Navodnjavanje i fertirigacija plantažnih nasada

Ključni faktor koji odvaja uspešne proizvođače jabuka, od onih manje uspešnih, mogućnost je efikasnog i nadasve racionalnog korišćenja sistema za navodnjavanje i fertirigaciju.

Pogotovo ovo važi u ekstremno sušnim godinama kada se u pitanje može dovesti i sama uspešnost proizvodnje jabuka i mogućnost da se izbegnu stresni uslovi u njihovoj proizvodnji. Bez korišćenja ovakvih sistema, danas nije moguće ozbiljno bavljenje voćarskom proizvodnjom, a o plantažnoj proizvodnji jabuka da i ne govorimo.

Važnost vode

Prvi preduslov pre početka sadnje plantaže jabuka je instalirati prvu žicu, na koju polažemo T - tape trake tj. navodnjavanje kap po kap. Odmah po sadnji potrebno je pustiti navodnjavanje u pogon, jer se danas uglavnom sade knip sadnice sa prevremenim izbojcima, koji imaju veliku transpiracijsku površinu i ukoliko ne bismo imali vodu u trenutku sadnje, došlo bi do velikog gubitka sadnica usled sušenja. Često sam svedok situacija kada voćari podignu savremenu plantažu jabuka sa skupim sistemom za navodnjavanje, koji gotovo da ne koriste za fertirigaciju, a kada je reč o navodnjavanju, koriste se količine vode nedovoljne za dobijanje krupnih plodova u prvoj klasi.

Ovde stavljamo naglasak na korišćenje vodotopivih đubriva kroz sistem za fertirigaciju, kao vrlo efikasan način da voćki pružimo brzu dostupnost hraniva u vreme kada joj to najviše treba i da hraniva doziramo u potrebnoj količini, bez suvišnog ispiranja ili pak njihovog prelaska u netopive i voćki manje pristupačne oblike. U ovom pregledu više ćemo pažnje posvetiti fertirigacija i načinima kako poboljšati snabdevenost voćke lako dostupnim hranivima. Pre svega potrebno je znati sledeće činjenice o fertirigaciji, kao i razlike između fertirigacije ii konvencionalnog načina đubrenja mineralnim đubrivima.

Efikasnost fertirigacije i do 40% viša

U aridnim (sušnim klimama, pokretljivost hraniva u zoni korenovog sistema znatno je manja i može predstavljati problem. Upotreba navodnjavanja kap po kap anulira ovakav problem i omogućava znatno bržu dostupnost hraniva u voćki pristupačnom obliku. Fertirigacijom omogućavamo tačno doziranje i tačno planirano vreme primene makro i mikro hraniva, bez suvišnih gubitaka (ispiranjem ili prelazom u netopive oblike).

Recentne naučne studije su pokazale da je, u komparaciji sa konvencionalnom đubrenjem, potrebno drastično manje hraniva, primenjenih kroz sistem za navodnjavanje, kako bi se postigao isti efekat na rast i razvoj voćaka. Prema nekim studijama smatra se da se efikasnost ovakvog načina đubrenja penje i do 40% u odnosu na konvencionalnu primenu hraniva.

Navodnjavanjem kap po kap štedimo do 50% količine vode u odnosu na navodnjavanje orošavanjem.

Mobilnost fosfora i kalijuma, kod slabije pokretnih hranjiva, znatno se poboljšava kada ih koristimo kroz sistem za navodnjavanje. Naravno, ovaj način primene ima i određenih nedostataka, poput neujednačenog plasmana hraniva ukoliko smo krivo projektovali sistem pa se dogodi da po celoj dužini dripova, po svakoj kapalici nemamo isti protok vode, što se u praksi znalo često dešavati, posebno u počecima postavljanja ovakvih sistema, kada nije bilo dovoljno prakse i znanja od strane isporučioca ovih sistema.

90% rodnog volumena na kraju druge vegetacije

Budući su knip sadnice intenzivno navodnjavane u rasadniku, nakon njihove sadnje je ključno u prvoj godini omogućiti brzu dostupnost većih količina vode i vodotopivih đubriva, kako bi se što pre postigao rodni volumen (poželjno do kraja treće godine). U praksi je čest slučaj da se 90% rodnog volumena postiže već na kraju druge vegetacije.

Zadnjih godina susrećemo se sa ranim sušama već u proleće, što dovodi do stresa i pojave sitnih plodova i zbog toga je ključ uspeha u ranom početku fertirigacije, kako bi se omogućila prisutnost hraniva u fazi kada se u oplođenim plodovima odvija deoba ćelija. Veličina plodova direktno je u korelaciji sa brojem ćelija u plodu. Kasnije se te ćelije samo izdužuju i ne možemo previše uticati na veličinu plodova. U početku vegetacije naglasak treba dati na đubriva sa većim sadržajem azota ili na monodušična đubriva, dok u kasnijim fazama razvoja (u našim uslovima od 15.07), naglasak treba da bude na fosfornim i kalijevim đubrivima, kako ne bi imali problema sa dozrevanjem drveta i opasnošću od moguće pozebe usled oštrijih zima.

Sadržaj vlage u zemljištu

Kada je reč o početku navodnjavanja, tada možemo reći da je to onaj trenutak kada sadržaj dostupne vlage u zemljištu padne ispod poljskog kapaciteta zemljišta za vodu. Razlika između trenutne vlažnosti i poljskog vodnog kapaciteta svakog zemljišta daje nam obrok navodnjavanja. Idealno bi bilo znati koliki je poljski vodni kapacitet zemljišta u voćnjaku, što se određuje u pedo-laboratoriji.

