Verko Kačarević: Sadnja voća najintenzivnija u martu

Iako sadnja voća počinje početkom novembra, nepovoljni vremenski uslovi prolongirali su jesenju sadnju koje gotovo nije ni bilo protekle godine. Zbog sušnog perioda većina poljoprivrednika nije uspela ni da uzore parcele za zasnivanje zasada pa se početak proleća čini idealnim za sadnju voćnih vrsta.

Blaga zima idealna za sadnju voća

Kako prepoznati dobru sadnicu?

Verko Kačarević, voćar i zaštitar iz sela Vinča kod Topole kaže da u narednih mesec dana sadnja može da se obavlja i da treba iskoristiti lepše dane. Ove nedelje prognoziraju se temperature i do 15 stepeni što je kako je rekao idealno za sadnju. Važno je samo da zemlja nije zaleđena, da nije pod snegom i da nije bilo nekih većih kišnih padavina koje bi stvorile blato.

"Iskustvo nam kaže da u našim proizvodnim uslovima najdalja sadnja ide do cvetanja voća u punom rodu. U nekim godinama to je do početka aprila, a nekad i do sredine aprila. Ali svake godine mart je mesec kada se najviše posadi voća", tvrdi Kačarević.

Dobra sadnica mora prvenstveno da ima dobar korenov sistem, pet dobro razvijenih žila koje su obrasle sa sitnim žilama, savetuje Verko koji je nastavio porodični posao proizvodnje rasada koji datira još iz 1926. godine.

Bez sertifikovanih sadnica nema izvoza

Prva klasa sadnica mora takođe da ima jedan centimetar u prečniku na 10 centimetara od mesta kalemljenja. Dobra sadnica mora da ima rodne pupoljke kao i prateću dokumentaciju od Ministarstva poljoprivrede.

"Preporuka je da proizvođači voćne rasade kupuju u registrovanim rasadnicima koji proizvode sertifikovane sadnice koje su prošle kontrolu na bolesti i viruse. Jedan od uslova u pregovorima za pristup Evropskoj zajednici je i uveden sistem sertifikovanog materijala", objašnjava Kačarević.

Direktiva u zemljama Evropske unije je da se se iz trećih zemalja, u koje spade i Srbija, koje nemaju validnu sertifikaciju, ne može uvoziti sadni materija. "Ova odluka koja je na snazi od decembra, prolongirana je na godinu dana tako da još do jeseni možemo da izvozimo i ono što mi očekujemo jeste da se država aktivno uključi u proces sertifikacije", dodaje on.

Šta se radi, a šta sadi u februaru?

Jabuka za bogate, a šljiva za siromašne 

"Kod jabuke se ide na gustu sadnju, sadi se i do četiri hiljade sadnica po hektaru. Jabuka je najprofitabilnija, najviše po hektaru može da rodi količinski", objašnjava Kačarević i napominje da je rod ovog voća 50 do 90 tona po hektaru.

Za zasad jabuke potreban je i sistem za navodnjavanje, protivgradna zaštita dok se kod šljive ide na sadnju od 500 do 800 sadnica po hektaru, nije potrebna mreža. Ulaganja su manja ali su i manji prihodi pa otud i izreka kod našeg naroda da je jabuka za bogate a šljiva za siromašne.

"Dobra sezona za neku voćnu vrstu, kada je u pitanju cena na tržištu, diktira i potražnju za određenim voćnim rasadom. Dešava se da se manji proizvođači koji u avgustu zakažu jednu voćnu sortu do novembra potpuno promene mišljenje", objašnjava Verko situaciju i kolebanja na tržištu voća.

Životni vek zasada 20 godina

Ova godina je bila potpuno specifična kada govorimo o jabuci. Imala je odličan rod u celom svetu i u nekim jakim voćarskim zemljama poput Poljske pa je i cena pala. To se momentalno odrazilo i na prodaju sadnog materijala za ovo voće. Prodaja je i zbog sušne godine išla slabo pa sadnice u trapu čekaju prolećnu sadnju.

"U zapadnim zemljama trend je da se voćna sorta koja nema prođu na tržištu menja sa nekom aktuelnom. Zasadi se vade i sade se sorte od kojih se očekuje dobra cena na tržištu. Kod nas to još uvek nije slučaj", objašnjava Kačarević prilike kod nas. Stariji proizvođači se skoro nikad ne odlučuju na taj korak mada se navike menjaju kod mlađih proizvođača.

Iako zasadi mogu da žive i do 40 do 50 godina, objektivni proizvodni vek zasada je 20 godina. Posle 20 godine, prinosi po hektaru padaju i dolazi do usitnjavanja ploda pa stručnjaci preporučuju da se zasadi krče i sade novi.