Zimska rezidba krušaka - ostavite prozračnu krošnju

Osnovni preduslov za postizanje dobrih prinosa kod krušaka jeste zimska rezidba koja se izvodi već od novembra. U voćnjacima u kojima je nekoliko hiljada stabala još se ranije počinje jer ovaj posao se ne može da se završi do početka kretanja vegetacije.

Najveći problem predstavlja bujnost stabala zbog izostanka letnje rezidbe i ako je podloga u vidu sejanca divlje kruške. Ova podloga u većini evropskih zemalja, naročito u zapadnoj Evropi, davno je napuštena, ali se kod nas još uvek može naći u rasadnicima. Dunja kao podloga za krušku mnogo je lakša za rezidbu.

Prihraniti stabla pre rezidbe

Pre same rezidbe stabla krušaka trebalo bi da se prihrane ureom, borom, cinkom i vodotopivim mineralnim đubrivima sa više fosfora i kalijuma kako bi koren uskladištio ove hranjljive materije koje bi bile dostupne voćkama početkom vegetacije. Na primer, azot koji se doda ureom jedini je izvor ovog elemnta na početku vegetacije u proleće naredne godine i zbog njega će, takođe, voćka imati više snage, a i oplodnja će biti mnogo bolja. Poželjno je tokom novembra i decembra rasuti i stajnjak i NPK đubrivo sa više fosfora i kalijuma.

Isto tako, grane odrezane u zimskoj rezidbi uticaće na smanjenje gubljenja snage voćaka jer one koje ostanu do proleća, crpe energiju i doći će do slabije oplodnje rodnih pupoljaka. U slučaju mraza manje grana znači veću snagu voćaka i manje štete na cvetovima i formiranim plodićima, jer mnogo grana znači veće raspoređivanje energije i manje snage za borbu protiv niskih temperatura.

Rezidba počinje kada opadne list

Može se rezati i na temperaturi nekoliko stepeni nižoj od 0^oC,  ali bi bilo dobro da nema inja na granama zbog lakšeg raspoznavanja rodnih i lisnih pupoljaka. 

Osnovni princip rezidbe je da se ostavi nekoliko skeletnih i poluskeletnih grana, nosača, na kojima se nalaze jednogodišnje i dvogodišnje grane. S obzirom na to da su sorte krušaka (u BiH) uglavnom na podlozi divlje kruške, odnosno sejancu, zaslugom stručnjaka i rasadničara koji, donedavno, nisu znali da proizvode krušku na podlozi dunje, danas imamo situaciju da se stablo mora rezati jače ukoliko se želi kakav takav rod.

Divlja kruška je bujna podloga, dok je dunja manje bujna. Sejanac bolje podnosi mraz, sušu, kiselo zemljište, ali su plodovi lošiji, odnosno, teško je dobiti kvalitet kao na stablima sa dunjom kao podlogom. Uz to stabla na sejancu divlje kruške podložnija su alternativnoj rodnosti, odnosno slabom rodu, nakon prethodne rodne godine, naročito ako se dobro ne ishrane.

Na vrhovima stabala važno je ostaviti više kraćih rodnih grančica sa rodnim, generativnim, pupoljkom na vrhu. Ne sme da se dozvoli formiranje "kapa" na kojoj je mnoštvo vodopija koje se ne često ne mogu skroz odrezati pa ostane dosta rezova na čep koji su leglo za štetne insekte i spore gljivičnih bolesti. Tu nijedno zaštitno sredstvo ne može da ostvari dobar efekat.

Stare grane zameniti rezom na čep

Rezidba se obavlja dužim i kraćim makazama koje moraju ostavljati jasan i čist rez. Obavezno ih dezinfikujte alkoholom, može i rakijom. Rezidbom bi trebalo da se podmlađuje do 30 odsto rodnog drveta, ali se na sejancu divlje kruške, zbog mnogo grana i nedostatka vremena često dešava da rezači brzo režu i otklone više rodnih grana, što znači i bujniji rast tokom vegetacione sezone, a to se može ublažiti letnjom rezidbom.

Višak skeletnih grana u srednjem i donjem delu krošnje uklanja se rezidbom na čep koji bi trebalo da bude dužine do pet centimetara sa kosim rezom. Početkom vegetacije iz spavajućih pupoljaka krenut će nove jednogodišnje grane, stapke, koje, ako se voćka dobro hrani, mogu, na kraju vegetacije, dati rodni pup na vrhu.

