Biljni rasad pre presađivanja potrebno je pripremiti kako bi se privikao na uslove spoljne sredine. Sa "kaljenjem rasada" počinjemo 10 do 15 dana pre sadnje na stalno mesto.
Uskoro nam sledi period sadnje rasada na otvorenom, a to sa sobom donosi i mnoge rizike. Veliki broj baštovana i proizvođača susreo se sa problemom nekvalitetno pripremljenog rasada, koji kada se posadi na otvoreno polje brzo propada. Da bi smo to izbegli, rasad povrća pre rasađivanja na stalno mesto, na otvorenom polju ili bašti, potrebno je dobro pripremiti. Rasad može izgledati odlično, ali ako nije pravilno pripremljen, naš rad može biti uzaludan.
Biljke nenaviknute na uslove otvorenog polja kada se posade direktno u baštu zaostaju u razvoju, teže se ukorenjuju, formiraju manje začetaka cvetova, manji je prinos. Naglo iznošenje biljaka iz plastenika i sadnja u bašti može dovesti i do propadanja mladih biljčica. Najčešće se baštovani susreću sa "spaljenim" rasadom, odnosno, mlade biljčice nisu bile pripremljene za sunce i nastaju ožegotine koje dovode do propadanja rasada.
Rasad toploljubivih useva, poput paprike i paradajza, klija, niče, raste i razvija se u veštačkim uslovima unutar plastenika ili toplih leja. Mlade biljčice nisu naviknute na uslove otvorenog polja i to može biti kobno po njih. Kako bi što više smanjili stres koji biljke doživljavaju potrebno ih je postepeno navikavati na uslove spoljne sredine.
Postepeno mlade biljke navikavamo na spoljne uslove: direktno osvetljenje, vetar, intenzitet osvetljenja, kolebanje temperature. Ovaj postupak nazivamo "kaljenje rasada".
Postupak kaljenja započinjemo 10 do 15 dana pre sadnje na stalno mesto u bašti. Osnova stvar je da se omogući intenzivno provetravanje plastenika ili tople leje. Prve nedelje provetravanje se obavlja tokom dana, a tokom druge nedelje, provetravanje treba obezbediti tokom dana i noći. Obratiti pažnju na vrednosti temperature. Kaljenje ne obavljati kada je suviše hladno vreme. Minimalna dnevna temperatura pri kaljenju rasada je 12°C, a noćna ne treba da pada ispod 5°C. Ovo su minimalne vrednosti i ne započinjati kaljenje rasada ukoliko temperatura ima ove vrednosti. Potrebno je sačekati da se temperatura vazduha malo poveća.
Tokom ovog perioda obaviti lagano zasušivanje supstrata. Povećavamo normu zalivanja, ali se smanjuje broj zalivanja. Zasušivanje je neophodno obaviti kako bi se smanjio stres zbog temperaturnog kolebanja i kako bi se koren mlade biljke što bolje razvio. Istovremeno, u samoj biljci smanjuje se sadržaj vode, a povećava sadržaj suve materije. Biljka postaje jača i otpornija.
Ukoliko bi nastavili zalivati i đubriti biljku kao tokom rasta i razvoja, dobili bi neotporne, krte i lomljive biljke. Kako bi ih ojačali, možemo u procesu kaljenja rasada primeniti biostimulatore ili đubriva bogata kalijumom.
Nekoliko sati pre presađivanja na stalno mesto, potrebno je mlade biljčice dobro zaliti kako bi se što laše vadile iz kontejnera ili saksije. Na ovaj način će se žilice korena manje oštetiti.
Tagovi
Autorka
