Srbija među vodećim proizvođačima semena u EU

Društvo selekcionara i semenara Republike Srbije i Grupacija za semenarstvo Privredne komore Srbije organizovali su dvodnevni naučno-stručni skup, na kome su predstavljeni rezultati istraživanja i razmotrene perspektive u oplemenjivačkom i semenarskom sektoru Srbije.

Ova grana poljoprivrede je kompleksan sistem koji povezuje obrazovanje visoko specijalizovanih kadrova, fundamentalna genetička istraživanja, biljne genetičke resurse, oplemenjivanje, tehnologiju gajenja, semenarstvo, tehnologiju dorade, marketing i trgovinu. Povezivanje ovih segmenata u harmoničnu celinu donosi benefit, ne samo učesnicima u lancu, već i društvu u celini, ukazano je na skupu Genetički resursi, oplemenjivanje i semenarstvo u poljoprivredi Srbije.

Dr Vojka Babić iz Društva selekcionara i semenara Republike Srbije, istakla je da je, uprkos negativnim trendovima za nacionalnu semensku industriju, Srbija još među vodećim proizvođačima semena u Evropi. Rezultati u oplemenjivanju biljaka konkurentni su rezultatima vodećih svetskih kompanija.

Potreban novi Zakon o semenu

Srbija ima povoljne agroklimatske uslove za oplemenjivanje i proizvodnju semena, dobro obučenu visokokvalifikovanu radnu snagu, kvalitetne oplemenjivačke kolekcije i dobar zakonski okvir, koji čine Zakon o zaštiti prava oplemenjivača i Zakon o priznavanju sorti. Ukazujući na ono što je neophodno promeniti, Babić je istakla da je potreban novi zakon o semenu i sadnom materijalu i podzakonska akta, kao i harmonizacija sa regulativom u Evropskoj uniji. Neophodno je jačati institucionalni kapacitet za ispitivanje sorti, radi zaštite prava oplemenjivača, dodala je Babić. "Ako ne povedemo računa i ne zaustavimo negativne trendove, može nam se desiti da postanemo jeftina, nekvalifikovana radna snaga i tržište za semensku robu lošijeg kvaliteta", upozorila je ona.

Mnogi instituti u kojima se radilo oplemenjivanje i semenarstvo biljaka su nestali, a tranzicija je donela niz promena u svim oblastima delatnosti, od vlasničkih, preko tehnoloških do komercijalnih i tržišnih. Gotovo svi doradni centri, kojih ima oko 20, su privatizovani, kao i većina agroindustrijskih kompleksa, lidera u proizvodnji semena. Danas, pored nekoliko državnih instituta, na tržištu Srbije imamo više od 20 stranih i domaćih privatnih semenskih kompanija, navela je Babić.

Zaštititi interese domaće semenske industrije

Na skupu je ukazano da je u procesu harmonizacije sa zakonskom regulativom EU neophodno naći načina da se zaštite interesi domaće semenske industrije. U tom procesu ne sme se ignorisati uloga javnog sektora u očuvanju prirodnih, kadrovskih i tehnoloških resursa neophodnih za razvoj oplemenjivačke i semenarske nauke i struke.

Skup su podržali Ministarstvo za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj, Institut za kukuruz Zemun polje, Insititut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, Institut za povrtarstvo Smederevska Palanka i Institut za krmno bilje Kruševac.