Stočni grašak zauzima sve veće površine kod poljoprivrednika

Polako ali sigurno, stočni grašak zauzima sve veće površine kod poljoprivrednika lozničkog kraja. Ova kultura daje visoke prinose uz minimalna ulaganja, jer ima kratak period vegetacije i brzo oslobađa parcelu za neke druge kulture.

Prema rečima Milenka Đurića iz lozničke Poljoprivredne savetodavne stručne službe "Poljosavet", zrno graška sadrži 25 posto proteina, a u smešama stočne hrane može se ubaciti i sirov bez termičke obrade, jer je sadržaj antinutritivnih materija veoma nizak.

Iako su površine pod ovom kulturom još uvek male, i kreću se oko 60 hektara, poljoprivredni proizvođači u Loznici iz godine u godinu uviđaju prednosti i benefite koji se mogu ostvariti setvom jarog stočnog graška. 

Stočni grašak - bogat izvor proteina i aminokiselina

Optimalni rok setve je do 15. marta

Kako je Đurić objasnio, setva je počela krajem februara, a ovih dana privodi se kraju, jer optimalni rokovi setve i jesu do 15. marta, a vremenske prilike poslednjih dana, stvorile su odlične uslove da  se ti rokovi i ispoštuju. 

U zavisnosti od potreba poljoprivrednih proizvođača, stočni grašak seje se za dve namene, sorte visoke rastom uglavnom za spravljanje kabaste stočne hrane, silaže i senaže i tada je neophodno od 150-200kg/ha semena uz, kako navodi Đurić, dodatnih 30 kg najčešće tritikalea, koji će služiti kao potporni usev. 

"Setva se obavlja žitnim sejalicama i to na svaku lulu ili na svaku drugu, što bi bio razmak od oko 25 centimetara," objašnjava on.  U slučaju setve graška koji će se koristiti kao zrno, potebno je uzeti veće količine semena od oko 300 kg/ha, zbog njegove krupnoće.

Prema njegovim rečima, setva se takođe obavlja žitnim sejalicama na 12,5 cm red od reda. Gaji se kao čist usev, jer sorte koje se seju kod nas su tolerantene na poleganje, a u gustom sklopu biljke graška se povezuju viticima i prave kompaktnu masu.

"Upravo ta masa ih drži uspravno i onemogućava rast korova, što je još jedna bitna prednost gajenja ovog useva a sazreva prilično ravnomerno što olakšava i samu žetvu," naglašava on. 

Skromnih je zahteva po pitanju agrotehnike 

Kako navodi ovaj stručnjak, kao predusev odgovaraju mu okopavine ili strnine dok ga posle mahunarki nije preporučljivo gajiti, jer je i sam leguminoza ali je zato idealan predusev za većinu ratarskih kultura, jer obogaćuje zemljište azotom. Na istoj parceli može se sejati nakon tri do četiri godine, a nema ni prevelike zahteve za mineralnim đubrivima.

"Potrebno mu je 50 do 80kg/ha azota, 70 do 80 kg/ha fosfora i 80 do 120 kg/ha kalijuma, u odnosu na druge kulture to su dosta manje količine hraniva," napominje Đurić i savetuje proizvođače koji se odluče za gajenje ove kulture da nakon setve, na lakšim zemljištima obavezno obave valjanje, a da na teškim u ranim rokovima setve tu operaciju izbegavaju, jer može doći od nepotrebnog sabijanja zemljišta. 

"I u toku vegetacije, stočni grašak ne zahteva mnogo mera nege. Neohodno je samo uraditi tretman od graškovog žiška u periodu cvetanja i zaštitu od korova po potrebi. Na žetvu stiže u junu mesecu, a uz određena podešavanja žetva se obavlja žitnim kombajnima," objasnio je Đurić. 

Muzna grla: Senaža graška i žitarica - kvalitetno kabasto krmivo

Za seno i silažu

U zavisnosti od vremenskih prilika, jari stočni grašak može da se skida već u junu mesecu. Prinosi zelene mase u čistoj kulturi mogu biti i 25-35 tona po hektaru, a u kombinaciji sa žitima prinosi mogu biti i do 80 tona po hektaru. Grašak za zrno na žetvu stiže nešto kasnije, a sa prosečnom agrotehnikom, moguće je ostvariti odlične prinose od od pet do šest tona po hektaru, a sa prosečnim sadržajem proteina od 25 procenata , dobijate 1.000 kg proteina po hektaru što sigurno nije malo.