U poslednjih 11 godina, polovina opština i gradova u AP Vojvodini nije uložila nijedan dinar u podizanje vetrozaštitnih pojaseva, pokazuje analiza ulaganja iz lokalnih programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta. Iako... Više [+]

U poslednjih 11 godina, polovina opština i gradova u AP Vojvodini nije uložila nijedan dinar u podizanje vetrozaštitnih pojaseva, pokazuje analiza ulaganja iz lokalnih programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta. Iako su ovi pojasevi od ključnog značaja za zaštitu zemljišta od erozije i vetrova, broj opština koje sprovode ovu meru, kao i izdvojena sredstva, godinama su u padu. U periodu od 2014. do 2024. godine, lokalne samouprave u Vojvodini su u vetrozaštitne pojaseve uložile manje od 370 miliona dinara, što predstavlja svega 2% ukupnih sredstava namenjenih poljoprivrednom zemljištu. U proseku, tek svaka peta od 45 opština i gradova godišnje izdvaja novac za ovu meru. Prema dostupnim podacima, Vojvodina raspolaže sa svega oko 450 hektara zaštitnih pojaseva, od čega je očuvano tek 40%. Veći deo postojećih zasada je proređen, zapušten ili degradiran, a verovatno je sadašnje stanje još lošije. #vetrozastitnipojasevi

Tovno govedarstvo u Srbiji poslednjih godina beleži rast. Udruženje ”Agroprofit” je podstaklo stočare na zajednički nastup na tržištu i zagovaranje agrarnih mera, uključujući i uvođenje subvencija za priplodne tovne rase. Danas u Srbiji ima... Više [+]

Tovno govedarstvo u Srbiji poslednjih godina beleži rast. Udruženje ”Agroprofit” je podstaklo stočare na zajednički nastup na tržištu i zagovaranje agrarnih mera, uključujući i uvođenje subvencija za priplodne tovne rase. Danas u Srbiji ima oko 27.000 grla kvalitetnih tovnih rasa, a cilj je dostizanje 150.000 priplodnih krava. Najzastupljenije rase su angus, hereford, šarole, limuzin i salers. Agroanalitičar Čedomir Keco napominje da tovno govedarstvo ima veliki potencijal, ali da je uspeh moguć samo kroz udruživanje, standardizaciju i odgovornu agrarnu politiku. ”Lud je onaj ko sada može, a ne tovi“, prenosi poruku jednog od najvećih evropskih otkupljivača. #tovnogovedarstvo

Rod kupina i ove godine biće slab, uz lošiji kvalitet zbog suše i nedostatka zaštitnih mera. Većina zasada nema sistem za navodnjavanje ni mreže za zasenu, a otkupna cena od 150 dinara po kilogramu ne pokriva troškove. Izuzetak je domaćinst... Više [+]

Rod kupina i ove godine biće slab, uz lošiji kvalitet zbog suše i nedostatka zaštitnih mera. Većina zasada nema sistem za navodnjavanje ni mreže za zasenu, a otkupna cena od 150 dinara po kilogramu ne pokriva troškove. Izuzetak je domaćinstvo Bože Divnića iz sela Beomužević kod Valjeva, gde se svakodnevno zaliva sedam hiljada kvadrata kupinjaka, uz postavljene zaštitne mreže. Na 70 ari očekuje rod od 15 tona. "Bez ulaganja nema rezultata. Plodovi su bez ožegotina, vredni su barem 250 dinara", kaže Divnić. Stručnjaci procenjuju da je samo 10–15% zasada u valjevskom kraju pod navodnjavanjem, a zaštitne mreže koristi još manji broj proizvođača. U mnogim zasadima štete premašuju 50%. #kupina

Ministarstvo za brigu o selu nastavilo je program dodele minibuseva lokalnim samoupravama u cilju poboljšanja dostupnosti prevoza u seoskim sredinama. Ove godine još 17 opština širom Srbije, među kojima su i četiri na Kosovu i Metohiji, dob... Više [+]

