Proizvodnja peleta: Svaka vrsta biomase i njenog otpada može biti sirovina

Stalna potražnja za peletom od strane domaćinstava i industrije stvorila je od ove proizvodnje profitabilan posao, ali i veoma zahtjevan. Ove godine zbog krize energenata, njegove su cijene veoma porasle. Veliki broj domaćinstava mora odvojiti skoro duple finansijske iznose za kupovinu tog ogrjeva, ali dio se odlučio da sami proizvode pelet od vlastitih sirovina.

Svaka vrsta biomase i njenog otpada može biti sirovina. Sam proces proizvodnje je jednostavan i sastoji se od mljevenja, sušenja i presovanja. Masa se u mašini za peletiranje zbija i formiraju se karakteristični oblici.

U zavisnosti od sirovine, razlikujemo agro i pelet od drveta. Agropelet daje više pepela i proizvodi se od različite biomase kao što su grane, grančice, slama, kukuruzovina, koštice raznog voća, komunalni i industrijski otpad. Sirovina za drveni pelet je usitnjeno drvo i to od više vrsta, a samo bukva može samostalno da se koristi. Udio mokrog i suvog drveta treba biti prilagođen kako bi sagorijevanje bilo zadovoljavajuće i bez formiranja veće količine pepela.

Komadići imaju cilindrični oblik dužine do tri centimetra i širine do 1,2 centimetra.

Važna je vlažnost sirovine

Brzina proizvodnje zavisi od vrste biomase, njene tvrdoće i vlage, kao i uređaja koji se koriste.

Za usitnjavanje se koriste drobilice (za usitnjavanje sječke, granja, slame, kukuruzovine) i sječkare (za usitnjavanje grana promjera od pet do 30 centimetara). Optimalna veličina usitnjenih komada je između jedan i pet milimetara.

Vlažnost sirovine treba da je između 10 i 17 posto. U procesu sušenja udio vode se smanjuje na optimalan nivo. Sirovina za peletiranje može biti presuva što je čest slučaj kada se koristi slama. Tada se vrši dodavanje vode kako bi dobili masu s optimalnim sadržajem vlage.

Poslije sušenja potrebno je ohladiti masu, jer pri izlasku iz sušilice ima temperaturu od 60 do 80ºC. Hlađenje se obavlja u posebnim uređajima koji će dodatno smanjiti postotak vlage. Samo peletiranje se obavlja u specijalnim uređajima - peletirkama.

Uređaji za peletiranje

One mogu biti različite izvedbe i kapaciteta, koristiti jednu sirovinu ili kombinaciju. Tako imamo peletirke za slamu, sojinu slamu, granje, razne biomase, prostirke od živine i druge. Prema kapacitetu mogu biti male za domaćinstvo do velikih industrijskih. Najčešće se za manje kapacitete koriste mlinovi za peletiranje gdje se pod povišenom temperaturom i pritiskom kroz rešetku istiskuje zbijena masa.

Sama tehnika proizvodnje vodi porijeklo iz proizvodnje stočne hrane i zbog toga mlinovi imaju sličan izgled.

Kako bi dobili dobar pelet koji se lomi (ne treba da puca) važan je sadržaj vezivne materije lignina. Njegov se udio povećava dodavanjem lucerke od 20 do 30 posto, stabla suncokreta oko 30 posto, piljevine od crnogoričnog drveta (najbolji je bor) do 12 posto. Mogu se koristiti i sredstva na bazi ligninskih materija koja se kupuju.

Prije skladištenja treba ga prethodno ohladiti. Hlađenje se vrši specijalnim uređajima koji dodatno smanjuju procenat vlage za 3 do 4 posto.

Kada je ohlađen, a vlaga na optimalnom nivou, pristupa se pakovanju jer se tako čuva od štetnog uticaja spoljašnje vlage.