Izvori finansiranja pčelara u Srbiji

Pčelarstvo kao grana poljoprivrede je opredeljenje sve većeg broja ljudi u Srbiji. Puno je onih koji se bave proizvodnom meda, a ima i onih kolji se tek odlučuju da naprave takav korak.

Postavlja se pitanje, kakvi su načini finansiranja onih koji se bave pčelarstvom kako konvencionalnom tako i organskom proizvodnjom, za koju mnogi stručnjaci, a između ostalog i prof. dr Snežana Oljača s Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu ističe da je profitabilna i preporučuje je s obzirom na potražnju meda u Srbiji.

SPOS aktivno učestvuje u kreiranju politike podrške pčelarima

Prvi put, u ovoj godini Savez pčelarskih organizacija Srbije - SPOS najveće udruženje pčelara na teritoriji Srbije, uzelo je aktivnije učešće u kreiranju politike podrške pčelarstvu i to zahvaljujući saradnji s Pokrajnskim sekretarjatom za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo AP Vojvodine. Nakon nekoliko održanih zajedničkih sastanaka došlo se do prvih rezultata. Sekretarijat je nedavno raspisao konkurs za za nabavku košnica i oprema za pčelarstvo, a predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živanović tim povodom je izrazio zadovoljstvo jer su u Pokrajini prepoznali značaj razvoja pčelarstva u Srbiji.

"Dobra vest za pčelare je što je rebalansom budžeta AP Vojvodine, izdvojeno za ovu granu dodatnih 10 miliona dinara. Uzimajući u obzir da je trenutnim budžetom planirano i realizovano samo pet miliona dinara, to je praktično utrostručavanje budžeta za pčelarstvo u ovoj godini. Razgovaralo se o tome da se spisak opreme za pčelarstvo koju Pokrajna subvencionira proširi kako bi se omogućila nabavka savremenije opreme i da se, ako bude pravno opravdano, odobri i nabavka polovnih vozila za prevoz pčela. SPOS je posebno ukazao na to da treba učiniti sve što je moguće da se odobri nabavka običnih neatestriranih prevoznih sredstava za prevoz pčela jer je to u skladu sa modernim trendovima u pčelarstvu (kontejneri i platforme raznih vrsta). Na ovome će se raditi u narednom periodu, jer je sistem ugrađenih košnica na kamione i prikolice uglavnom zastareo i neprilagođen je modernom pčelarenju u najvećem broju slučajeva", objašnjava Živadinović.

Prema njegovim rečima razmatrane su i mogućnosti ukidanja hipoteke prilikom odobravanja kredita, često vrednosti i preko 30.000 dinara po jednom kreditu. Posojeći problemi u vezi sa kreditiranjem, to jest neophodnom hipotekom mnoge pčelare je nateralo da odustanu od kredita zbog ogromnih troškova. Predlog, koji će najverovatnije biti prihvaćen jeste garancija pčelara za vraćanje kredita nabavljenom pčelarskom opremom, i pčelarskom imovinom (košnice, postojeća oprema i slično).

Takođe SPOS je ukazao da je potrebno smanjiti potrebnu dokumentaciju prilikom konkurisanja tamo gde zakonski propisi dozvoljavaju, kao i na to da je potrebno sprovesti digitalizaciju državne uprave kako bi državne institucije međusobno razmenjivale podatke. Posebno je u razgovoru s predstavnicma Pokrajinskog sekretarijata razmatrano konkurisanje udruženja pčelara, a na temu maksimalnog pojednostavljenja procedura i uklanjanju postojećih administrativnih prepreka.

Takođe Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine svake godine raspisuje Konkurs za finansiranje projekata udruženja građana sa teritorije Vojvodine, ali nikada nijedno udruženje pčelara, kako kaže Živadinović, nije ostvarilo prava po ovom konkursu. Vrednost pčela u zaštiti životne sredine i očuvanju biodiverziteta je nesporna te se očekuje i da ovi konkursi takođe postanu novi izvor finansiranja pčelara.

