Vrcanje meda i oslobađanje medišnih nastavaka od pčela

Nakon godina sa slabijim vrcanjima ova se poklopila sa bogatom prolećnom i bagremovom pašom. Još je nekoliko paša pred pčelarima pa je uvek dobro podsetiti se kako se "osloboditi" pčela sa medišnih nastavaka i okvira, jer ako imate veći broj košnica, može biti zamoran Sizifov posao.

Poslovi oko pčela uglavnom se ne razlikuju puno od onih koje su radili naši stari, pre pedesetak ili više godina.

Najefikasnije metode za oduzimanje medišta su:

• korišćenje hemijskih sredstava;
• bežalice;
• pregrade;
• izduvavanje jakim strujama vazduha.

Hemijska sredstva su zbog svoje ekonomičnosti često korišćena na pčelinjacima s većim brojem košnica, ali ista se koriste i mogu se koristiti bez obzira na veličinu pčelinjaka. Čak su i preporučljiva u vreme prestanka paše, zato što je tada vađenje pojedinačnih okvira i dugo držanje pojedine košnice otvorenom opasno, jer privlači druge pčele pa može uzrokovati grabež.

Najčešće korišćena hemijska sredstva u te namene su:

• karbolna kiselina;
• benzaldehid;
• propionska kiselina.

Karbolna kiselina

Karbolna kiselina ili fenol je bezbojna, bistra tečnost sa neobičnim mirisom. Dobro se rastvara u uljima i vodi. Ova kiselina ima antibakterijska, antiseptička i antiparazitska svojstva. Pri korišćenju je potrebno prvo napraviti okvir veličine jednake površini medišnih nastavaka. Preko tog okvira se zategne i pričvrsti platno. 

Poželjno je u okvir pribiti jednu ili dve poprečne letve kako se platno ne bi opustilo pri močenju. Zatim se poprska razređenom karbolnom kiselinom, a razređenost zavisi od temperature vazduha. 

Ako je temperatura vazduha ispod 30 stepeni Celzijusa odnos vode i kiseline je jedan prema jedan, a ako je temperatura iznad 30 stepeni, tada je odnos dva naprema jedan. Na nižim temperaturama učinak kiseline je nedovoljan za potpuni efekat. 

Platno se treba dobro namočiti, ali ne toliko da sa njega kaplje kiselina po pčelama i nastavcima. Poprskano se može koristiti i do nekoliko sati. Pripremljeni okvir se stavi preko medišta i pčele napuste medišne okvire u roku od pet minuta. Kako bi se proces ubrzao, što je bitno kada pčelar ima veći broj košnica, može se pripremiti nekoliko takvih okvira.

Problem je da kod upotrebe karbolne kiseline ostanu otisci u medu ako se okvir natopljen sa njim drži duže na medištu ili ako je veća spoljna temperatura. Napominje se da tokom korišćenja treba nositi zaštitnu opremu, jer rad s ovom kiselinom je vrlo opasan. 

Benzaldehid

Postupak je isti kao kod karbolne kiseline. Neki pčelari čak koriste i mešavinu benzaldehida i karbolne kiseline u odnosu jedan naprema jedan, jer je navodno učinak bolji. 

Prednost benzaldehida je što ne ostavlja tragove u medu. Pri oduzimanju se mora voditi računa o spoljašnjoj temperaturi vazduha koja utiče na njegovo isparavanje. Premala doza nema dovoljno učinka i pčele neće napustiti medište, a prevelika doza će ih ošamutiti pa one opet neće napustiti.

Propionska kiselina

Propionska kiselina je bezbojna tečnost koja se razređuje s vodom u odnosu jedan naprema jedan. Platno okvira postavljeno na prethodno opisani način se poprska s dve supene kašike te mešavine, a zatim se okvir postavi preko medišta. Pčele se za minut do dva povuku dole i nastavci se odmah mogu skidati. Jedna litra te mešavine, pola litre kiseline i pola litre vode je dovoljna za skidanje čak i do 1.000 nastavaka.

