Zašto se domaći proizvođači oraha okreću lateralnim sortama?

Saša Lukić, koji je i predsednik Saveza uzgajivača oraha u Srbiji, novu sortu oraha zasadio je na osam hektara i planira proširenje zasada na 50 ha u narednih deset godina. Prilikom zasnivanja prvih zasada, konsultovao je dr Alberta Valiera iz Italije, najuglednijeg stručnjaka za uzgoj oraha u Evropi, koji je sa intezivnim uzgojem lateralnih sorti krenuo pre 20 godina.

Duplo veći rod kod lateralnih sorti

Brojni su razlozi zašto su lateralne sorte bolje, objašnjava Lukić: "Pre svega, duplo brže stižu na rod. One rađaju bukvalno u rasadniku. Prve tri godine rod se skida, a tek u četvrtoj se plod ostavlja da ne bi iscrpljivao stablo. U četvrtoj godini lateralne sorte mogu da rode oko 500 - 700 kg sušenog oraha u ljusci. Orah kada se obere ima 40%-45% vlage i kada ga osušimo do 8%, koliko treba za sušenje, kalira 20-30% u težini".

Kada se gleda rod po hektaru i uzme prosek, po rečima Saše Lukića, kod tradicionalnih sorti moguć je rod do dve tone suvog oraha u ljusci što je evropski prosek. Kod lateralnih sorti, rod je duplo veći i iznosi preko četiri tone po hektaru.

Lakši plasman na tržište lateralnog oraha

Lukić je jedan od pionira u sađenju lateralnih sorti oraha u Srbiji. Iako su prve sorte čendler posađene pre četiri godine, prvi ozbiljni zasadi u našoj zemlji posađeni su prošle godine na 50 hektara. Ove godine taj broj se "popeo" već na 100 hektara i po proceni Lukića svake godine će se duplirati količina zasada pod lateralnim sortama.

Ono što je svakako najinteresantnije kod ove sorte je njen lakši plasman na inostrano tržište. "Lateralni orah u inostranstvo se može prodati u ljusci, što nije slučaj kod tradicionalnih sorti, koje se mogu prodati isključivo u jezgru", objašnjava Lukić.

Arnaut: Zabluda je da orahu ništa ne treba

Savez uzgajivača oraha Srbije je mlado udruženje osnovano pre tri godine i okuplja najuspešnije proizvođače oraha u Srbiji sa tradicionalnim sortama. Kako su svaka iskustva dragocena, uzgajivači se svake godine okupljaju da razmene iskustva i uče od onih koji su na najbolji način rešili probleme. Ove godine na plantaži porodice Arnaut u selu Banja kod Aranđelovca, okupili su se proizvođači sa svih prostora bivše Jugoslavije. Na 10 hektara prostire se najveća plantaža oraha u regionu.

Ivan Arnaut kaže da je godina dobro krenula, ali je grad u junu uništio 60% roda, što je uticalo i na kvalitet. Zabluda je, kaže on, da orahu ne treba ništa, nego samo posadi i uzimaj pare: "Potrebna je tu i rezidba, kvalitetno đubrivo, prskanje, zaštita. Na plantaži staroj 18 godina, sađeno je nekoliko sorti oraha. Preporučio bih uvozne sorte, zbog bolje cene kod izvoza".

Klimatski uslovi išli su na ruku ove godine proizvođačima oraha u Srbiji. Nije bilo prolećnih mrazeva, pa su rodili i orašnjaci koji nikad ne rađaju. Nevreme i grad uništio je oko 70 % roda, što je uticalo i na kvalitet, pa je i cena oraha na tržištu niža.