Ministarstvo za brigu o selu nastavilo je program dodele minibuseva lokalnim samoupravama u cilju poboljšanja dostupnosti prevoza u seoskim sredinama. Ove godine još 17 opština širom Srbije, među kojima su i četiri na Kosovu i Metohiji, dobiće minibuseve za besplatan prevoz svojih meštana. Za ovu namenu u 2025. godini opredeljeno je 120 miliona dinara. Kako je izjavio ministar Milan Krkobabić, reč je o jednom od najvažnijih programa koji direktno utiče na kvalitet života u selima. ”Prevoz ljudi i robe je jedno od ključnih pitanja za ruralne sredine, a ovaj program ga sistematski rešava“, naglasio je on. Od početka sprovođenja programa 2021. godine do sada je ukupno obezbeđeno 95 minibuseva. #minibusevi
Foto: Ministarstvo za brigu o selu

U Srbiji je u poslednjih 11 godina nenamenski potrošeno čak 30 milijardi dinara (oko 250 miliona evra) od zakupa poljoprivrednog zemljišta, iako zakon predviđa da ta sredstva budu iskorišćena za zaštitu i uređenje zemljišta. Umesto toga, no... Više [+]

U Srbiji je u poslednjih 11 godina nenamenski potrošeno čak 30 milijardi dinara (oko 250 miliona evra) od zakupa poljoprivrednog zemljišta, iako zakon predviđa da ta sredstva budu iskorišćena za zaštitu i uređenje zemljišta. Umesto toga, novac je korišćen za druge budžetske potrebe, što ima dugoročne posledice po kvalitet zemljišta, poljoprivredu i životnu sredinu. Najveći deo nenamenski potrošenog novca odlazi iz republičkog budžeta – čak 20 milijardi dinara, ili 168 miliona evra. Iako Republika prihoduje između 1,7 i 2,5 milijardi dinara godišnje od zakupa zemljišta, iz godine u godinu sve manje sredstava ulaže u propisane mere. Tako je, primera radi, 2024. godine uloženo svega 74 miliona dinara, iako je prihod bio više od dve milijarde. Za razliku od centralne vlasti, AP Vojvodina je uložila skoro sav prihod u mere zaštite i korišćenja zemljišta – oko 18 od ukupno 19,1 milijardi dinara, dok je 1,1 milijarda (9,5 miliona evra) nenamenski potrošena. #zakupzemljista

Povrtari u Banatu počeli su žetvu pasulja, dok proizvođači u Bačkoj očekuju da kombajni uđu na njive narednih dana. Prvi prinosi u Banatu pokazuju da će rod biti ispod proseka, uprkos primeni pune agrotehnike. Branislav Petrović iz Ravnog T... Više [+]

Povrtari u Banatu počeli su žetvu pasulja, dok proizvođači u Bačkoj očekuju da kombajni uđu na njive narednih dana. Prvi prinosi u Banatu pokazuju da će rod biti ispod proseka, uprkos primeni pune agrotehnike. Branislav Petrović iz Ravnog Topolovca navodi da će imati svega nekoliko stotina kilograma sumporaša po hektaru, jer tokom juna, kada je pasulju najviše trebala kiša, nije bilo padavina. Iako je pasulj četiri puta zalivan, visoke temperature su negativno uticale na razvoj mahuna. Dragan Magazinović kaže da, iako poseduje tifone, nije mogao da zaliva jer je kanal iz kog crpi vodu presušio. Domaći agroekološki uslovi poslednjih godina donose niske prosečne prinose pasulja – oko jedne tone po hektaru. #prinospasulja

Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam raspisao je konkurs za dodelu oznake kvaliteta ”Najbolje iz Vojvodine“ za proizvode, usluge i manifestacije koje će ovu oznaku nositi u 2025. godini. Ova oznaka se dodeljuje na period od tri go... Više [+]

Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam raspisao je konkurs za dodelu oznake kvaliteta ”Najbolje iz Vojvodine“ za proizvode, usluge i manifestacije koje će ovu oznaku nositi u 2025. godini. Ova oznaka se dodeljuje na period od tri godine, tokom kojeg se sprovodi stroga kontrola kvaliteta i ispunjenosti propisanih uslova. Kako je istaknuto na konferenciji za medije, dobitnici ove oznake imaće mogućnost besplatnog učešća na najvećim sajmovima u zemlji, poput Sajma turizma i Poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, gde se predstavljaju i promovišu uz podršku Pokrajinske vlade. Konkurs je otvoren do 25. septembra. #najboljeizvojvodine

Veliki trg pijace ”Zemun“ ponovo postaje epicentar kreativnosti i dobre energije – u petak i subotu, 25. i 26. jula, od 17 do 22 časa, biće održan letnji ”Kraft art market“, najavili su iz JKP Beogradske pijace. Manifestacija će okupiti lok... Više [+]

Veliki trg pijace ”Zemun“ ponovo postaje epicentar kreativnosti i dobre energije – u petak i subotu, 25. i 26. jula, od 17 do 22 časa, biće održan letnji ”Kraft art market“, najavili su iz JKP Beogradske pijace. Manifestacija će okupiti lokalne umetnike, zanatlije i proizvođače hrane, a posetioci će imati priliku da uživaju u jedinstvenoj atmosferi noćnog marketa na otvorenom, u samom srcu Zemuna. Na štandovima će se naći ručno rađeni nakit, modni detalji, dizajnerski proizvodi i predmeti starih zanata, kao i raznovrsni domaći zalogaji, slani i slatki, uz osvežavajuće napitke. U okviru događaja biće organizovana i besplatna radionica grnčarije. Ulaz na manifestaciju je slobodan. #kraftmarket

U Srbiji se duvan gaji na približno 6.000 hektara, dok na teritoriji Beograda nema aktivnih zasada, izjavila je savetnica ministra poljoprivrede Milica Janković prilikom posete gazdinstvu u Kuzminu koje se ovim poslom bavi 25 godina. Ona je... Više [+]

U Srbiji se duvan gaji na približno 6.000 hektara, dok na teritoriji Beograda nema aktivnih zasada, izjavila je savetnica ministra poljoprivrede Milica Janković prilikom posete gazdinstvu u Kuzminu koje se ovim poslom bavi 25 godina. Ona je pohvalila proizvođače i dodala da ni jedna poljoprivredna kultura ne garantuje sigurnu zaradu, jer su vremenski uslovi i tržišne cene nepredvidivi. Istakla je i sve veću potražnju za agroekonomistima, važnim za korišćenje podsticaja, kao i da je Ministarstvo do sada realizovalo oko 70% budžeta za direktna plaćanja. Menadžer Milan Bjelivuk rekao je da je duvan, uprkos suši, u dobrom stanju, ali da zahteva velika ulaganja i nosi visok rizik. #gajenjeduvana

Međunarodni sud pravde, najviši pravni organ Ujedinjenih nacija, saopštio je da čista, zdrava i održiva životna sredina predstavlja osnovno ljudsko pravo. U savetodavnom mišljenju koje je juče objavljeno, Sud je naveo da države koje ne pred... Više [+]

Međunarodni sud pravde, najviši pravni organ Ujedinjenih nacija, saopštio je da čista, zdrava i održiva životna sredina predstavlja osnovno ljudsko pravo. U savetodavnom mišljenju koje je juče objavljeno, Sud je naveo da države koje ne preduzimaju mere za zaštitu planete od klimatskih promena mogu snositi odgovornost za kršenje međunarodnog prava. Mišljenje, iako pravno neobavezujuće, ocenjuje se kao prekretnica u razvoju međunarodnog klimatskog prava, jer otvara prostor za dalju pravnu zaštitu životne sredine i pokretanje postupaka protiv država koje ne ispunjavaju svoje obaveze. Proces je pokrenut na inicijativu stanovnika pacifičke ostrvske države Vanuatu, kojoj preti nestanak zbog rasta nivoa mora. #pravonazdravuzivotnusredinu

Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović najavio je da će ovogodišnji prinos meda biti manji zbog lošeg vremena – bagremovog meda neće biti, a očekuje se prosečan prinos lipovog i suncokretovog. Glavni problem z... Više [+]

Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović najavio je da će ovogodišnji prinos meda biti manji zbog lošeg vremena – bagremovog meda neće biti, a očekuje se prosečan prinos lipovog i suncokretovog. Glavni problem za pčelare i dalje je uvoz falsifikovanog meda koji obara cene. SPOS traži da se falsifikovanje meda proglasi krivičnim delom, a dogovorena je i saradnja sa Ministarstvom poljoprivrede na subvencionisanju opreme za obradu i marketing meda, kao i dodatna podrška od 1.000 dinara po košnici za oprašivanje, po ugledu na EU. Godišnji trošak po jednom pčelinjem društvu procenjuje se na oko 115 evra, a cena koštanja kilograma meda iznosi najmanje 3,59 evra. #prinosmeda

Zbog planirane izgradnje vetroelektrane ”Samoš“, razmatra se izmeštanje meteorološkog radara RHMZ-a na Gudurički vrh, najviši vrh Vojvodine i deo strogo zaštićenog prirodnog područja. Investitor ”Wind Park Samoš“ planira vetropark sa oko 15... Više [+]

Zbog planirane izgradnje vetroelektrane ”Samoš“, razmatra se izmeštanje meteorološkog radara RHMZ-a na Gudurički vrh, najviši vrh Vojvodine i deo strogo zaštićenog prirodnog područja. Investitor ”Wind Park Samoš“ planira vetropark sa oko 150 turbina, koje ometaju rad radara. Skupština AP Vojvodine je zbog toga izmenila Prostorni plan ”Vršačke planine“, uprkos postojećim režimima zaštite koji zabranjuju izgradnju infrastrukture. Predviđena je izgradnja radarskog tornja, trafostanice i pristupnog puta, što bi, prema ekolozima, ozbiljno ugrozilo šumske ekosisteme. Ekološke organizacije, stručnjaci i građani traže da se odluka ukine i da se za radar pronađe alternativna lokacija. #zastitazivotnesredine
Foto: Ekološki centar Stanište

Nemačka je prvi put pala sa petog na šesto mesto na listi svetskih proizvođača piva, dok ju je u Evropi prestigla Rusija, navodi najveći globalni trgovac hmeljom, firma BarthHaas. Rusija je prošle godine povećala proizvodnju za devet odsto... Više [+]

Nemačka je prvi put pala sa petog na šesto mesto na listi svetskih proizvođača piva, dok ju je u Evropi prestigla Rusija, navodi najveći globalni trgovac hmeljom, firma BarthHaas. Rusija je prošle godine povećala proizvodnju za devet odsto na 9,1 milijardu litara, dok je nemačka proizvodnja pala za jedan odsto na 8,4 milijarde litara. Na globalnom nivou, Kina je i dalje ubedljivo prva sa 34 milijarde litara piva godišnje, ispred SAD sa 18 milijardi, iako su obe zemlje u 2023. zabeležile pad proizvodnje od oko pet odsto. Ukupna svetska proizvodnja piva pala je na 187,5 milijardi litara, što se pripisuje promenama u potrošačkim navikama, klimatskim izazovima i rastućim troškovima proizvodnje. #proizvodnjapiva
Foto: Pixabay

U Jablaničkom okrugu paradajz se gaji na 1.800 hektara, a čak 80% u plastenicima. Opština Lebane, sa oko 4,5 miliona sadnica godišnje, prednjači u proizvodnji. Proteklog vikenda održan je peti Paradajz fest, koji je okupio 40 proizvođača i... Više [+]

