Zaštitite voće od truleži pravovremenim delovanjem

Trulež ploda (Monilia fructigena) jedno je od gljivičnih oboljenja koje se javlja u toplijem delu godine i naglo se širi, posebno nakon dugotrajnih i obilnih kiša. Ovo je posebno izraženo ako su padavine došle nakon dužeg perioda lepog i sunčanog vremena. U tom slučaju dolazi na plodu do sitnih, nevidljivih okom, pukotina. Te pukotine ulazna su mesta za infekciju patogenom. Vremenske nepogode, grad, kao i sve bolesti i štetočine koji pričinjavaju štete na voću, takođe su prouzrokovači širenja truleži ploda. Bolest se obično pojavljuje pred samo zrenje voća.

Trulež nastaje pre svega širenjem spora, koje već postoje na parceli. Takođe vlažno vreme, slab protok vazduha, bujna vegetativna masa i nedovoljna provetrenost krošnje, veoma su povoljni uslovi za napredovanje bolesti.

Uklonite sve faktore koji podstiču oboljenje

Potrebno je ukloniti sve faktore na koje se može uticati, a koji dovode do rana na plodovima. To su između ostalog bolesti, kao što je šupljikavost lista (Stigmina carpophila), zatim štetočine kao što su trešnjina muva (Rhagoletis cerasi), breskvin moljac (Anarsia lineatella), breskvin savijač (Cydia molesta), šljivini savijači (Cydia funebrana, Cydia prunivorana), zatim ukloniti gnezda osa i stršljena u blizini. Boreći se protiv navedenih bolesti i štetočina, na taj način indirektno se utiče i na trulež plodova.

Osetljivost plodova na napad truleži povećava se sa zrenjem. Konidije gljive pomoću klijavih cevčica najčešće prodiru u plodove kroz rane uzrokovane mehaničkim povredama. Povremeno, rane u plodovima mogu da se ostvare i kroz stome ili direktno kroz kutikulu.

Kako dolazi do truljenja plodova?

Plodovi mogu biti zaraženi od faze zametanja do faze berbe, ali i nakon toga u skladištu. Na mestu zaraze, a to je najčešće kožica jabuka ili krušaka, pojavljuju se najpre zelenkastožute a kasnije svetlosmeđe koncentrične pege koje se brzo povećavaju i zahvataju veći deo ili čitav plod. Tkivo mesa ispod pege truli i potpuno propada.

Napadnuti plodovi bivaju potpuno prožeti micelijem gljivice i usled gubitka vode smežuraju se i naboraju. Njihovo unutrašnje tkivo je najpre sunđerasto, zatim očvrsne, ali zadrži plutasta formu. Takvi plodovi ostaju pričvršćeni za grane i grančice ili padnu na zemlju, a nazivaju se mumije. One se moraju obavezno ukloniti iz voćnjaka jer uzrokuju pojavu Monilie lahe.

Organskim preparatima zaštitite voće

Mere za borbu protiv ove bolesti sastoje se prvenstveno od indirektnog delovanja. Ovo podrazumeva suzbijanje štetočina, insekata i drugih bolesti, koje oštećuju plodove. U proleće, potrebno je da se prikupe svi mumificirani plodovi koji se onda uništavaju. Skladišta moraju da budu čista. Fungicidi koji se najčešće koriste protiv truleži su: Teldor, Dional, Signum, Pehar.

Trulež plodova koštičavog voća

Potrebno je koristiti i organska sredstva koja u sebi sadrže korisne mikroorganizme jer oni uspešno štite biljku i plod od bolesti, a istovremeno je hrane i jačaju.

Preventivno može da se prska pri pojavi prvih plodova i da se ponovi u zavisnosti od vrste, dva ili više puta. Prska se tako da se kvalitetno oprskaju plodovi.

Kurativno tretiranje voća, odnosno, primena preparata odmah po pojavi simptoma bolesti. "Nekada se na voćki javi oštećenje od truleži na samo jednom plodu pa pomaže kada se tada koriste sredstava za zaštitu", kaže za Agroklub Zoran Stefanović, poljoprivredni proizvođač iz Jagodine.

Zašto je važna karenca?!

Primena sredstava za zaštitu od truleži, nosi sa sobom i pitanje karence (period od trenutka prskanja pesticidima do trenutka kada je plod bezbedan za branje ili korišćenje za ishranu).

Bolesti voća napadaju: Preporuke voćarima za zaštitu trajnih zasada

Hemijsko tretiranje voća radi se pred berbu, zato i jeste važno poštovati karencu preparata. Stefanović kaže da se susretao sa slučajevima gde poljoprivrednici nisu želeli da se pridržavaju propisane karence i da su plodove odmah iznosili na pijacu i prodavali, što kasnije može da ima štetne posledice po zdravlje ljudi.

"Ja se ipak pridržavam uputstva, čak sam problem rešio prihranjivanjem i to sa preparatima koji sadrže mikroelemente. Posebno se pokazao kao dobar dodatak, kalcijum. Izbor preparata daje mogućnost i za prihranu, prskanje preko lista ili zalivanje, može i putem sistema kap po kap", priča Stefanović, kako se on izborio sa ovim problemom.