovački u Rivici, kao i turistička domaćinstva u mestima poput Male Remete, gde gosti uživaju u miru, čistom vazduhu i lokalnoj hrani. Prema podacima Ministarstva, u Srbiji je trenutno registrovano oko 1.200 seoskih domaćinstava, što je gotovo 50% više nego početkom 2023. godine. #seoskiturizam

U Evropskoj uniji godišnje se proizvede gotovo 80 miliona tona ambalažnog otpada, od čega dve petine čine papir i karton, a petinu plastika. Prema podacima Eurostata, svaki stanovnik Evropske unije je u 2023. godini proizveo 178 kilograma o... Više [+]

U Evropskoj uniji godišnje se proizvede gotovo 80 miliona tona ambalažnog otpada, od čega dve petine čine papir i karton, a petinu plastika. Prema podacima Eurostata, svaki stanovnik Evropske unije je u 2023. godini proizveo 178 kilograma otpada, što je devet kilograma manje nego godinu ranije, ali 21 više nego pre deceniju. Od toga je 35 kilograma plastični otpad, a reciklira se svega 15 kilograma. U poslednjih deset godina količina plastičnog otpada porasla je za šest kilograma, dok je recikliranje napredovalo sa 38 na 42 odsto. Navodi se i da po stopi recikliranja predvode Belgija i Letonija sa 60 odsto dok su na začelju Mađarska sa 23 odsto, Francuska sa 26 i Austrija sa 27 odsto. #ambalazniotpad

U Srbiji je u toku berba duvana, a iako dominira sorta Virdžinija, sve više proizvođača prelazi na Berlej, koji je traženiji i isplativiji. Na imanju Atilе Milutinovića u Oromu kod Kanjiže podignute su nove sušare, a proizvodnja se širi na... Više [+]

U Srbiji je u toku berba duvana, a iako dominira sorta Virdžinija, sve više proizvođača prelazi na Berlej, koji je traženiji i isplativiji. Na imanju Atilе Milutinovića u Oromu kod Kanjiže podignute su nove sušare, a proizvodnja se širi na osam hektara. ”Jedno jutro duvana vredi kao deset jutara kukuruza“, kaže Milutinović, koji očekuje prinos od 2,5 tone po hektaru. Najveći otkupljivač, kompanija JTI Senta, sarađuje sa 430 farmera na 2.500 hektara i ulaže u moderne sisteme sušenja i navodnjavanja. ”Berlej je jeftiniji za proizvodnju, troškovi su manji i do 30 odsto“, kažu iz JTI-ja. U Srbiji je registrovan 941 proizvođač duvana, a čak 75 odsto proizvodnje odlazi u izvoz. #proizvodnjaduvana

Proizvodnja jabuka u Srbiji naglo opada, a mnogi voćari odustaju zbog visokih troškova i klimatskih promena. Nekada glavni voćarski centar, čačanski kraj, sada beleži zapuštene zasade i prelazak proizvođača na šljivu, krušku i dunju. ”Trošk... Više [+]

Proizvodnja jabuka u Srbiji naglo opada, a mnogi voćari odustaju zbog visokih troškova i klimatskih promena. Nekada glavni voćarski centar, čačanski kraj, sada beleži zapuštene zasade i prelazak proizvođača na šljivu, krušku i dunju. ”Troškovi su drastično porasli, a cena ploda ostala ista – oko 60 do 65 dinara za prvu klasu. Proizvodnja postaje neisplativa“, kaže Nenad Popović, voćar iz zapadne Srbije. Direktor Instituta za voćarstvo u Čačku Darko Jevremović navodi da je rast destilerija podstakao veću potražnju za šljivom, dok jabuka sve teže opstaje. ”Cena jabuke ista je kao pre deset godina, a klima se menja – rodni potencijal će i dalje padati“, upozorava voćar Tomo Jelić. #proizvodnjjabuka #sljiva

