Zašto srpska šljiva umesto na ruskom tržištu završava u rakiji?

Proizvođači šljiva kažu da ne valja kad voće ne rodi, ali ne valja ni kada rodi, kao ove sezone, jer se onda jave muke u vezi sa cenom. Takav slučaj je sa srpskim voćarima, zato što najveći deo njihovih proizvoda na tržišu završi kao sirovina, odnosno u svežem stanju. Za razliku od lane, kada je rod šljive podbacio, ove godine je ona toliko rodila da samo zadaje muke proizvođačima. Idealna proizvodnja šljive po hektaru je 30 tona, što je oko 500 stabala, s tim da je prošle godine ubrana tek trećina. Nestašica je diktirala cenu, pa je ona proletos išla i do 50 dinara po kilogramu.

Ove godine se očekuje rod od pola miliona tona šljive

Kako objašnjava sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju u sektoru za poljoprivredu Privredne komore Srbije, Aleksandar Bogunović, a prenosi Sputnik, ove godine se očekuje prosečan rod do 500.000 tona šljive. On dodaje da je godina bila dobra, ali je, takođe, bilo mnogo padavina, pa je kvalitet znatno niži nego prošle godine. Lane je cena bila 45-50 dinara po kilogramu, a ove godine je značajno niža i kreće se od 15 do 20 dinara, pa je pitanje šta će sa šljivom raditi i seljaci i veliki proizvođači.

Niska cena šljiva - biće više rakije

Bogunović ističe da je proteke godine izvoz sveže šljive bio vredan 10 miliona dolara, a isto toliko vredeo je i plasman suve šljive. Niska ovogodišnja otkupna cena, po njegovom mišljenju, će verovatno diktirati mnogo nepovoljniju računicu. Bogunović kaže da se može pretpostaviti da će dobar deo proizvođača verovatno probati da ide na suvu šljivu s obzirom na to da je suva šljiva bez koštice prošle godine plaćana oko 2 €/kg, a sa košticama oko 1 €/kg.

Srbija treća u svetu po proizvodnji šljive

Da je šljiva i dalje značajna za Srbiju pokazuje podatak da smo po njenoj proizvodnji treći na svetu, iza Kine, koja godišnje proizvede 6 miliona tona i Indije, čija proizvodnja iznosi oko 700.000 tona. Međutim, kako kaže ministar za regionalni razvoj Milan Krkobabić, nije dobro to što se u odnosu na period od pre 120 godina prerada tog voća smanjila za 5-6 puta, tako da se najviše koristi za proizvodnju rakije.

Turska unela pometnju na tržištu

Radiša Mirić, iz Lopatnja, kod Osečine nema dilemu i ne brine ga niska cena sirove šljive. On unapred zna da će ceo rod sa tri hektara  pod voćem završiti u sušari kapaciteta 1.000 kg, koju je kupio pre 25 godina, kada je to bilo veliko ulaganje od oko 14.000 evra. Danas, u zavisnosti od kapaciteta i načina obrade, sušara kapaciteta 600 kilograma košta oko 6.000 evra, ali u onu od 20 tona treba uložiti 150.000 evra, napominje Aleksandar Bogunović. On dodaje da ni suvu šljivu nije lako prodati, jer je sve više voća na svetskom tržištu, pa se proizvođači moraju izboriti sa kvalitetom, cenom i standardima, što naročito nije lako malim proizvođačima. Bogunović napominje da je sada i Turska izašla sa velikom količinom suve šljive i konkurentni su sa cenom, pa su i oni dosta poremetili tržišta svojim nastupom.

Kako pravilno sušiti šljive?

Rusija i Amerika glavne izvozne destinacije

Bogunović podseća na to da je naše glavno tržište za svežu šljivu Rusija, dok sa suvom šljivom izlazimo pre svega na tržište Sjedinjenih Američkih Država i Francuske. On tvrdi da od oko pola miliona tona sveže šljive, koju Srbija proizvede, više od 50% završi u rakijskim kazanima. Izvesno je, kako Bogunović dodaje, da niža otkupna cena šljive ove godine jedino neće smetati proizvođačima rakije. Naprotiv, oni će jeftinije doći do sirovine za nju i to čak 30%-50% u odnosu na prošlu godinu. A cena rakije sigurno neće ići nadole. Zato je sigurno da će čačanska lepotica pre završiti u kazanu i šljivovici, nego u sušari.

Šljivovica drži cenu

Premda prošlogodišnji podbačaj roda šljive nije uticao na cenu rakije, koja se kreće od 400-500 dinara po litru, tako cenu neće promeniti ni ovogodišnja mnogo bolja ponuda. Cena je, prema rečima proizvođača rakije, ista godinama, jer skuplje neće niko da je kupi, a jeftinije nema računa da se prodaje. Oni dodaju da je rakija roba koja može da čeka pravi trenutak za prodaju, jer s vremenom samo dobija na kvalitetu. Ali i nju treba plasirati na tržište. Onima koji su, poput Radiše Mirića, računali dva koraka unapred i nabavili sušaru pre 25 godina, brinu se, kako on kaže, samo kada šljiva ne rodi.

Bez prerađivačkih pogona nema veće zarade od šljive

Višestruko nagrađivani proizvođač na Sajmu šljiva, Milorad Jović, iz Gornjeg Crniljeva, kod Osečine, tvrdi da nema objašnjenja za tako nisku ovogodišnju otkupnu cenu šljive i da sve diktiraju izvoznici. On napominje da jednostavno, nije logično da razlika u ceni bude tolika, tvrdeći da tržište nije zasićeno, pošto su i lane prodate značajne količine. Jović naglašava da je reč o ubijanju poljoprivrede u Srbiji, podsetivši na nedavne problema sa otkupom malina i kupina.

Divna i petra - nove sorte uskoro u srpskim šljivicima

Aleksandar Bogunović na kraju zaključuje da ćemo bez prerađivačkih kapaciteta, koji bi tržištu ponudili finalni voćni proizvod, pekmez, džem, slatko, sok i tako dalje, a proizvođačima veću zaradu, i dalje kao suvu šljivu godišnje izvoziti tek stoti deo ukupne proizvodnje tog voća, čija će polovina završavati u rakijskim kazanima. I verovatno ćemo se opet pitati zašto se čačanska lepotica, koja se prošle godine izvozila u Rusiju, sada vrlo malo otkupljuje.