Obiman urod u Australiji i Brazilu ruši cijene žitarica i uljarica?

Žetva žitarica na južnoj hemisferi je u punom jeku. Iz Australije dolaze vijesti da se radi o rekordnim prinosima, posebno pšenice. U prvoj sedmici januara požnjeveno je oko 80 posto površina pod žitaricom, a očekuje se urod oko 42 miliona tona, piše Agrarheute. Sve ovo stvara pritisak na ograničenu logistiku, ali i na cijene.

Silazni trend

Tako je kraj sedmice donio njihov pad na pariškom MATIF-u. Cijena pšenice je pala za 1,79 eura/t na 291,25 eura/t.

Za kukuruz je iznosila 284 eura/t, dok se za uljanu repicu zaustavila na 569 eura/t.

Izvještaj USDA o prognozi žitarica podržao je povećanje cijena, ali bilo je dovoljno informacija da potkopaju snagu tih procjena. Na američkoj berzi CBoT su pokazale slab rast i dostigle za pšenicu 251,49 eura/t. Kod kukuruza je povećana za 2,48 posto i iznosila je 243,43 eura/t.

Razlog tome je niža procjena berbe i povećan uvoz iz Brazila i Ukrajine. Za tonu soje trebalo je izdvojiti 517,88 eura. Najveći rast je imala cijena zobi koja je povećana za 3,44 posto i bila 229,35 eura/t.

Povećane zalihe

Zalihe pšenice u SAD su procijenjene na manje od očekivanih, odnosno na 34,8 miliona tona. Međutim, ratari su zasijali više ozime pšenice, 14,95 miliona hektara, što je 1,5 mil. ha više nego prethodne sezone. Procjene žetve u Rusiji govore o količini koja prelazi 100 miliona tona. Uvećana su predviđanja za Evropsku uniju i Ukrajinu, dok su smanjena za Argentinu, na 12,5 miliona tona na što je uticala suša.

Ruska pšenica na globalnom tržištu - premašili izvoz iz 2021.

Procjena globalne zalihe za sezonu 2022./2023. je 268,4 miliona tona, što je 1,1 milion tona više od prethodnih procjena.

Obiman urod postaje problem

U Australiji su se zbog obimnog uroda pšenice dogodili logistički problemi. Jačim investiranjem žele omogućiti veći izvozni potencijal, koji je dostigao 26 milion tona u marketinškoj godini 2021./22. od ukupno požetih 50 mil. t. 

I u Brazilu imaju problema s velikim urodom, ali soje. Ta je zemlja najveći svjetski izvoznik te ratarske kulture. Na domaćem tržištu se obično potroši 45 do 50 miliona tona godišnje, a izvozi gotovo sve ostalo.

"Nisam siguran da svijetu treba 100 miliona tona soje iz Brazila", rekao je Kory Melby iz jedne tamošnje konzultantske kuće. Istovremeno su porasle cijene troškova proizvodnje i očekuje se da će i dalje rasti.

Površine pod ovom kulturom su dostigle najveću brojku do sada. Posijano je 43,3 miliona hektara. U decembru je tamošnja poljoprivredna uprava CONAB procijenila žetvu koja je upravo počela, na 153,47 miliona tona. To je za sobom povuklo pad cijena i smanjenje euforije oko prinosa. Naime, očekivalo se da će one na svjetskom i domaćem tržištu ostati visoke.