Na panelu ProGlasa profesori Poljoprivrednog fakulteta i poljoprivrednici ocenili su da poljoprivreda u Srbiji može da se oporavi jedino ako se zakoni dosledno sprovode i seljacima vrati dostojanstvo. Profesor Dragan Stanojević istakao je d... Više [+]

Na panelu ProGlasa profesori Poljoprivrednog fakulteta i poljoprivrednici ocenili su da poljoprivreda u Srbiji može da se oporavi jedino ako se zakoni dosledno sprovode i seljacima vrati dostojanstvo. Profesor Dragan Stanojević istakao je da su zakoni dobri, ali da njihova primena izostaje, što pokazuje i više od 70 protesta poljoprivrednika u protekloj deceniji. Upozorio je i na netransparentne ugovore o robnim rezervama i favorizovanje privatnih skladištara. Profesor Predrag Puđa naglasio je važnost nezavisnog rada inspekcija i usklađivanja domaćih propisa sa standardima EU. Poljoprivrednik Dušan Tufegdžić poručio je da poljoprivredi treba vratiti poštovanje koje zaslužuje. #poljoprivreda #agrarnapolitika

Proizvođači voćnih sadnica sve teže pronalaze radnike, dok ih suša i troškovi navodnjavanja, veći i do 50 odsto u odnosu na prošlu godinu, dodatno opterećuju. U rasadniku u Kaću nije pala kiša četiri meseca, pa su zalivali i u oktobru kako... Više [+]

Proizvođači voćnih sadnica sve teže pronalaze radnike, dok ih suša i troškovi navodnjavanja, veći i do 50 odsto u odnosu na prošlu godinu, dodatno opterećuju. U rasadniku u Kaću nije pala kiša četiri meseca, pa su zalivali i u oktobru kako bi obezbedili dovoljan broj sadnica. ”Imamo oko 60.000 podloga i 10.000 kontejniranih sadnica – radnike moramo zapošljavati tokom cele godine, jer je kvalifikovanu radnu snagu sve teže zadržati“, kaže Vladislav Ognjanov, stručnjak za rasadničarstvo. Zbog klimatskih promena uvedeni su svi sistemi za navodnjavanje – tifon, orošavanje i kap po kap. Tržište za sadnice, međutim, raste, posebno zahvaljujući sve većem broju amaterskih voćnjaka. #vocnesadnice

Iako je ovog leta cena kupina bila dobra, prinosi su zbog vremenskih neprilika bili znatno manji. Porodica Radosavljević iz sela Kotraža kod Dragačeva pronašla je rešenje – maline i kupine gaji u plastenicima, pa berba kod njih traje sve do... Više [+]

Iako je ovog leta cena kupina bila dobra, prinosi su zbog vremenskih neprilika bili znatno manji. Porodica Radosavljević iz sela Kotraža kod Dragačeva pronašla je rešenje – maline i kupine gaji u plastenicima, pa berba kod njih traje sve do Božića. ”U početku smo razmišljali o cveću, ali nam se malina dopala, posebno sorta enrosadira, koja odlično rađa u zatvorenom prostoru. Kasnije smo dodali i kupinu“, kaže domaćica Slavica Radosavljević. Proizvodnja u plastenicima, objašnjava, zahteva više rada, ali donosi veće prihode i sigurnu prodaju. Kupina se trenutno plaća 900–950 dinara, a malina oko 750 dinara po kilogramu. Voće u svežem stanju preuzima stalni kupac iz Beograda. #kupina #malina

U Vrdniku je u toku Međunarodni kongres o zemljištu "Soil ReUnion – Nauka za zdravo zemljište". Skup okuplja vodeće naučnike, istraživačke institucije, međunarodne inicijative, predstavnike privrede i stručnjake iz različitih oblasti od ped... Više [+]

