Svi oni koji nisu uradili zelenu rezidbu vinograda za sprovođenje ove pomotehničke mere mogu iskoristiti narednih nekoliko dana. Ovaj važan posao radi se od maja, a važno ga je završiti do početka jula. Iskusni vinogradari verovatno su završili zalamanje lastara, a kraju privode prekraćivanje zaperaka.
Važna pomotehnička mera, koja se sprovodi u višegodišnjim zasadima vinove loze, jeste zelena rezidba vinograda. U zavisnosti od klimatskih prilika, ona se radi od kraja maja do početka jula.
Osnovni ciljevi zelene rezidbe prvenstveno su održavanje pravilnog uzgojnog oblika i pravilnog rasporeda lastara na špaliru.
Zelena rezidba vinograda doprinosi i poboljšanju i stvaranje okaca za narednu vegetacionu sezonu i povećanju prinosa i kvaliteta grožđa za trenutnu vegetaciju, objasnila je Maja Martinov, master voćarstva PSS Zrenjanin i dodala:
"Kada govorimo o merama zelene rezidbe, valja reći da tu spadaju, pre svega, lačenje, zalamanje lastara, prekraćivanje zaperaka, prstenovanje, defolijacija i proređivanje grozdova. Sama mera lačenje predstavlja meru uklanjanja mladih lastara, koji se nalaze na početku vegetacije, kada imaju dužinu 10 do 15 centimetara. Ti lastari uglavnom izbijaju iz spavajućih pupoljaka na stablu vinove loze i na kordunicama. Da ne bi nepotrebno crpeli vodu i hranjive materije - iz tog razloga se uklanjaju".
Zalamanja lastara je mera koja se izvodi kada lastari u znatnoj meri prerastaju potpuno i počnu da se savijaju. To je vreme precvetavanja vinove loze, otprilike sredina juna.
"Ti lastari se zalamaju na visini od оko 30 centimetara iznad gornje žice špalira i pravilo jeste da bude do 10 do 12 listova iznad poslednjeg grozda. Ukoliko se ova mera ne sprovodi tj. lastari se ostave da budu isuviše dugi, to se značajno odražava na rodnost okaca za narednu vegetacionu seznu i to posebno važi za sorte koje rađaju na nižim okcima, kao što su crveni brenak, plovdima, čauš", objašnjava Martinov.
Zelena rezidba omogućava pravilan uzgojni oblik i pravilni rasporeda lastara
Ona podseća i na meru prekraćivanja zaperaka, koja se sprovodi kada lastari na sebi imaju osam do 10 listova. Ona se radi oko tri nedelje nakon zalamanja lasatara, tako da vinogradari koji su iskoristili poslednje rokove za zalamanje lastara, sada mogu da se posvete prekraćivanju zaperaka.
Nema preciznih podataka o površinama koje su pod zasadima vinove loze u Srednjem Banatu, ali se zna da su najzastupljenije vinske sorte.
"Što se tiče same tehnologije, bitno je da se kod stonih sorti prilikom rezidbe ostavlja mnogo manji broj okaca po čokotu. Kod vinskih sorti ostavlja se veći prinos po čokotu. Može da se kreće od 2,5-3 kilograma. Za vrhunska vina po jednom čokotu se ostavlja svega 1,5 do 2 kilograma grožđa. Temperature, koje su zimus bile mesec dana ispod -10 stepeni, nisu se mnogo odrazile kod vinskih sorti. Kod stonih sorti smo imali jedan procenat izmrzavanja, ali to će vinogradari sada u toku vegetacije moći da regulišu ostavljanjem određene količine roda na zapercima", kaže sagovornica.
Kada se govori o ostalim klimatskim prilikama, najbitnije je da postoji i neka mogućnost navodnjavanja u vinogradu i to posebno u drugoj polovini leta, kada je kritična faza nalivanja bobica u grozdovima.
U drugoj polovini leta važno je navodnjavanje
Za vinovu lozu trenutno ima dovoljno vlage u zemljištu, a to je voćna vrsta koja uspeva i u sušnijim regionima. Međutim, za naredni period biće kritičnih faza, tako da treba razmišljati o nekom sistemu za navodnjavanje, poručuje Martinov i dodaje:
"Obično godišnji raspored padavina nije dobar. Količina padavina u toku godine često bude dovoljna i ona se u Vojvodini kreće između 600 i 800 milimetara. Međutim, često taj raspored nije odgovarajući, kakav bi nama trebao u voćarsko-vinogradarskoj proizvodnji, pa iz tog razloga potenciramo da bi trebalo uvesti navodnjavanje kao agrotehničku meru. Sada trenutno nema nikavnih oštećenja na vinovoj lozi zbog nedostatka vlage, budući da vinova loza ima i razvijeniji korenov sistem, te crpi vodu iz dubljih slojeva zemlje".
Generalno je bolje da međuredni prostor u vinogradu bude zatravljen. Razlog je što se, recimo, u kišnim godinama na taj način može raditi hemijski tretman kad god je to neophodno. Ako se zemljište održava u vidu jalovog ugara, onda vinogradari često ne mogu u određenom trenutku, kada je neophodno uraditi tretman, da uđu u vinograd.
"Kada govorimo o zaštiti, savet je da se svaki vinogradar savetuje sa stučnjacima. Svaki vinograd, to jest parcela, je mikroklimat za sebe, pa se uopšteni saveti ne daju. Ali, svakako proizvođači trebaju da se obrate stručnjacima i da u saradnji sa prognozno-izveštajnom službom, koja redovno daje preporuke na terenu, odrade sve te tretmane", preporučuje Martinova.
Foto: jovanmandic / Bigstock, PSS Zrenjanin
Tagovi
Autorka
Prolećni mrazevi uništavaju vinovu lozu - ovako ćete je sačuvati i zaštititi
Vinovu lozu sada treba zaštititi od pepelnice
Arhivska vina najstarije slovenačke vinarije dostižu cenu i do 54.000 evra
Čak 70 odsto vinskih regija moglo bi da nestane zbog klimatskih promena?
