Postavljanje kućica za ptice postala je uobičajena praksa u kontroli štetočina. Pojedine vrste dobro prihvataju takva staništa, hrane se insektima, a dobre su i za zaštitu voćnjaka i povrtnjaka.
Poljoprivredna staništa su jedna od ključnih za ptice, koje daju veliki doprinos proizvodnji. Iako ih nekada smatraju i "neprijateljima" voćara, kada ne odole sočnim plodovima poput trešnje, njihova korist je daleko veća. Na primer, crviće koje ste možda proteklih dana primetili u voćnjacima, one će rado potamaniti čim se vrate.
Recimo, jedan par velikih senica, ptica koje su tipične za šumska, poljoprivredna, ali i gradska područja, u periodu hranjenja mladih, uhvati 5.000 do 8.000 insekata i njihovih larvi.
Proleće i jesen je doba selidbi ptica u tople krajeve na jugu i njihov povratak na sever. Selice odlaze u Afriku tokom hladnijeg dela godine, dok neke vrste, poput kosova, senica i crvendaća, tokom cele godine ostaju u Srbiji.
"Ne bi bilo loše, za ptice tokom zime, ostavljati staro voće ili semenke, preporučujemo mešavinu loja i suncokreta, što ptice jako vole tokom hladnijih dana jer je dosta kalorično. Kada na proleće budu tražile hranu za ptiće one će da 'pokupe' i te crve i larve insekata", kaže član Ornitološkog društva "Naše ptice" Nermina Sarajlić.
Zaštita se, podseća, može uraditi mrežama koje se prostiru iznad voćnjaka, to jeste investicija, ali one deluju i protiv grada pa je korist višestruka za one koji se ozbiljnije bave voćarskom proizvodnjom. Zabrinjavajući je podatak da je brojnost ptica u Evropi smanjena za 600 miliona jedinki, a najveći je gubitak upravo među onim povezanim s poljoprivrednim zemljištima, pokazalo je naučno istraživanje koje se odnosi na period od 1980. do 2017. godine.
Velika senica idealna je za zaštitu organskih voćnjaka i vinograda
"Pre nekoliko godina smo radili istraživanje za Atlas ptica gnezdarica gde se pokazalo da su se zbog klimatskih promena one pomakle za otprilike jedan kilometar prema severu, tokom jedne godine, a dolaze vrste kojih nije bilo", navodi naša sagovornica.
Postavljanje kućica za ptice postala je uobičajena praksa u kontroli štetočina širom Evrope. Kod nas se u njima uglavnom gnezde senice i ćukovi - naša jedina sova koja seli. One dobro prihvataju takva staništa, hrane se insektima, a dobre su i za zaštitu voćnjaka i povrtnjaka. Prema rečima Sarajlić, za agrar su korisni i crvendaći, razne muharice, kukavica, lastavice, brgljezi, zebe, crvenrepka, kraljići...
"Ima jedna vrsta koja se zove poljska vrana ili gačac i njega je ostalo vrlo malo. Nestao je jer je nestala poljoprivredna proizvodnja. Srodnik je vrane i hrani se raznim štetočinama, insektima, puževima, čak i manjim zmijama", navodi.
Ratarima ptice ne smetaju, oni više muku muče s onim što živi u zemljištu, ali im mogu biti korisne jer se njihov izmet koristi kao fosforno đubrivo. Iako ne prave značajnije štete ni voću, ptice se znaju počastiti sočnim plodovima.
"Nažalost, zbog intenzifikacije poljoprivredne proizvodnje u Evropi je došlo do pada broja vrsta koje su vezane za tradicionalna poljoprivredna područja. Nema onih malih područja gde se na jednom mestu uzgajalo voće i povrće. Agrikulturnom reformom ti posedi su povećavani, a ptice u monokulturama nisu imale hrane i zbog toga su otišle", pojašnjava.
Kod nas je drugi problem, malih poljoprivrednih površina ima, ali i krivolova i trovanja. Kako navodi naša sagovornica, ljudi čak i nenamerno truju ptice, tako što na primer koriste pesticide mimo uputstva. Od trovanja najčešće stradaju grabljivice (posebno škanjci i sove), koje su vrlo korisne za poljoprivredu jer se uglavnom hrane miševima i drugim glodarima.
Neznanje je veliki neprijatelj, pa tako i u slučaju pčelarica, vrlo atraktivne šarene vrste ptice koja se, kako joj i same ime kaže, hrani pčelama, ali ne samo njima, nego i velikim brojem drugih insekata, uključujući i štetne. Tako su, pre nekoliko godina, kako podseća Sarajlić, u medijima bili natpisi tipa "invazivne afričke vrste napadaju naše pčele", iako se ne radi o invazivnoj afričkoj, već vrsti koja prirodno deo životnog ciklusa provodi u Evropi.
"To je tako predstavljeno u medijima da su štetočine koje treba uništiti. Kako se gnezde u vertikalnim peščanim delovima uz reke, čak su na nekim portalima bili i saveti da se uzmu krpe i zapale u tim kanalima, kako bi se ptići uništili. A one su zapravo vrlo korisne, jer se hrane i insektima koji su štetočine biljaka. Pčelarice se nalaze na Spisku vrsta ptica i sisara koje se smatraju korisnim za poljoprivredu i šumarstvo, i kao takve su zaštićene", ističe ovaj član društva "Naše ptice" koja je inače agronom po struci.
Situacija još nije loša kao u nekim evropskim državama, kao što je Slovenija, gde je pao broj vrsta koje su vezane za poljoprivredu zbog drastične izmene staništa. Ptice, osim što smanjuju broj štetočina, one u nekim slučajevima mogu da služe kao oprašivači.
Istraživanja su pokazala da godišnje pojedu između 400 i 500 miliona insekata, a u Kini čak dve trećine prehrane belogrle čiope čine poljoprivredne štetočine.
Tagovi
Autorka