U Vrdniku je u toku Međunarodni kongres o zemljištu "Soil ReUnion – Nauka za zdravo zemljište". Skup okuplja vodeće naučnike, istraživačke institucije, međunarodne inicijative, predstavnike privrede i stručnjake iz različitih oblasti od pedologije i agroekologije, preko zaštite životne sredine i klimatskih promena, do inovacija u poljoprivredi i održivog upravljanja prirodnim resursima. Kongres o zemljištu, u organizaciji Srpskog društva za proučavanje zemljišta, okupio je stručnjake iz zemlje i sveta kako bi razmenili iskustva i znanja o očuvanju i unapređenju zemljišta. Predsednik Srpskog društva za proučavanje zemljišta prof. dr Jovica Vasin istakao je da je nauka o zemljištu u Srbiji značajno napredovala – od klasifikacije i pedologije, do fizike, mikrobiologije i mera rekultivacije – ali da i dalje postoji praznina u komunikaciji između nauke, poljoprivrednih proizvođača i donosioca odluka. “Imamo znanje i odgovore, ali nedostaje funkcionalan socijalni trougao između akademske zajednice, poljoprivrednih proizvođača i donosioca odluka. Nauka može da ponudi rešenja, ali bez jasnog kanala ka praksi i ulaganjima – efekti izostaju. Poljoprivrednik mora najpre da živi pristojno od svog rada, da bi uopšte imao prostor da razmišlja o inovacijama”, naglasio je Vasin. #soilreunion #zdravozemljiste

Zemljoradničke zadruge treba da imaju prednost pri dodeli državnih podsticaja, jer se njihovim jačanjem direktno pomaže i zadrugarima, poručeno je na skupu ”Uz zadruge do savremene mehanizacije“ u Kleku kod Zrenjanina. Predsednica Zadružnog... Više [+]

Zemljoradničke zadruge treba da imaju prednost pri dodeli državnih podsticaja, jer se njihovim jačanjem direktno pomaže i zadrugarima, poručeno je na skupu ”Uz zadruge do savremene mehanizacije“ u Kleku kod Zrenjanina. Predsednica Zadružnog saveza Vojvodine Jelena Nestorov zatražila je da se ukinu limiti od 100 hektara i 300 grla stoke, kako bi zadruge mogle da koriste podsticaje na ukupne površine i kapacitete. Kako je istaknuto, ulaganje u novu mehanizaciju je ključno za veće prinose i smanjenje troškova proizvodnje. U Vojvodini, samo 63 zadruge obrađuju više od 100 ha, pa bi proširenje podsticaja, ocenjuju u ZSV-u, bio mali trošak za državu, a velika pomoć proizvođačima. #zadruznisavezvojvodine

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS ) upozorilo je da planirana izgradnja vetroelektrane Korita na južnim padinama Pešterske visoravni u Crnoj Gori ugrožava migratorne rute ptica vodenih staništa. Na grebenu duž granice pla... Više [+]

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS ) upozorilo je da planirana izgradnja vetroelektrane Korita na južnim padinama Pešterske visoravni u Crnoj Gori ugrožava migratorne rute ptica vodenih staništa. Na grebenu duž granice planirano je 11 vetroturbina, od kojih se pet nalazi na Žilindaru. DZPPS ističe da taj prostor predstavlja važno područje za prelet beloglavih supova, te da bi vetroturbine ugrozile i planove za reintrodukciju lešinara u Crnoj Gori. Slično ocenjuju i Studiju o solarnoj elektrani ”Korita“, planiranoj na istom području, jer bi izgradnja ugrozila visoko-planinske tresave koje Crna Gora, kao potpisnica Ramsarske konvencije, treba da štiti. #zastitaptica
Foto: DZPPS

Francuska pošta ”La Poste“ predstavila je novu poštansku marku koja miriše na kroasan, simbol francuskog doručka i gastronomije. Izdanje od 600.000 primeraka štampano je posebnom tehnikom koja omogućava da se miris maslaca i testa oslobodi... Više [+]

