Setva pšenice kasni: Vremenske prilike odložile pripremu zemljišta

U opštini Bečej ukupno ima 46.000 hektara obradivog zemljišta. Od toga pod pšenicom bi u narednom periodu trebalo da bude posejano oko 15 odsto površina. U Opštoj zemljoradničkoj zadruzi "Bečej" kažu da još nisu krenuli sa setvom ove ozimne žitarice, jer zemljište većim delom nije spremno za ovaj jesenji posao. Razlog tome leži u dugotrajnom periodu suše, koji je onemogućio pripremu oranica.

Na poljima je ostalo još nešto malo šećerne repe i kukuruza, koji nije skinut sa 50 do 60 odsto površina, a na dobrom delu tih oranica biće zasejana pšenica.

Setva pšenice: Pre osnovne obavite zaštitnu obradu zemljišta - i čekajte 10. oktobar

"Priprema za setvu pšenice je počela tek ovih dana. Zbog prošlonedeljnih kiša bilo je nemoguće početi sa pripremom, a sa oranjem nismo mogli početi zbog prethodne suše. Zato nam je kiša dobro došla. Interesovanje za setvu pšenice je krenulo ovih dana, kada su proizvođači počeli da potražuju semenski materijal. Trenutno je sve u kašnjenju, mada se nadamo da će sve biti urađeno u optimalnom roku. S obzirom da naši kooperanti imaju dobru mehanizaciju, verujem da će se sve brzo pripremiti i da će posejati na vreme", objašnjava direktor Opšte zemljoradničke zadruge Miroslav Glavaški.

Pošto se pšenica ne plaća po kvalitetu, ide se samo na prinose

Ova zadruga po uzoru na prethodne godine, posejaće između 2.500 i 3.000 hektara pšenice.

Ipak, za postizanje dobrih prinosa u proizvodnji pšenice moraju se ispuniti određeni uslovi. Između ostalog, važna je setva deklarisanog semena, ali trebovanje za semenskom pšenicom opada iz godine u godinu, zbog čega se dobar deo seje "sa tavana", istakao je Glavaški. Ovaj podatak je ilustrovao činjenicom da je ovih dana zabeležena potražnja za oko 15 tona semenskog materijala, a inače je standard oko 200 tona semenske pšenice. Ipak, površine pod ovom kulturom uglavnom su svake godine iste.

Sa druge strane, stručnjaci ocenjuju da setva pšenice nedeklasiranim semenom predstavlja korak unazad.

Zašto je deklarisano seme pšenice najsigurniji izbor za setvu?

"Zbog tržišne cene, koja je izuzetno niska, i nepostojanja ekonomske isplativosti ljudi se najčešće opredeljuju za zasnivanje proizvodnje pšenice na sopstvenom semenu. To je korak unazad, ali moramo ih shvatiti da ne žele da prave minus u svojoj ekonomiji. To nije dobro zbog sortne čistoće, zbog potencijalno viših prinosa, veće otpornosti na pojedine bolesti, štetočine", kaže član Opštinskog veća za poljoprivredu i ruralni razvoj Anđelko Mišković i dodaje da s obzirom da se još uvek ne plaća pšenica po kvalitetu, nego po kvantitetu, onda se "ide" samo na visoke prinose.

Kraći period vegetacije smanjuje prinos

Mišković kaže da je nedostatak vlage u zemljištu jedan od velikih problema, zbog čega se kompletna tehnologija proizvodnje mora prilagoditi što većem čuvanju vlage u površinskom sloju zemljišta.

"Ne treba preterano obrađivati zemljište, kako se ne bi isušilo. Imali smo situaciju da smo zbirno gledano imali dovoljnu količinu padavina, međutim, one su došle u periodu kada je već prošla oplodnja, a kada je trebalo da dođe do nalivanja samog zrna stigle su visoke dnevne i noćne temperature. To je prekinulo samu vegetaciju, pa su tako one vrste koje imaju dužu vegetaciju su ranije počele da sazrevaju. Tako smo došli do pojave da već krajem avgusta kreće žetva kukuruza, a početkom septembra se vadi repa. Smanjenje vegetacije značajno utiče na smanjenje ukupnog prinosa."

Ovogodišnji rod pšenice do šest tona

Kada je reč o ovogodišnjim prinosima pšenice, naš sagovornik kaže da je rod većim delom omanuo zbog velikih suša u periodu nalivanja zrna. Ipak, posmatrano u celini, prinosi svih kultura su uglavnom bili prosečni, objašnjava Miroslav Glavaški i dodaje da se otkupna cena po kilogramu pšenice kreće od 18 do 18,50 dinara.

Produktna berza: Najviše se trgovalo kukuruzom po ceni od 16 do 16,3 dinara

"Za sada nemamo konačnu otkupnu cenu za suncokret i soju. Kukuruz je danas bliže 17, nego 16 dinara po kilogramu. On se ove godine pokazao kao najisplativija kultura. U najvećoj žetvi cena kukuruza raste iz dana u dan, što se nije dešavalo ranijih godina. Kada pričamo o prinosu, rod suncokreta i soje je bio prosečan. Što se tiče pšenice, rezultati su bili različiti, u zavisnosti od terena. Imali smo prinose od četiri pa do šest tona po hektaru", objašnjava Glavaški.

Ukoliko, pak, poljoprivrednici zakasne sa setvom, preporuka je da u proizvodnji koriste rane i srednje rane sorte pšenica koje će, zbog neadekvatnog termina radova, imati manji pad prinosa.