Zašto je važno da vlažnost kukuruza bude manja od 14 procenata?

Berba kukuruza je u punom jeku i svaki lijep dan koristi se za branje, a poljoprivrednici prije skladištenja moraju provjeriti vlažnost zrna. Prema riječima Snežane Stojković Jevtić, stručnjaka za ratarstvo vlaga je odlučujući faktor i presudno utiče na momenat berbe kukuruza.

"Visina vlage u zrnu određuje bezbjedno čuvanje i skladištenje do upotrebe. Ova godina je bila sušna povoljni su uslovi za razvoj gljivica, zbog čega se poljoprivrednim proizvođačima savjetuje da kukuruz beru što suhlji. Zna se da je potrebna vlaga za bezbjedno čuvanje kukuruza ne veća od 14 procenata. Dobro bi bilo da bude i manja, ali 14 procenata je gornja granica", kaže Stojković Jevtić.

Rosa čini svoje

Napominje i da je veoma važno gdje će se kukuruz skladištiti, pa i ako je procenat veći 14, može da se toleriše.

"Ako će se kukuruz skladištiti u koševima, gdje je izložen vazduhu i promaji koja će dovesti do pada procenta vlage na bezbjednih 14 procenata, onda se berba može obavljati i kada je procenat vlage u zrnu veći od optimalnog. Ako je vlaga preko 20 procenata, naravno, potrebno je sačekati."

Od kada je počela berba kukuruza, bilo je malo padavina, ali su zato velike razlike između dnevnih i noćnih temperatura, zbog čega ima dosta rose i to je nešto što utiče na vlagu u kukuruznom zrnu.

"Veći dio dana i noći su biljke izložene dejstvu rose i niskih noćnih temperatura i sada je teško spustiti vlagu. Vlaga procentualno opada u toku dana za pola ili jedan procenta kad je lijepo sunčano vrijeme, tako da poljoprivredni proizvođači kada izmjere količinu vlage, i ako je ona preko 20 procenata, mogu da izračunaju koliko dana im treba još 10 do 15 dana lijepog vremena da se dobije optimalna vlaga", kaže naša sagovornica i dodaje da u tom periodu ne bi smjelo da bude kiše ili nekih obilnijih padavina, jer će to negativno uticati na količinu vlage u zrnu.

"Ako je bude, onda se vraćamo na početak i produžava se vrijeme za berbu."

Mnogi vagaju - sijati ili ne

Ukoliko bude padavina u narednom periodu, to neće biti dobro za poljoprivrednike koji još nisu obrali kukuruz, jer će morati dodatno da čekaju da se smanji vlaga u zrnu, a sa druge strane, rok za sjetvu pšenice biće naknadno pomjeren.

"To je nešto na šta su naši poljoprivrednici već navikli. Ovo su dva najveća posla u ratarstvu. Veliki problem ove godine je i cijena sjetve i koliko vidimo na terenu, mnogi vagaju da li će ili neće sjati. Kada bi se sve stavilo na papir i izvela računica koliko se ulaže, mnogi ne bi sijali uopšte", kaže Stojković Jevtić i ističe da drugi neki faktori tjeraju poljoprivrednike da siju strna žita.

"Prije svega, ko se bavi stočarstvom, potrebna mu je slama. Pšenica se koristi za smiješe, koncentrate, ima tu i tradicije, ali je pšenica dobra i kao predusjev, prije svega kukuruzu, dobra je da malo očisti parcele od višegodišnjih korova. Iz svih tih razloga može se očekivati da i ove godine bude sjetve pšenice, a vidjet ćemo na kolikim površinama."