U Jablaničkom okrugu paradajz se gaji na 1.800 hektara, a čak 80% u plastenicima. Opština Lebane, sa oko 4,5 miliona sadnica godišnje, prednjači u proizvodnji. Proteklog vikenda održan je peti Paradajz fest, koji je okupio 40 proizvođača i brojne posetioce. U selu Bošnjacu više od polovine domaćinstava bavi se ovom proizvodnjom. Ivan Stanković, jedan od povrtara, ističe važnost kvaliteta i ulaganja, a proizvodi tri ture godišnje. Iako cena varira (trenutno 60–70 din/kg), zadovoljan je otkupom, jer se paradajz izvozi i u Grčku, Hrvatsku, Rumuniju. Manifestacija Paradajz fest beleži sve veću posećenost i doprinosi razvoju turizma, a samo ove godine posetilo ga je više od 15.000 ljudi. #proizvodnjaparadajza

JKP ”Beogradske pijace” obavestilo je javnost da je od 18. jula omogućena kupovina zakupa pijačnih tezgi i poslovnih prostora putem neposredne pogodbe – metode koja se koristi u specifičnim slučajevima kada zakupac premine ili kada tezga os... Više [+]

JKP ”Beogradske pijace” obavestilo je javnost da je od 18. jula omogućena kupovina zakupa pijačnih tezgi i poslovnih prostora putem neposredne pogodbe – metode koja se koristi u specifičnim slučajevima kada zakupac premine ili kada tezga ostane neizdata i nakon četiri javna oglašavanja. Na sajtu preduzeća dostupna je lista slobodnih tezgi na više beogradskih pijaca, kao i njihove početne cene, koje na atraktivnijim lokacijama dostižu i preko 2.500 din/m². Iako se u oglasima navodi ”početna cena“, što je termin karakterističan za javnu licitaciju, u pravilniku o neposrednoj pogodbi taj pojam se ne koristi, što je izazvalo nedoumicu u javnosti. Ova odluka otvara pokreće pitanje transparentnosti. #beogradskepijace

Oko 100 domaćinstava u Trbušanima i Prijevoru kod Čačka dobilo je digitalizovani sistem za navodnjavanje. Zahvaljujući rekonstrukciji zapuštenog kanala dužine 5,5 kilometara, poljoprivrednici sada pomoću daljinskog upravljača – hidroključa... Više [+]

Oko 100 domaćinstava u Trbušanima i Prijevoru kod Čačka dobilo je digitalizovani sistem za navodnjavanje. Zahvaljujući rekonstrukciji zapuštenog kanala dužine 5,5 kilometara, poljoprivrednici sada pomoću daljinskog upravljača – hidroključa – aktiviraju pumpe i hidrante i precizno zalivaju svoje useve. Sistem meri utrošak vode po korisniku i omogućava programiranje zalivanja, što je, prema rečima meštana, spas u uslovima velikih suša. Grad Čačak uložio je milion dinara, a ”Srbijavode“ najavljuju proširenje sistema na okolna sela sa voćnjacima. Osim navodnjavanja, sistem služi i za zaštitu od poplava – nova crpna stanica na Ljubić keju automatski preusmerava višak vode u Zapadnu Moravu. #digitalnonavodnjavanje

Populacija orlova krstaša u Srbiji, jedne od najugroženijih ptica grabljivica, beleži najveći uspeh u poslednjih osam godina – zabeleženo je 19 parova, a iz deset uspešnih gnezda izleglo se 14 mladunaca. Ovo je najuspešnija sezona od 2017.... Više [+]