Francuska pošta ”La Poste“ predstavila je novu poštansku marku koja miriše na kroasan, simbol francuskog doručka i gastronomije. Izdanje od 600.000 primeraka štampano je posebnom tehnikom koja omogućava da se miris maslaca i testa oslobodi trljanjem po površini marke. Cena jedne marke iznosi 2,10 evra, a može se koristiti i za međunarodne pošiljke. Dizajn potpisuje umetnica Frederik Vernije, dok je štampanje obavljeno u gradu Bulazaku. Marka je puštena u prodaju u tri francuska grada, a u Valence-Herriotu je prvog dana rasprodato gotovo pola od 1.000 primeraka. Ovo nije prva ”mirisna“ marka francuske pošte – ranije su izdavane verzije s mirisom čokolade, sveže trave i bageta. #kroasani
Foto: Pixabay

Srbija ima potencijal da postane konkurentan i pouzdan proizvođač hrane u regionu, uz primenu klimatski pametnih i održivih poljoprivrednih praksi i sprovođenje reformi koje će ojačati otpornost sektora, ocenio je Nabil Gangi, zamenik regio... Više [+]

Srbija ima potencijal da postane konkurentan i pouzdan proizvođač hrane u regionu, uz primenu klimatski pametnih i održivih poljoprivrednih praksi i sprovođenje reformi koje će ojačati otpornost sektora, ocenio je Nabil Gangi, zamenik regionalnog predstavnika Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) za Evropu i centralnu Aziju. ”Srbija ima bogatu poljoprivrednu tradiciju i ogroman potencijal da bude lider u izgradnji održivih prehrambenih sistema. Ali obezbeđivanje zdrave, bezbedne i hranljive hrane za sve zahteva kolektivnu odgovornost – od poljoprivrednika i donosilaca odluka, do preduzeća i potrošača“, poručio je Gangi. Prema njegovim rečima, srpski poljoprivredno-prehrambeni sektor suočava se s ozbiljnim izazovima – od klimatskih promena, suša i poplava, do strukturnih ograničenja poput usitnjenog zemljišta i starenja poljoprivrednog stanovništva. Ipak, Srbija ima značajne razvojne šanse zahvaljujući rastu izvoza, modernizaciji proizvodnje i sve većem usvajanju digitalnih i klimatski pametnih tehnologija. #odrzivapoljoprivreda

Udruženje Mladi poljoprivrednici Srbije poziva sve zainteresovane da se prijave na besplatnu online edukaciju posvećenu odgovorima na klimatske promene u poljoprivredi, merama zaštite nakon nastanka štete, kao i temama rejonizacije i osigur... Više [+]

Udruženje Mladi poljoprivrednici Srbije poziva sve zainteresovane da se prijave na besplatnu online edukaciju posvećenu odgovorima na klimatske promene u poljoprivredi, merama zaštite nakon nastanka štete, kao i temama rejonizacije i osiguranja poljoprivredne proizvodnje. Trening se realizuje u okviru EURC programa jačanja kapaciteta civilnog društva, a biće održan 22. i 23. oktobra, u terminu od 10 do 13 časova putem platforme ZOOM. Zainteresovani učesnici mogu pronaći agendu i prijavni formular na ovom linku. Nakon prijave, na imejl adresu će dobiti pristupni link za učešće. Više informacija dostupno je i na FB stranici Udruženja Mladi poljoprivrednici Srbije. #mladipoljoprivrednicisrbije #edukacija #klimatskepromene

Pod sloganom ”Ruku pod ruku za bolju hranu i bolju budućnost“, širom sveta je juče obeležen Svetski dan hrane, u godini kada Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) slavi 80 godina postojanja. FAO podseća da svet dana... Više [+]

