Novi projekat u BiH: Za proizvodnju zdravstveno bezbjedne hrane 2,5 miliona eura

Tranzicija prema proizvodnji zdravstveno bezbjedne hrane u Bosni i Hercegovini naziv je novog projekta koji je predstavljen u Banjaluci. Projekat vrijedan dva i po miliona eura, u cjelosti finansira, italijansko ministarstvo za spoljne poslove i međunarodnu saradnju i italijanska agencija za razvoj.

EU investira trilion eura

Koordinator projekta dr. Mladen Todorović sa mediteranskog instituta u Bariju (CIHEAM), rekao je kako je cilj projekta tranzicija poljoprivrede u Bosni i Hercegovini prema zelenoj poljoprivredi, njena bolja promocija na evropskom tržištu, jačanje nadležnih institucija koje bi radile na promociji, kao i usvajanje evropskih ekološki održivih politika i praksi.

"Održiva, ekološka poljoprivreda sve više jača i zauzimaće u budućnosti sve više mjesta u evropskim zemljama. Za takozvani evropski green deal, do 2030. godine, zemlje Evropske unije investiraće jedan trilion evra", rekao je Todorović. Prema njegovim riječima pitanje zdravstveno bezbjedne hrane biće prioritet naročito što posljednje analize hrane pokazuju značajno učešće nedozvoljenih supstanci.

U Italiji je, kako je naveo, nedavno urađena analiza 14 vrsta čajeva koji se prodaju u marketima. U 11 su pronađeni ostaci glifosata, herbicida koji izaziva i dalje brojne kontroverze po pitanju uticaja na zdravlje stanovništva.

"Od 28 uzoraka crne čokolade, u 23 su pronađeni teški metali. U Francuskoj je nedavno urađeno istraživanje u kojem su miševi, kojima je u hranu dodavan glifosat, živjeli tri puta kraće od onih kojima nije davana hrana koja je sadržavala ovaj herbicid", kazao je Todorović.

Italija prednjači u Evropi

Carmelo Sigliuzo, saradnik na projektu, takođe sa CIHEAM instituta u Bariju, istakao je da je najnovijom odlukom evropskog parlamenta precizirano da se, do 2035. godine, smanji upotreba pesticida, umjesto 50%, za najmanje 35% i da se dostigne najmanje 30%  zaštićenih morskih priobalnih područja i prirodnih seoskih područja. Takođe je predviđena transformacija najmanje 10% obradivih površina u područja sa bogatim biodiverzitetom.

Evropska unija bi do 2030. godine trebalo da ima najmanje 25% ukupno obradivih površina zemljišta pod organskom proizvodnjom i manju upotrebu mineralnih đubriva za barem 20%.

Upravo u vezi sa zemljišnim površinama na kojima se proizvodi hrana po organskim principima, Italija je najbolja u Evropi. Više od dva miliona hektara, odnosno, 18.2% zemljišta je u organskoj proizvodnji, ukupno je 79.000 organskih proizvođača, a čak 23.800 subjekata koji se bave preradom i pakovanjem proizvoda.  

Partneri projekta, koji će da traje do decembra 2025. godine, su Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske, Brčko distrikt i Ministarstvo za spoljnu trgovinu i ekonomske odnose BiH.