Dragan Stanojević: Mnogi izazovi u mlekarstvu - cena se neće menjati

Profesor doktor Dragan Stanojević sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, tokom seminara na Tari u organizaciji Klub-a 100P plus, govorio je o proizvodnji mleka i kako je ona najzahtevniji vid poljoprivredne proizvodnje. Sa tim se sigurno mogu složiti i mnogi stočari koji se bave mlečnim govedarstvom.

"To je tehnološki zahtevna proizvodnja, jer sama životinja pokušava da prihvati sistem koji je nama lak za rad. S druge, strane, ona je jako ekonomski zahtevna, jer sve ono što uključuje proizvodnju mleka dosta košta, uključujući opremu za mužu, za držanje, mehanizaciju za distribuciju hrane. Međutim, ono što je najvažnije jeste da je to najkompleksniji organizacioni vid proizvodnje, koji traje 365 dana u godini, 24 časa. To znači da slobodnog vremena baš i nema puno", primetio je Stanojević.

Holštajn - najmlečnija i najosetljivija

Ipak, mlečno govedarstvo je proizvodnja sa najvećim udelom u bruto domaćem proizvodu. Ovaj tip proizvodnje može da se primeni u nekoliko različitih sistema: otvoren ili zatvoren tip, vezani, kombinovani ili slobodan ispust i drugo. Svaki proizvođač se prilagođava sistemu koji mu na osnovu računce i krajnjeg cilja odgovara.

Tovno govedarstvo - šansa za srpsko stočarstvo?

Dok kod nas preovladava tradicionalni proces proizvodnje junećeg mesa (simentalska rasa i njihovi melezi) sa oko 80 odsto. Kada je reč o ozbiljnim konkurentima u proizvodnji mesa oni imaju jasno izdiferencirane dve grupe goveda: mlečna i tovna. Kod nas je ipak više prisutan simentalac, koji je karakterističan za kombinovanu proizvodnju.

"Kod nas je zastupljeno domaće šareno goveče u tipu simentalca sa nekih 80 odsto, dok holštajn čini ostatak. To je najmlečnija rasa goveda na svetu i oni koji su tržišno orijentisani 'drže' ovu rasu, i to iz nekoliko razloga; inputi koji se koriste u njihovom uzgoju najbolje se isplaćuju kroz krajni proizvod. To je i najzahtevnija rasa za rad, pa u lošim uslovima ne može da opstane", govori Stanojević.

Cena mleka se neće promeniti u skorije vreme

Da bismo ostali konkurentni u ovoj proizvodnju, Stanojević ukazuje na nekoliko izazova. Prvi i najočigledniji je samo tržište mleka.

"Veliki je problem što samo par mlekara kontroliše 80 odsto tržišta, odnosno vrlo brzo kroz te 'džentlmenske dogovore' mogu da kontrolišu cenu mleka. S druge strane, proizvođači mogu da računaju na relatvno stabilnu i relatvino nisku cenu mleka, od oko 30 evrocenti, pa svoje troškove ravnjaju prema njoj. Bojim se da ne možemo računati u narednom periodu na bolju cenu mleka, nego što je u ovom momentu", veruje Stanojević.

Drugi izazov je produktivnost i konkurentnost. Ono što nas izdvaja, prema mišljenju Stanojevića, jeste relatvno niska produktivnost u poređenju sa zemljama Zapadne Evrope. Sa niskom produktivnošću ide i slaba konkurentnost. 

"Ipak, tržište tera na to da se proizvodnja proširuje i da bude ozbiljnija".

Austrija slična Srbiji?!

Poznati su nam podaci koji govore da prosečne farme u zemljama Evropske Unije imaju oko 50 grla. Međutim, istraživanja Stanojevića, pokazuju, da je Austrija, na primer, bila slična nama. Vrlo mali broj krava po gazdinstvu i to u nepovoljnim uslovima za život zbog planinskih predela. Subvencijama od strane države, austrijskim farmerima je omogućeno da nastave da se bave mlečnim govedarstvom u nešto boljim uslovima.

Najbolji momak za našu simentalku - monbelijer!

Među gorućim izazovima u mlečnom govedarstvu, navodi dalje Stanojević, jeste i selekcija mlečnih grla i posle koje laktacije, one zapravo donose zaradu proizvođaču, ali i klimatske promene koje su uzdrmale sve grane poljoprivrede. Toplotni stresovi koji ne pogoduju grlima javljaju se sve ranije u toku godine, odnosno u aprilu ili pak u oktobru, kada to nije sezonski očekivano. Onda se javlja i pitanje, da li ćemo u budućnosti hraniti životinje hranom na način proizvodnje kakav primenjujemo danas. Ne zaboravimo i da su goveda jedni od najvećih proizvođača metana, pa je ekologija u mlečnom govedarstvu još jedan izazov na tapeti ove proizvodnje.