Rupe u zakonu: Zabranjeni pesticidi se još uvek koriste u EU?

Organizacija "Pesticide Action Network (PAN) Europe" objavila je izveštaj u kojem stoji da su analizirana hitna odobrenja za 24 supstance aktivne u pesticidima u periodu od 2019. do 2022. godine. Utvrđeno je da se zabranjeni pesticidi još uvek koriste u Evropskoj uniji zahvaljujući rupama u zakonu.

Države svesno čine odstupanja

Od 24 istražene zabranjene aktivne materije, za njih 14 je izdato ukupno 236 hitnih odobrenja između 2019. i 2022. godine. Neonikotinoidni pesticidi, povezani sa smanjenjem broja pčela, čine skoro polovinu. Herbicid dikvat, endokrini disruptor, drugo je najpopularnije odstupanje (derogacija). Otkriven je i visoko otrovni fumigant za zemljište 1,3-dikloropropen koji nikada nije niti imao odobrenje u EU. 

Kada je reč o specifičnim hitnim okolnostima, uspostavljeni su sistemi odstupanja koja su vremenski ograničena na period ne duži od 120 dana. U izveštaju se navodi da se neke države članice sistematski oslanjaju na njih uopšte ne primenjuju tehnike integrisanog upravljanja štetočinama, a što su u obavezi.

Austrija je vodeća u derogacijama, a nisu daleko ni Finska, Danska, Rumunija, Češka i Grčka, što se može videti u grafikonu: 

U izveštaju je utvrđeno da su u većini slučajeva zahteve za korišćenje u hitnim okolnostima zatražile industrije ili javne vlasti, dok su farmeri tražili samo četiri, u Grčkoj.

"Izvršni direktor PAN Europe" Martin Dermine, naglasio je da bi derogacija trebala biti izuzetak i koristiti se u posebnim prilikama pod zaista nepredviđenim okolnostima.

"Ova raširena zloupotreba čini zakonodavstvo EU o pesticidima propusnim kao sito."

Neophodna veća kontrola

Evropska agencija za bezbednost hrane EFSA utvrdila je da su u većini slučajeva hitna odobrenja država članica propisno opravdana, ali obrazloženja nisu zadovoljavajuća, piše Euractiv. Zbog toga je Evropska komisija usvojila odluke kojima se tim članicama zabranjuje da ih ponove te zadužila EFSA da poboljša protokole kako bi procenila jesu li ona opravdana kako bi se omogućila oštrija kontrola u budućnosti.

Predstavnik "Croplife Europe", koji predstavlja evropsku industriju za zaštitu bilja, ponovio je da su hitna odobrenja odraz regulatorne slabosti i ograničena na slučajeve očigledne opasnosti za biljnu proizvodnju, što se ne može suzbiti drugim sredstvima.

Prema udruženju, višestruki su razlozi zbog čega se to događa, uključujući kašnjenja u autorizacijama proizvoda i/ili nedostatak međusobnog priznavanja. Naglasili su potrebu za sistemima za ubrzavanje procesa odobravanja novih aktivnih supstanci i proizvoda, stvaranje brzog procesa za produženje onih za specijalne useve, uglavnom voće i povrće, za koje uzgajivači često nemaju registrovana rešenja. 

Ceo izveštaj "PAN Europe" preuzmite u dokumentu ispod teksta.