Prinosi kukuruza rekordni, radost mala

U selima je svake jeseni mnogo posla. U toku je berba kukuruza i rod se smešta u čardake i ambare. Lepe dane treba iskoristiti. I na imanju Dragana Todorovića iz sela Ljubinić, sve je radno i užurbano. Istovara se kukuruz, koji je ove godine imao prinos više od 10 tona zrna, a čeka se žetva soje.

U ratarskoj proizvodnji su zastupljene skoro sve biljne vrste. Za ratarsku proizvodnju potrebna je i raznosvrna poljoprivredna mehanizacija.Todorovići imaju potrebne mašine, ali su već stare i dotrajale.

"Na osamnaset hektara sejemo kukuruz, pšenicu, ječam, soju, suncokret, lucerku. Ova godina je dobra. Malo nas je grad poremetio, ali i pored toga godina je rodna. Kukuruz je imao prinos jedanaest tona u zrnu, a lucerku kosimo peti put. Čekamo žetvu soje i tu se nadamo dobrom prinosu. Od mehanizacije imamo dva traktora i priključne mašine. Mehanizacija je stara, a nema govora o obnovi", započinje svoju priču Dragan.

Plasman dobar cena niska

U dvorištu Todorovića mnogo je objekata, štale, obori, senara, šupe. Ima i dosta silaže i raznovrsne stočarske hrane jer se Dragan osim ratarstvom bavi i stočarstvom, to jest svinjarstvom.

"U oborima je oko 150 komada svinja. Od toga je 20 krmača, dva nerasta, a ostalo su prasići. Plasman je manje više dobar. Imam stalne kupce. Oni koji kupuju prasiće za tov i oni koji ih koriste za pečenje. Ipak, cena ne može da pokrije troškove. U poslednje dve godine sam uglavnom tovio prasiće, samo neke koji nisu bili za tov sam prodavao. Međutim, ove godine situacija se preokrenula s obzirom na to da se tov nije isplatio pa sam prestao time da se bavim", kaže Dragan.

Nekada je ovaj domaćin imao i više mlečnih grla i goveda, ali zbog niske cene mleka, danas je u štali samo osam grla.

"Spali smo na tri krave, ovo ostalo su junad. I ovo bih možda prodao jer se ne isplati. Cena mleka je niska. Mlekare ne plaćaju, a u selu svako malo drži goveda pa nemam kome ni da prodam mleko", kaže Dragan.

Godina rodna, radosti malo

Todorovići imaju i baštu u kojoj gaje povrće ali i voće za svoje potrebe. Plan je i da se podigne veći zasad jagoda i šljiva čiji bi se plodovi koristili za preradu u džemove, a koji bi se plasirali na inostrano tržište. Iako je godina rodna, nema velike radosti i zadovoljstva, kada se sve stavi na papir, veliki rad malo je plaćen, a mnogo se radi svakoga dana.

"Supruga i ja najviše radimo, a pomažu i deca. Kad je potrebno s drugima iz sela međusobno se pomažemo. Oni pomognu nama, a mi njim. Činimo uslugu jedni drugima. Da je lako nije, ali mora se napred", zaključuje Dragan.

Photo:Pixabay.com