Dupla folija i naduvavanje vazduha između najlona za zimsku zaštitu zelene salate

Iako se u ovim hladnim mesecima radujemo i okrećemo zimnici, turšiji, ukiseljenom povrću, priliku da pojedemo svežu salatu ne propuštamo. Zelena salata često je prisutna na trpezi, a posebna potražnja za njom bila je u vreme novogodišnjih i božićnih praznika, zapažanje je pojedinih proizvođača.

Veće količine otišle su u prethodnim danima i iz bašte Ognjena Petrovića iz Boždarevca kod Beograda.

"Uvek se više kupuje u tom periodu, a znamo šta sledi do kraja meseca. Posle 15. januara interesovanje opada i situacija ostaje takva do marta kada ponovo počinjemo više da prodajemo", navodi Petrović.

Izmrzavanje može da donese deficit prinosa i višu cenu?

Plasira je na pijaci u Beogradu, a takođe prodaje i otkupljivačima koji dalje preprodaju. Trenutno po jednoj glavici zarađuje 27 dinara što je, kaže, dobra cena.

"To je minimalna cena koja zadovoljava naše potrebe. Od 27 do 30 dinara je sasvim korektno, sve ispod toga nema nikakve zarade."

Očekuje da će se to uskoro i promeniti, te da će se salata naplaćivati po višoj ceni. Procenjuje da će jedna glavica koštati više jer bi moglo doći do deficita prinosa.

"Zbog nižih temperatura koje su najavljene za predstojeće dane, možda će neki povrtari imati problem sa izmrzavanjem što bi moglo izazvati propadanje i pad roda. Tada bi cena mogla da skoči. Zavisi i od toga kako će proći u Leskovcu, mislim da oni diktiraju kako će biti na tržištu", ocenjuje sagovornik Agrokluba.

Dupli agrili za smanjenje hladnoće

Za ovu povrtarsku kulturu odlučio se pre nepune dve decenije upravo zbog isplativosti. Uporedivši ulaganja, samu proizvodnju i zaradu, došao je do zaključka da je najprofitabilnija među ostalim povrćem, a uticaj su imali odgovarajuće podneblje i klima. Uzgaja na površini od 24 ara, sve je pod plastenikom, a u ovom momentu ima 38.000 glavica.

Za sada stanje u bašti je dobro, kaže Petrović.

Zaštitite povrće pomoću agrotekstilnih folija

"Zima je toplija, to joj i odgovara, ali pošto će biti minusa i mraza, videćemo kako će dalje ići, s obzirom na to da na minus 15 salata može da izmrzne ako je u fazi pred sečenjem. Ja imam jedan deo koji je upravo u toj fazi, pa je moram zaštititi. Stavićemo duple agrile, naduvavanje vazduha imamo između najlona, napravićemo vakum, dupla folija je, to ćemo da uradimo ovih dana da što više smanjimo hladnoću."

Sve agrotehničke mere kao garancija prinosa

Sa bolestima nema problema, ali redovno obilazi parcelu kako bi se uverio da je sve u redu. Agrotehničke mere uvek primeni na vreme.

"Ja sam svakog dana u bašti, proverim da nije neka obolela, da nije suva, zasušena, da nema štetočina i bakterija. Po listu se odmah vidi u kakvom je stanju, da li je hvata plamenjača ili ne i tako dalje. Međutim, kada se zaštita dobro uradi, onda nema problema", napominje povrtar iz Boždarevca.

Kako sprečiti pojavu plamenjače ili sive plesni na zelenoj salati?

Prvu zaštitu obavi sedam do osam dana nakon sadnje. Nakon toga, dodaje, prska je na svake dve nedelje, a poslednjih 30 dana ne upotrebljava nikakve preparate, već salata odmara i čeka vreme za prodaju.

"Sve uradim po propisu i budem zadovoljan. Đubrivo, stajnjak obavezno pred svako iznošenje salate. Po potrebi prskanje, prihranjivanje. Kada je rasadim ide najveća koncentracija fosfora, posle toga kada počne da puni glavice onda idem sa više kalijuma", kaže naš sagovornik i dodaje da uvek, pre rasađivanja, duboko isfrizira da podloga bude ravna "kao tepih pre nabacivanja folija", ne sme biti neravnina da se vlaga i voda ne bi zadržavale ispod korena. I zemlja mora biti rastresita.

Za dobar kvalitet zasuga provetravanju

Doskorašnji topli dani pogodovali su razvoju, ali nisu bili povoljni kada je u pitanju obezbeđivanje vlage u zemljištu. Zato je morao na desetak dana da je sam navodnjava.

"Ukoliko bude bilo snega i dalje, neću morati da je zalivam, biće dovoljno vode, ali ću čim otopli ponovo morati da nadoknađujem ja."

Ukazuje, za dobar kvalitet veliku zaslugu ima provetravanje plastenika. Njegov je od novembra, kada je posadio salatu, do skoro bio otvoren.

"Sve dok nema mrazeva ja ne zatvaram plastenik. Zatvorio sam ga tek pred ovaj sneg. Provetravanjem se sprečava pojava truleži koja predstavlja najveću opasnost", napominje Petrović.

Ako na pijaci ili u radnji primetimo takvu glavicu, kaže, nikako ne bi trebalo da je kupimo. Dobru salatu, savetuje, možemo prepoznati i po mekanom, tankom i mladom listu, svako zadebljanje pokazuje da joj je u procesu proizvodnje nedostajala voda, prihrana ili nešto drugo. Dodaje još, glavica mora biti rastresita i što svetlija.