Uzgoj bobičastog voća na okućnici

U maloj bašti na okućnici dovoljno je imati nekoliko grmova ribizli ili ogrozda, red sa desetak malina ili kupina, kao i gredicu sa jagodama. Ove bobičaste voćne vrste daće vam sveže, zdrave i ukusne plodove za svakodnevno uživanje, jer je najslađe ono voće koje uberete sami.

Za uzgoj im je potrebno otvoreno i osunčano stanište, plodna i vodopropusna zemlja. 

Ribizla je višegodišnja drvenasta biljka, koja raste grmoliko. Plitkog je korena i ne podnosi duboku i čestu obradu zemljišta u zoni korena. Cvet je grozdić sa dvadesetak zelenkastih cvetova na jednogodišnjim izbojcima. Cveta u aprilu i izdrži temperature do - 5°C. Privlačna je pčelama zbog peluda i nektara. Crvena ribizla je samooplodna, a crna delomično.

Malina je vrlo popularna voćna vrsta. Postoje sorte koje daju plodove ne samo leti, nego i tokom jeseni, sve do kasnih mrazeva. Za kvalitetan uzgoj i razvoj zahteva mnogo svetla, zato je ne sadite u senci. Sadnju obaviti u jesen u sadne jame sa mnogo komposta. Ako se sadi više, treba postaviti razmak 40 - 50 cm. Izbojci maline podnose zimske temperature do - 25°C, a pošto cveta tek u maju, nema opasnosti od smrzavanja cveta kod kasnih prolećnih mrazeva.

Ogrozd je grmolika biljka, koja rano plodonosi. Kalemljeni ogrozd se uzgaja sa deblom kao stablašica. Bolji je uzgoj u obliku grma, jer se tada može lakše podmlađivati, a i prinosi su veći nego kod uzgoja stablašica. Sadnju treba obaviti na razmak oko 1,5 m u jesen u dobro pripremljeno i rahlo zemljište. Ogrozd rađa na dvogodišnjim i trogodišnim izbojcima, o čemu treba voditi računa prilikom rezidbe i proređivanja grma. Tada se odstranjuju stariji izrođeni izbojci, a ostavljaju mladi i novi u grmu.

Jagode se danas mogu brati od početka leta, pa sve do prvih jesenjih mrazeva. Poznajemo ih kao rane, srednje rane i kasne jagode koje dozrevaju tokom cele jeseni. Jagode nije teško uzgajati. Biljke rađaju oko tri godine, pa je potrebno planirati obnovu, tako da se svake godine obnovi trećina biljaka. Sadnice jagoda treba saditi krajem leta ili počekom jeseni. Kad naredne godine biljka počne da rađa i dozreva, ispod grma i listova poželjno je staviti čistu slamu, kako plodovi ne bi ležali na zemlji. Tokom sušnog razdoblja u vreme zrenja potrebno je redovno zalivanje. U svom povrtnjaku možete među jagode posaditi beli luk koji odbija štetočine od jagoda.

Svi ovi sočni plodovi bobičastog grmlja upotpunjuju ponudu zdrave hrane iz sopstvene bašte.

Autor: Vera Novaković, dipl.ing.agr.