Brojni benefiti od humanog uzgoja svinja!

Kada se govori o dobrobiti životinja prva asocijacija javnosti su mačke i psi. Međutim, i domaće životinje bi trebalo držati prema principima dobre odgajivačke prakse. Kada je reč o uzgoju svinja navikli smo da ih gledamo u intenzivnom sistemu, zatvorenom prostoru i veoma lošim uslovima držanja.

ORCA je organizacija civilnog društva koja zastupa dobrobit životinja i zaštitu životne sredine. Direktor ORKE Elvir Burazerović kaže da odgajanje svinja u skladu sa principima dobrobiti životinja osim etičkih ima i pragmatične razloge.

Veća produktivnost pa i veća cena proizvoda

"Ukoliko farmer poštuje dobrobit životinja, ukoliko obezbedi adekvatne uslove, one će davati više, biće veća produktivnost, ali će i plasman biti sigurniji sa većom cenom na tržištu. Pragmatičan pristup ima i Evropska unija pre svega zbog bezbednosti hrane. Pored niza faktora koje utiču na bezbednost hrane, dobrobit životinja je jedna od najvažnijih", konstatuje Burazerović.

Adekvatni uslovi uzgoja osiguraće veću produktivnost pa i sigurniji plasman sa većom cenom na tržištu

A koliko je svinja inteligentna životinja saznajemo od profesora na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu prof. dr. Ivana Radovića, jednim od najboljih poznavalaca tih životinja kod nas.

"Verovatno mali broj ljudi zna da pored plavog kita, šimpanze i delfina svinja spada u najinteligentnije vrste sisara. Najočigleniji primer toga je da se od davnih vremena koriste za pronalaženje gljiva tartufa, zato što se u divljini hrane korenasto-krtolastim biljem. Koriste se i za pronalaženje narkotika u vozilima, i pokazuju mnogo bolje rezultate nego službeni psi, naročito na velikim graničnim prelazima. Takođe, testovi inteligencije koje svinje bez problema polažu ne mogu da prođu ni najobučavaniji službeni psi", kaže Radović.

Veza između svinja i ljudi

Upoređenjem svinja i ljudi dolazimo do zanimljivih rezultata. Svinje su svaštojedi kao i ljudi. Imaju umereni psihološki status, tj. umereno su nervozna bića. Trup svinje od 75 kilograma, položajem i težinom unutrašnjih organa, sličan je organima čoveka te težine. Malo ljudi zna da se kardiološki aparati u humanoj medicini baždare na svinjama. Svinje imaju gotovo identičnu veličinu i težinu srca kao čovek, a njihov kardio-vaskularni sistem je veoma sličan čovečijem. Čak i trake opterećenja i nivoi su prvo testirane na svinjama pa tek onda na ljudima. Danas milioni Amerikanaca žive nakon presađivanje srčanih zalistaka od svinja.

Malo ljudi zna da se kardiološki aparati u humanoj medicini baždare na svinjama

Nećemo otkriti rupu na saksiji kada konstujemo da se većina svinja danas odgaja u intenzivnom sistemu u veoma lošim uslovima. Znajući to sve više farmera odlučuje za uzgoj u tzv. "free range" sistemu držanja, pre svega u agrarno razvijenim zemljama. Svinje su na slobodnim površinama u pregonskom načinu držanja a objekti u kojima se odgajaju su veoma skromnih karakteristika.

Fri renž model - daleko manja ulaganja

O benefitima takvog načina uzgoja prof. dr Ivan Radović kaže: "U pregonskom načinu uzgoja se obezbeđuje znatno manji udeo veterinarskih usluga. U tim uslovima obezbeđujete životinji da ispolji sve prirodne instikte. Ne drže se u velikim aglomeracijama, nema mešanja grupa, nema mešanja patologija. Drugi rečima, jedan ciklus određena kategorija provede od početka do kraja. Na kraju dobijete zdrav proizvod koji nije preventivno tretiran antibioticima. U većini proizvodnji danas zbog ljudskih grešaka svinje preventivno tretiramo antibioticima, gde kasnije kroz lanac ishrane to negativno utiče na same ljude."

Dobijate zdrav proizvod, koji nije tretiran antibioticima

Na kraju, kada govorimo o fri rendž modelu uzgajanja svinja treba reći da je nivo ulaganja daleko manji pošto se ne podižu objekti sa savremenom ventilacijom, modernim boksevima i kanalima za izđubravanje. Potrebno je da farmer ima određenu površinu u hektarima, koju treba da isparceliše i napravi objekte koji će služiti za manipulaciju životinjama. Na pregonima treba imati različite kategorije svinja, dok bi svinje sa prasadima bi bile u zasebnim kućicama. U zasebnim objektima bi bile i jedinke za uzgoj priplodnog materijala dok bi sve ostale životinje bile u sistemu slobodnog držanja.

Naravno, benefiti ovako odgojenih životinja mogli bi se ostvariti samo uz pametan menadžment.

Foto: depositphotos.com/budabar