Ako ima dosta jednogodišnjih grančica sa rodnim pupoljcima na grani koja je stara tri i više godina, može se izvršiti njeno podmlađivanje rezidbom na bočnu grančicu. Jednogodišnje grane se ne prikraćuju i ne orezuju već proređuju ako ih ima dovoljno na stablu. Ako ih prikratite razviće se metla što nije poželjno.

Obavezno ostaviti otvorenu i prozračnu krošnju

Vodopije, odnosno, letoraste koji idu u unutrašnjost krošnje poželjno je saviti pod uglom od 90^o radi bržeg formiranja rodnih pupoljaka. Treba pripaziti da ne dođe do njihovog lomljenja jer su grane krute zbog povlačenja sokova u koren stabla. Nakon rezidbe krošnja bi trebalo da bude prozračna i da biljka ima dovoljno svetlosti.

Kako pravilno obaviti rezidbu voćki - na šta posebno paziti?

Ako krošnja tokom vegetacije bude gusta u njoj neće biti protoka vazduha, svetlosti i vrlo teško će se voćar moći boriti sa štetnim insektima i bolestima, naročito kruškinom buvom (Psylla pyri) i Venturiom pyrinom, čađavom krastavošću kruške. 

Najbolji rod je na kratkim grančicama

Najkvalitetniji rod kod sorte abate fetel dobija se na štrljcima dužine od dva do pet centimetara koji se nalaze uz provodnicu. Na vrhu stabla ostavlja se jedna provodnica koja može i da pada prema zemlji nakon formiranja plodova (kao što je npr. solakse sistem kod jabuka). Ako se ne povija prema zemlji provodnica se ne sme pustiti da raste nebu pod oblake već se rezidbom skraćuje na bočnu granu. Ona se može i slomiti rukom pri vrhu.

Ukoliko se tako uradi doći će do bržeg formiranja rodnog pupa ispod mesta slamanja i sporijeg rasta novih grana ispod tačke na kojoj je slomljena grana. Malo ko to radi jer iziskuje više vremena. Zato se radi rez na bočnu granu zbog kojeg dolazi do brzog rasta više grana iz spavajućih pupova ispod reza.

Viljamovka najviše rađa na vitkim rodnim grančicama dužine oko 25 centimetara i starijim, naboranim, rodnim grančicama, kao i štrljcima. Vitke rodne grane se proređuju kako se ne bi došlo do formiranja sitnih plodova koji se kasnije mogu teže prorediti. Santa marija i karmen uglavnom rađaju na naboranim rodnim grančicama, dok abate fetel i butira traže proređivanje naboranih rodnih grančica na granama starim dve ili tri godine, odnosno, jaču rezidbu.

Duga (blaža) rezidba na bujnim stablima povećava rodnost, a kratka (jača) povećava bujnost i usporava rodnost. Zato opet pominjem važnost letnje rezidbe koja služi za popravljanje grešaka u zimskoj i akumuliranje hranjivih materija u granama koje se ostave kao zamena za rod u narednoj godini.

Dunja kao podloga redovnije i obilnije rađa

Sve navedeno odnosi se na rezidbu krušaka na podlozi divlja kruška. Kod rezidbe sa dunjom, kao podlogom, koja je zastupljena u savremenim zasadima krušaka u Evropi, za razliku od većine naših zasada, poželjna je kraća rezidba. Dunja je slabo bujna podloga zbog čega se sadi više sadnica krušaka po hektaru, odnosno, manji je razmak unutar i između redova.

Treba joj armatura, osetljiva je na Erwiniu amylovoru, tj. bakterijsku palež voćaka, sušu i povećan sadržaj kreča u zemljištu. Rano i obilno rađa. Zemljište za sadnju krušaka sa dunjom kao podlogom mora da bude dobro pripremljeno, barem dve godine, pre sadnje.

Dobre i loše komšije kruške

Rezidbom krušaka, sa dunjom kao podlogom, ostavlja se više kratkih grančica i ne dozvoljava se preklapanje dužih skeletnih grana na susednim stablima. Takođe se ostavlja osvetljena i prozračna krošnja.

Posle rezidbe radi se zimsko prskanje bakarnim preparatima i krečom kako ne bi došlo do prodora gljivičnih bolesti, bakterija i virusa u voćke na mestima rezova.