On naravno zavisi o tipu zemljišta i značajno varira. U praksi se dosta često koristi irometar čiji se rad bazira na merenju vakuma, koji se očitava na brojčaniku, a nastaje kada se voda iz cevi postavljene u zoni korenovog sistema upija od strane suvog zemljišta. Šta je zemljište suše, vrednosti su veće, kako se zemljište vlaži tako se vrednosti smanjuju, te iskustveno možemo za svaki tip zemljišta odrediti gornju granicu, kada započinjemo sa navodnjavanjem i donju granicu, kada moramo prestati sa navodnjavanjem (obično kada vlažnost dostigne vrednost poljskog vodnog kapaciteta).

Pravilno planiranje navodnjavanja i fertirigacija

Samo pravilno planiranje navodnjavanja i fertirigacije svakodnevno obezbeđuje voćki dostupnost vode i hraniva te optimizuje rast, nemamo gubitaka hraniva ispiranjem u dublje slojeve zemljišta i podzemne vode, a nema niti stvaranja vazdušnih džepova oko korena, koji onemogućavaju usvajanje hranlva u biljku, dolazi do smanjene proizvodnje ugljenih hidrata, a oni su opet snažni promotori u usvajanju hraniva putem korenovog sistema.

Kada je reč o dušiku, stabla jabuka ga usvajaju u početku vegetacije pa do cvetanja, iz rezervi azota pohranjenoj u prošloj vegetaciji (deblo, grane, koren, pupoljci).

Korišćenje rezervi uglavnom završava do početka rasta izboja, a to je u praksi, kod većine sorti, oko sedam do 10 dana nakon pune cvatnje, osim sorti, poput sorte Fudži, gde izbojci kreću sa porastom uporedno sa cvatnjom. Dakle da bismo azot koristili optimalno, kod plantaža u punom rodu, sa fertirigacijom valja krenuti odmah po završetku cvetanja te rasporediti doze u više nedeljnih aplikacija, a zadnje aplikacije završiti do kraja juna, eventualno do polovine jula. Pošto se nitrati vrlo lako ispiru u dublje slojeve zemljišta, potrebno je ići sa manjim koncentracijama topivog azot đubriva u vodi (1-2 grama po litri), i sa manjim dozama (5-7 kg čistog azota po ha) u svakom obroku.

Priprema za fertirigaciju

Pre samog početka fertirigacije potrebno je zemljište vlažiti do poljskog kapaciteta na dubini 20 do 25 cm pa tek tada krenuti u izvođenje fertirigacije te po njenom završetku, naknadno pustiti navodnjavanje kako bi zemljište bilo ovlaženo do zone 30-35 cm (glavnina korenovog sistema). U tom trenutku glavnina korenovog sistema ima na raspolaganju vodenu otopinu lako dostupnog azota, i sprečena je mogućnost njegovog ispiranja u dublje slojeve.

Ključno je svakodnevno održavati optimalnu vlažnost u zoni glavnine korena (30 do 35 cm). Dobro se pokazao tretman od sedam do 10 nedeljnih aplikacija, završno do kraja juna ili polovine jula. Na peskovitijim zemljištima zbog veće mogućnosti ispiranja hraniva, potrebno je ići u fertirigaciju više puta sa manjim dozama i obrnuto na glinastijim zemljištima, manje puta veće doze.

Optimalne količine azota

Kada je reč o količini ukupnog azota izraženog kao kg čistog N/ha, tada ne možemo dati jednoznačan odgovor, jer ova količina će varirati u zavisnosti od plodnosti i zaliha hraniva u zemljištu, sorti, podlozi, gustini sklopa, prethodno ubranim količinama, itd.

Generalno se može reći da će na srednje teškom zemljištu, u gustom sklopu, na slabo bujnoj podlozi, i planiranom urodu od 45t/ha, kod sorte Zlatni delišes i sorte Gala trebati godišnje dodati više od 60 kg čistog azota po ha, kod bujnijih sorti poput Jonagold i sorte Fudži te količine mogu biti i znatno redukovane.

Kako bi se ustanovile koje su to optimalne količine azota potrebne, najbolje je uvesti tri godišnje analize lista na sadržaj glavnih hraniva (N:P:K), te jednu godišnju analizu zemljišta na sadržaj dostupnog azota u zemljištu (N - min metoda). Tek nakon višegodišnjeg praćenja ovih vrednosti, i praktičnog iskustva, biće moguće odrediti za svaku proizvodnu lokaciju posebno, potrebne količine N i vremenski raspored doziranja.

Ovde je dat naglasak prvenstveno na N kao glavni biogeni element, uz P i K, za kojeg je bitno da ga nemamo ni u manjku niti u višku, jer u nedostatku imamo sitne plodove i ulazak u alternativu, a u višku pojačan rast, disbalans u ishrani sa mikro hranivima, lošije bojenje, slabije zametanje cvetnih pupoljaka, itd.

Potrebe za većinom mikro elemenata moguće je zadovoljiti folijarnim aplikacijama, osim u slučajevima kada nam pH otopina zemljišta onemogućava (blokira) dostupnost istih. Samo izbalansirana primena svih makro i mikro elemenata dati će zdravu biljku i kvalitetne plodove, te smanjiti troškove proizvodnje. O ostalim makro i mikro elementima i njihovoj adekvatnoj primeni biti će detaljnije reči u sledećim člancima.