Pod sloganom ”Ruku pod ruku za bolju hranu i bolju budućnost“, širom sveta je juče obeležen Svetski dan hrane, u godini kada Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) slavi 80 godina postojanja. FAO podseća da svet danas proizvodi dovoljno hrane, ali 673 miliona ljudi i dalje gladuje, dok gotovo tri milijarde ne može da priušti zdravu ishranu, zbog čega je misija organizacije važnija nego ikada. U Srbiji FAO sa partnerima radi na unapređenju poljoprivrede, očuvanju biodiverziteta i zemljišta, te prilagođavanju klimatskim promenama. Povodom jubileja, učenici će u školama, okviru posebnih programa i radionica, učiti o održivim prehrambenim sistemima. #unfao

Kompanija iz Velike Britanije lansirala je liniju luksuznih pića za pse i mačke, sa duhovitim imenima poput Pawt, Champawgne, Purrno Noir i Sauvignon Bark. Ovi luksuzni napici su bez alkohola i grožđa, na bazi mačje mente. ”Vino za ljubimce... Više [+]

Kompanija iz Velike Britanije lansirala je liniju luksuznih pića za pse i mačke, sa duhovitim imenima poput Pawt, Champawgne, Purrno Noir i Sauvignon Bark. Ovi luksuzni napici su bez alkohola i grožđa, na bazi mačje mente. ”Vino za ljubimce pomaže im da se opuste u stresnim situacijama“, objašnjava osnivač kompanije Džon Roberts, dodajući da je ideja nastala iz ljubavi prema životinjama. Proizvodi su brzo postali hit među vlasnicima pasa i mačaka, a kompanija sada planira širenje na tržišta Azije i Severne Amerike. Iz kompanije napominju i da su imali zanimljive susrete sa carinicima koji su pokušali da naplate porez na vino - dok nisu shvatili da je potpuno bezalkoholno. #vinozapseimacke
Foto: Pixabay

Na padinama kraj Takova, Savez za regenerativnu poljoprivredu Srbije organizovao je prvi Dan polja regenerativne poljoprivrede u voćarstvu, posvećen zdravlju zemljišta i održivim praksama. Domaćin događaja bila je zadruga Takovo Berry, pozn... Više [+]

Na padinama kraj Takova, Savez za regenerativnu poljoprivredu Srbije organizovao je prvi Dan polja regenerativne poljoprivrede u voćarstvu, posvećen zdravlju zemljišta i održivim praksama. Domaćin događaja bila je zadruga Takovo Berry, poznata po uzgoju visokožbunaste borovnice. Skup je okupio poljoprivrednike, stručnjake, studente i diplomate, među kojima su bili predstavnici ambasada Holandije i Norveške, sa zajedničkom porukom da ”budućnost hrane počinje od zdravog zemljišta“. ”Zemlja mora da diše, to je prva lekcija regenerativne poljoprivrede”, rekao je Mileta Čuljković iz zadruge Takovo Berry, istakavši da polje, kao i šuma, opstaje samo u ravnoteži mikrobiologije, hemije i fizike. #regenerativnapoljoprivreda #borovnica

Voćari na severu Banata ni ove godine nisu imali sreće – nakon lošeg roda višanja, trešanja, šljiva i kajsija, podbacila je i dunja, koja se godinama smatrala najsigurnijom voćnom vrstom. Kako navodi Jelena Kljajić iz Poljoprivredne savetod... Više [+]

Voćari na severu Banata ni ove godine nisu imali sreće – nakon lošeg roda višanja, trešanja, šljiva i kajsija, podbacila je i dunja, koja se godinama smatrala najsigurnijom voćnom vrstom. Kako navodi Jelena Kljajić iz Poljoprivredne savetodavne službe Kikinda, glavni uzrok je mraz od minus osam stepeni zabeležen 8. aprila, koji je uništio pupoljke i sprečio cvetanje. ”Dunja je do sada bila najotpornija jer kasno cveta, ali poslednjih godina ni ona ne odoleva klimatskim promenama“, kaže Kljajić. U Kikindi, koja nije tipično voćarski kraj, sve je manje poljoprivrednih proizvođača koji se odlučuju za uzgoj ove kulture. Trenutno ih je svega pet, a mnogi su zbog gubitaka odustali od proizvodnje. #dunja