Obećani veći podsticaji za košnice

Na nivou Republike nadležne institucije takođe obezbeđuju podsticajna sredstva kao i izvore finansiranja proizvodnje meda što pčelarima plakšava rad. "S obzirom na to da do 2013. godine nije postojala praktično nikakva podrška države, moramo biti zadovoljni što nas je država uvažila, jer je ova državna administracija prva prihvatila našu argumente da je pčelarstvo jedina grana poljoprivrede koja može da upošljava nove ljude, a koja je uvozno nezavisna. Osim toga pčelarstvo postaje sve značajniji izvozni faktor, jer izvozimo više meda nego svih vrsta mesa zajedno. Postoje podsticaji po košnici u visini od 600 dinara godišnje, a nedavno nam je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović obećao i povećanje podsticaja u sledećoj godini. Za tu svrhu država izdvaja više od dva miliona evra godišnje", kaže Živadinović.

Živadinović napominje i da podstoje i podsticaji za opremu, gde država obezbeđuje povraćaj uložnih sredstava u visini 40 do 55 odsto. "Ministar Branislav Nedimović za narednu godinu je najavio da će država obezbediti garancije za nabavke opreme manje vrednosti, koja se koristi u pčelastvu. To bi pomoglo apsolutno svakom pčelaru u Srbiji da zanovi, proširi ili osavremeni svoju pčelarsku opremu. Kada se govori o finansiranju proizvodnje meda postoje i povoljni bankarski kredti ali ih koristi mali broj pčelara zbog, pre svega komplikovanih procedura. U dogledno vreme očekujemo i prevazilažanje tog problema", kaže Živadinović.

Svakako pčelari očekuju još veće razumevanje države. Ministarstvo poljoprivrede je SPOS kao Udruženje neformalno proglasilo primerom dobre prakse. To Udruženje broji 9.626 pčelara koji redovno izmiruju članarinu od koje se sprovode sve aktivnsoti Saveza. SPOS je ove godine pokreno i inicijativu za gradnju sopstvenog pogona za med. Izgradnjom ovakvog pogona pčelari bi bili u situaciji da obavljaju direktnu trgovinu bez posrednika i na taj način povćaju prihode.

Širom Srbije opštine finansiraju pčelare

Mnoge opštine u Srbiji finansiraju razvoj pčelarstva. One koje to ne čine možda se sada odluče da iz budžeta za 2016. izdvoje sredstva za pčelare.

Podrška pčelarima stiže i iz inostranstva. Tako je potpisivanjem ugovora između Opštine Trstenik i Regionalne razvojne agencije "Zlatibor" iz Užica, krajem prošle godine počela prva faza projekta podrške mladima pčelarima koji finansira Vlada Švajcarske. Reč je o projektu "Razvoj pčelarstva na području Opštine Trstenik" i kroz ovaj program četrdeset i dvoje mladih ljudi dobilo je priliku da počnu pčelarski posao. Isti projekat sprovodi se i u Šapcu, a ovakav poslovni model aktivira različite izvore sredstava: lokalni budžet, privatni sektor i donatorska udruženja. Opštine koje brinu o svojim pčelarima su i Svilajnac, Kruševac i Arilje i mnoge druge.

Kod banaka je malo drugačija situacija odnosno njihove kamate su veće u odnosu na konkurse kreditiranja državnih istitucija.

Evropski fondovi

U perspektivi se pčelarima svakako otvaraju "putevi" i ka evropskim fondovim. Tako je SPOS u 2013. počeo realizaciju projekta "Reka meda" Evropske unije i Austrijske razvojne agencije

“Dobijena sredstva su nam omogućila da izradimo standard kvaliteta meda "Dobra pčelarska praksa" . Ovo izdanje, koje je dostupno svim pčelarima obuhvata sve relevatne dokumente potrebne za pristup i održavanje standarda. Deo sredstava smo iskoristili i za dizajniranje i izradu jedinstvene tegle za med koje koriste isključivo pčelari članovi Saveza. Tegla će biti garant kvaliteta, a oni nesavesni ako ih bude, biće oštro kažnjavani ako ne ispune odgovarajući standard. Korisnici "tegle" potpisivanjem ugovara su dali saglasnost da u slučaju zloupotrebe, falsifikovanja meda, njihova imena budu javno objavljena u sredstvima javnog informisanja. Prošlogodišnja Izmena Statuta Saveza pčelara Srbije omogućuje i isključenje nesavesnih pčelara iz SPOS. Med koji proizvode pčelari, članovi Saveza, jednostavno ne sme da bude ukaljan bilo kakvom aferom. Takvi pčelari ne trebaj Savezu", kaže Živadinović.