Nedeljno pojedemo pet grama plastike? Ima je i u pivu!

Nedavno sprovedeno istraživanje pokazuje veliku mogućnost da nedeljno u svoj organizam unosimo prosečno pet grama plastike, što je proporcionalno količini plastike u jednoj kreditnoj kartici. Dalbergova analiza sprovedena na australijskom Univerzitetu u Njukaslu (New Castle) navodi da svaka osoba nedeljno unese oko 2000 komadića plastike u svoje telo. Na mesečnom nivou to doseže 21 gram, a godišnje naša konzumacija plastike iznosi čak 250 grama, navodi WWF u svom saopštenju. 

Procena ljudske konzumacije plastike iz prirode (No Plastic in Nature: Assessing Plastic Ingestion from Nature to People) je prva globalna analiza koja koristi podatke iz više od 50 različitih istraživanja sa temom ljudske konzumacije mikroplastike. Rezultati tog istraživanja izuzetno su važni za razumevanje uticaja plastičnog zagađenja na ljude i potvrđuju hitnost konkretnog delovanja u cilju smanjenja negativnih uticaja na ekosistem.

Plastika je u svima nama

Generalni direktor WWF-a Internacionala Marko Lambertini poručuje: "Ovo otkriće trebalo bi probuditi vlade i podstaći ih na delovanje. Nema plastika negativan uticaj samo na okeane, vodene tokove i morski život, već je i u svima nama. Nužno je početi delovati na globalnom nivou i krenuti odmah rešavati ovu krizu."

Istraživanje ispituje štetnost plastičnog zagađenja na ljudsko zdravlje, ali moramo uzeti u obzir da su uticaji plastike puno širi problem, koji se može rešiti jedino uticanjem na izvor plastičnog zagađenja. Ako ne želimo svakodnevno konzumirati plastiku, moramo prestati proizvoditi milione tona plastičnih proizvoda, koji naposletku završavaju u našoj okolinu. Kako bi zaustavili plastičnu krizu, moramo podstaći vlade, korporacije i generalno potrošače, na hitno i konkretno delovanje, kao i da se postigne globalni sporazum sa globalnim ciljevima koji se bore protiv plastičnog zagađenja.

Bake su rasad sadile u čaše od jogurta, a danas? Recimo NE plastici

Istraživanje ukazuje na širok raspon različitih uzoraka konzumacije plastike. Uzimajući u obzir ograničenja početne faze istraživanja, rezultati upućuju na globalni prosek ljudske nedeljne konzumacije plastike u iznosu od pet grama.

Pivo, so i školjke uz vodu sadrže najviše plastike? 

Najveći izvor plastike koju unosimo u telo u čitavom svetu je voda - kako flaširana tako i ona iz slavine - pri čemu su vidljive ogromne regionalne razlike, sa dvostruko više plastičnih čestica u vodi SAD-a i Indije, nego u Evropi i Indoneziji. Neki od prehrambenih proizvoda sa najvišom stopom plastičnih čestica su školjke, so i pivo. Rezultati pokazuju kako je problem plastičnog zagađenja univerzalan i direktno pogađa ljude, zbog čega je još gore što vlade ne pružaju odgovarajuća rešenja za sprečavanje dospevanja plastike u okolinu i naš lanac ishrane.

Analiza poziva svetske vlade na preduzimanje konkretnih akcija i zauzimanje glavne uloge u rešavanju problema zagađenja duž čitavog lanca snabdevanja. Od proizvođača, do javnih tela i samih potrošača, svi trebaju preuzeti odgovornost za krizu u kojoj se nalazimo.

Zagađenje ima štetne i ekonomske posledice 

"Danas, u vreme podizanja globalne svesti o štetnosti mikroplastike na okolinu, ovo istraživanje po prvi put pokazuje precizan proračun stope ljudske konzumacije plastike. Razvijanje metode pretvaranja broja čestica mikroplastike u mase, pomoćiće u određivanju potencijalnih toksikoloških rizika za ljude", kaže dr. Thava Palanisami, jedan od vođa projekta i istraživač plastike na Univerzitetu u Njukaslu.

Konzumacija plastike samo je jedan od mnogih problema plastične krize. Ona predstavlja veliku pretnju za divlje životinje zbog uplitanja u otpad i uništavanja staništa. Uz sve to, plastično zagađenje ima i štetne ekonomske posledice, sa godišnjim uticajem na morsku ekonomiju u iznosu od osam biliona američkih dolara, prema podacima UN-ovog Programa za životnu sredinu (UNEP).