Bistrica: Ljujići ne odustaju od svog sela

• 1.515
• 295
• 0

U domaćinstvu Petra i Nevenke Ljujić u Bistrici kod Nove Varoši je troje dece, koja će tek u školu, a toliko ih je i u ostatku sela, koje se polako gasi mada je nadomak grada.

Petar (32) i Nevenka (34) su sudbinu vezali za selo i najmlađi su bračni par sa decom u bistričkim zaseocima naslonjenim na padine Zlatara. Žive od poljoprivrede i proizvodnje mleka. U njihovoj staji je skoro 40 grla krupne stoke, a komšije kažu da Ljujići imaju više muznih krava nego sva ostala domaćinstva u Bistrici zajedno.

"Na žalost to je tužna slika sela. Ne tako davno u našem zaseoku je bilo više od 20 kuća Ljujića, Bjelića i Kaplanovića, a danas ih je svega pet nastanjeno tokom cele godine. Ja sam ostao na dedovini i formirao porodicu i nisam se pokajao. Nadam se da će mojim stopama krenuti i drugi, a da će u selu opet biti dece kao nekad", priča Petar.

Mali Ljujići ponos sela

Troje malih Ljujića su i ponos i nada sela. Mila je predškolac, Milanu su četiri i po godine, a najmlađem Srđanu tri meseca.

Kada krenu u školu, od prvog dana će na nastavu u Novu Varoš. Od Ljujića do magistrale za more je tri kilometra, a do grada još četiri, pa će Petar iduće jeseni Milu u početku voziti autom do školske klupe, a kasnije će putovati sama autobusom.

"Ja i moje tri starije sestre išli smo u četvororazrednu školu u susednim Draževićima, jer nam je bila dosta bliža od škole u rodnoj Bistrici, a zatim u matičnu u Novoj Varoši. Ali to je bilo srećno vreme, kada su seoske škole bile pune dece, a na nastavu se išlo u društvu. I sada ih vozim svaki dan u grad, Milu u predškolsko a Milana u vrtić. Kada imam posla na imanju, poveze ih i vrati sa svojom decom komšija Goran Dulan iz Mokreča u Draževićima", kaže Petar.

Hrana za stoku sa oranica

A na imanju Ljujića puno je posla. U stajama i na pašnjacima je više od 20 krava i junica, petnaestak teladi, desetak ovaca, svinje, kokoši. Letos su sejali i 3,5 hektara veštačkih trava i tri hektara kukuruza, a za zimsku ishranu stoke spremili skoro osam vagona sena i 70 tona silaže.

Ljujići žive od proizvodnje mleka

"Pored svojih deset, obrađujem i dvadesetak hektara od komšija. Ustupili su mi ih besplatno ili uz simboličan zakup samo da ne zarastaju u korov i trnje. Imam dva traktora sa svim priključcima, što mi dosta olakšava posao, ali se radi od jutra do mraka. Mada dosta pomognu i roditelji, otac Rade (76) i majka Milanka (70), uvek treba radne snage. Letos smo za pomoć u poljskim radovima plaćali dnevnicu više od 2.000 dinara, ali je bilo malo zainteresovanih. Na sreću kada je kritično, u pomoć priteknu rođaci i komšije", priča Petar.

Unapređivanje gazdinstva

Sve što zarade od prodaje mleka i stoke, Ljujići ulažu u gazdinstvo. Unapredili su genetski sastav stoke, pa danas imaju 25 umatičenih grla, sagradili su novu štalu sa dvadesetak vezova, bazen za osoku, kupili četiri hektara zemlje, obnovili mehanizaciju i opremu za mužu i čuvanje mleka. A pre samo četiri godine, kada su rešili da okrenu list, imali su svega četiri krave. "Sada i da hoću da poput mnogih idem iz sela, ne bih mogao. Poslednjih godina sam u gazdinstvo uložio više od 50.000 evra i na ovom parčetu zemlje je sve što imam. Krvav je ovo posao, ali se ima i koristi. Dok smo proizvodili sir, ucenjivali su nas nakupci i uvek smo bili na gubitku. Proizvodnja mleka je puno isplativija, a očekujem da ću od novembra opet isporučivati više od šest tona mesečno. Zadovoljan sam cenom i saradnjom sa mlekarom u Akmačićima", kaže Petar.

Cilj: 20 muznih krava

Sada kada su konačno stali na noge, mladi supružnici se nadaju boljim danima. "Nadam se da je najteži period iza nas. Planiram da iduće godine gradimo objekat za silažu, kao i da obnovim mlekar i pušnicu za meso koji su dotrajali, ali to je ništa prema onome što smo poslednjih godina izgradili. I poslednji dinar smo ulagali u radove, pozajmljivalo se da bi mogli da zidamo i živeli smo na kreditima. Ali se konačno lakše diše i vide se plodovi mukotrpnog rada", priča Petar.

Krajnji cilj im je da oforme krdo od 20 muznih krava, koliki je kapacitet lane izgrađene štale.

"Za toliko imamo radne snage, a prema nekoj našoj računici to je i broj muzara od koga bi jedna porodica sasvim solidno mogla da živi", zaključuju mladi supružnici Petar i Nevenka Ljujić.

Foto: Željko Dulanović