Uz nešto izmenjeni postupak ova sredstva se mogu koristiti i u drugim tipovima košnica. Kod Alberti-Žnideršičeve košnice se okvir natopljen kiselinom može ugurati gore, preko medišnih okvira. Ali se okviri moraju vaditi jedan po jedan. Kod košnica na toplo leto okvir se stavlja pozadi kako bi pčele napustile zadnje okvire, i kako bi se oni mogli vaditi.

Važno je reći da su hemijska sredstva efikasna, ali treba imati na umu da med ponekad može poprimiti njihov miris, pa neki pčelari potpuno izbegavaju korišćenje tih sredstava. Takođe, njihovo korišćenje donosi brigu o čistoći meda i opasnost pri radu s nekim sredstvima.

Može i bez hemije

Nehemijske metode koje se koriste u te svrhe su upotreba:

• bežalica;
• pregrada;
• izduvavanje vazduhom; 
• otresanje pčela;
• upotreba četke.

Izduvavanje vazduhom radi se uz pomoć kompresora koji stvaraju jako strujanje vazduha pomoću kojih se izduvavaju pčele. Zbog visoke cene agregata nije ih isplativo koristiti u počecima i na manjim pčelinjacima.

Za male pčelinjake, se mogu koristiti na primer jači usisavači za prašinu, ako ima električne struje na pčelinjaku ili isti na baterije ako struje nema. Crevo usisavača se naravno stavi na suprotnu stranu, gde inače izlazi vazdušna struja.

Pčelarstvo za početnike - šta vam treba i kada početi formirati svoj pčelinjak?

Bežalice se kod korišćenja stavljaju u svaku košnicu iz koje nameravamo vaditi med. Treba paziti kako bi se ispravno postavila, jer ako je postavimo obrnuto, pčele će ulaziti u medište, ali neće moći izaći iz njega. Pregrada, najčešće lesonitna s bežalicom, postavi se između plodišta i medišta dan pre oduzimanja. Sledećeg dana sve pčele ili bar velika većina njih pređu u plodište.

Bitno je napomenuti da u medištu ne sme biti legla jer tada neće napustiti medište. Ako je korišćena pregradna rešetka sa otvorenim gornjim letom i zatvorenim donjim, pri postavljanju pregrade sa bežalicom, donje leto mora biti obavezno otvoreno. Na medištu ne sme biti leta i pčele ne smeju imati nikakav drugi prolaz između medišta i plodišta.

Pregrade se koriste slično kao i bežalice. Iste se mogu primeniti na identičan način kao i kod svih "nastavaka". Nastavci treba da imaju pomoćna leta koja moraju biti otvorena. Pregrada se postavlja između plodišta i medišta, ujutro na dan oduzimanja, ili još bolje naveče prethodnog dana.

Obaviti brzo, efikasno i pažljivo

Pregrada može biti od šperploče ili lesonita, pa čak i od nešto tvrđe najlonske folije. Na plodište s pregradom se stavljaju medišta, ali rotirana za 180 stepeni, tako da su njihova pomoćna leta sa zadnje strane u odnosu na glavno leto. Zavisno od vremena postavljanja pregrade, sve pčele izađu tokom dana ili u popodnevnim satima. Budući da su navikle ulaziti s prednje strane, sada će ući u donje plodišne nastavke.

Takođe je potrebno napomenuti da uspešnost metode zavisi od prisutnosti legla u medištu, odnosno legla ne bi trebalo biti, baš kao ni kod upotrebe bežalice. Donje glavno leto mora naravno biti otvoreno.

Sve te poslove koji uključuju otvaranje košnice je potrebno obaviti brzo, efikasno i pažljivo, kako se ne bi nepotrebno uznemirile pčele i uzrokovala grabež.