Populacija orlova krstaša u Srbiji, jedne od najugroženijih ptica grabljivica, beleži najveći uspeh u poslednjih osam godina – zabeleženo je 19 parova, a iz deset uspešnih gnezda izleglo se 14 mladunaca. Ovo je najuspešnija sezona od 2017. , kada je Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) pokrenulo program njihove zaštite. Poseban značaj ima povratak ove vrste u Bačku, gde su prvi put posle 70 godina gnežđeni parovi kod Subotice i Belog Blata. Mladunci Feliks i Duda, prstenovani i opremljeni satelitskim uređajima, omogućiće praćenje njihovih kretanja širom regiona. Zahvaljujući satelitskom praćenju, otkrivena su nova gnezda i stečena dragocena saznanja o ponašanju ovih ptica. #oraokrstas
Foto: Damir Trnavac

U Crepaji, poznatoj po dugoj tradiciji uzgoja šećerne repe, ovog proleća ova kultura zasejana je na oko 800 hektara. Iako je površina nešto manja nego prethodnih godina, zbog zatvaranja šećerane u Kovačici, proizvođači ističu da organizacij... Više [+]

U Crepaji, poznatoj po dugoj tradiciji uzgoja šećerne repe, ovog proleća ova kultura zasejana je na oko 800 hektara. Iako je površina nešto manja nego prethodnih godina, zbog zatvaranja šećerane u Kovačici, proizvođači ističu da organizacija otkupa funkcioniše neometano i da se repa sada otprema u Pećince i Vrbas, u zavisnosti od potreba. Nakon dugog sušnog perioda i visokih temperatura, repa je počela da odbacuje donje listove, a situacija na terenu postajala je sve ozbiljnija. Jučerašnje padavine stigle su u pravi čas, kažu poljoprivrednici, i mogle bi znatno doprineti oporavku i razvoju biljaka. Što se tiče otkupne cene, ponuđena je niža nego prošle godine – trenutno 45 evro centi po kilogramu. #uzgojsecernerepe

Tradicionalna manifestacija ”Šumadijski dani šljive“ biće održana od 1. do 3. avgusta u Stragarima, uprkos tome što je apriljski mraz desetkovao rod voća u ovom kraju. Na inicijativu lokalnih voćara odlučeno je da se manifestacija ne prekid... Više [+]

Tradicionalna manifestacija ”Šumadijski dani šljive“ biće održana od 1. do 3. avgusta u Stragarima, uprkos tome što je apriljski mraz desetkovao rod voća u ovom kraju. Na inicijativu lokalnih voćara odlučeno je da se manifestacija ne prekida, kako bi se očuvala tradicija i podržali domaći proizvođači. Predsednik Saveta MZ Stragari Radoslav Tošović izjavio je da je cilj da se od ove manifestacije u budućnosti stvori ”mala Guča“, uz podršku Grada Kragujevca. Građani iz cele Srbije pozvani su da uživaju u bogatom programu i čarima Šumadije. Direktorka Turističke organizacije Kragujevca Mirjana Milenković podsetila je da je prošlogodišnje izdanje oborilo rekorde po broju posetilaca. #sumadijskidanisljive

Opština Apatin, u saradnji sa Poljoprivrednom stručnom službom Sombor, u svim naseljenim mestima 21. i 22.jula organizuje prikupljanje ambalaže od pesticida uz izdavanje potvrda o prijemu, što poljoprivrednicima omogućava pravilno odlaganje... Više [+]

Opština Apatin, u saradnji sa Poljoprivrednom stručnom službom Sombor, u svim naseljenim mestima 21. i 22.jula organizuje prikupljanje ambalaže od pesticida uz izdavanje potvrda o prijemu, što poljoprivrednicima omogućava pravilno odlaganje opasnog otpada i ispunjenje zakonske obaveze. Svi poljoprivrednici pozvani su da u predviđenom terminu donesu ispranu ambalažu, upakovanu u najlonske ili džambo vreće. Zajedno brinemo o zdravlju ljudi, bezbednosti poljoprivredne proizvodnje i zaštiti naše prirode“ – stoji u pozivu apatinske opštine za akciju doprinosi očuvanju životne sredine i zdravlja svih građana opštine Apatin. Termin i lokacije za prikupljanje ambalaže nalaze se na sajtu opštine. #prikupljanjeambalaznogotpada #pesticidi