Upotreba feromona u cilju smanjenja broja tretmana u voćnjacima

U zavisnosti od godine i klimatskih uslova kao i pojave veće ili manje brojnosti štetočina i jače ili slabije pojave bolesti na jabuci, jedno je sigurno, da je za dobijanje zdravog ploda potrebno tokom vegetacije uraditi od 17 do 27 tretmana nekim od registrovanih preparata, rekao je savetodavac u Poljoprivredno savetotodavnoj stručnoj službi Šabac Sanja Popović. Upotrebom feromona, sintetskih seksualnih hormona može uticati na praćenje i ometanje parenja insekata, i može se uticati na smanjenje broja tretmana insekticidima.

"Feromoni, seksualni hormoni su materije koje obično ispuštaju ženke kako bi privukle mužjake. Neke vrste insekata osete feromon suprotnog pola na velikim udaljenostima. Kod insekata koji mogu biti štetni u jabuci, to je obično oko 100 metara", kaže savetodavac i dodaje da je, koristeći svojstva prirodnih feromona, čovek napravio sintetičke seksualne hormone.

Metode korišćenja 

U svetu su poznate tri metode korišćenja sintetičkih seksualnih hormona:

• metod mamaka za izlov mužjaka, čiji je cilj sakupljanje što većeg broja mužjaka, čime se smanjuje mogućnost sparivanja i oplodnje ženki;
• metod difuzije sintetičkih seksualnih mirisa u atmosferu sa ciljem zavaravanja mužjaka u nalaženju jedinki suprotnog pola;
• metod mamaca za osmatranje populacije.

Kod nas su, kako kaže, poznati i široko rasprostranjeni feromoni u vidu feromonskih klopki koje se koriste za praćenje dinamike pojave i brojnosti insekata. Bitno je da se feromonske klopke postave na vreme, na pravo mesto i da se redovno očitava brojnost insekata. Pravo vreme postavljanja feromona je pre očekivanog početka leta i može se odrediti na osnovu sume efektivnih temperatura.

Kako štititi voćke bez primene pesticida?

"Razvojem rezistentnosti kod insekata na insekticide, narastaju potrebe da se smanji njihova upotreba kao i povlačenje iz upotrebe perzistentnih insekticida širokog spektra delovanja pa se stoga feromoni sve više koriste ne samo za praćenje već i za ometanje parenja insekata", kaže Popovićeva i dodaje da se u tom slučaju feromoni nekog insekta ispuštaju u voćnjak u velikim količinama i postaju dominantniji od prirodnih feromona.

Usled zasićenja vazduha feromonom, insekti postaju dezorijentisani i ne mogu da pronađu suprotni pol. Ženke ostaju neoplođene pa se, kako stručnjak kaže, smanjuje ili potpuno isključuje polaganje jaja i piljenje gusenica. Ometanje parenja je posebno značajno na mestima gde je populacija nekog insekta velika. Na tim mestima ometanje parenja ne treba da bude samostalna taktika nego još jedan alat u nizu strategija borbe protiv insekata.

Prednosti i mane 

Popovićeva je navela prednosti upotrebe feromona za ometanja parenja:

• nema negativnog uticaja na zdravlje ljudi koji ga primenjuju, nema negativnog uticaja na zdravlje potrošača;
• nema uticaja na sredinu van voćnjaka u kome se primenjuje;
• nema rezidua;
• nema negativnog uticaja na životnu sredinu i podzemne vode;
• smanjuje se radna karenca, smanjuje se karenca (vreme od primene mere zaštite jabuke do berbe);
• smanjuje se pojava rezistentnosti na insekticide, velika selektivnost u odnosu na insekte koji se ne suzbijaju;
• pruža mogućnost za primenu drugih nepesticidnih mera suzbijanja štetočina (npr. prirodni neprijatelji).

Nedostaci primene ometanja parenja insekata upotrebom feromona su:

• visoka selektivnost je prednost ali istovremeno omogućava opstanak i umnožavanje nekih štetnih insekata koji su u sistemu primene insekticida bili od manjeg značaja. Na primer, ako se ometa jabukin smotavac, smotavci pokožice ploda mogu postati dominantan problem u voćnjaku, zabeležen je i porast populacije krvave vaši, Dasineura mali i drugih;
• potreba za razvojem specijalizovanih uređaja za primenu;
• povećavaju cenu primene, cena feromona i uređaja za primenu ometanja parenja je obično viša nego kod upotrebe sintetičkih pesticida;
• ukoliko je visoka brojnost štetočine, ometanje se ne može koristiti samostalno, nego je potrebna i primena sintetičkih pesticida;
• uspešnost primene zavisi od veličine voćnjaka, obično je efikasnost zadovoljavajuća za voćnjake koji su veličine 2,5 do pet hektara, voćnjak treba da je pravilnog oblika, ujednačene visine stabala, efikasnost ometanja parenja je nešto manja u rubnim redovima voćnjaka, zbog dolaska insekata sa susednih područja;
• praćenje brojnosti insekta kod koga se sprovodi ometanje parenja je otežano, jer feromonske klopke nemaju dovoljnu snagu da privuku ciljane insekte, pa je i ocena veličine populacije neprecizna. Taj problem se može prevazići upotrebom feromonskih klopki sa povećanom dozom feromona, praćenjem veličine populacije na susednim parcelama. Ocena efikasnosti radi se brojanjem procenta oštećenih na najmanje 1.000 plodova početkom jula i avgusta.

Popovićeva je navela i tehnike za primenu feromona u cilju ometanja parenja:

• prskanje feromonima. Feromoni mogu biti formulisani kao mikrokapsule, gde se feromon ugrađuje u polimer čime se kontroliše doza, odnosno otpuštanje feromona. Oni se primenjuju klasičnim atomizerima. Dužina delovanja je 4-6 nedelja, nakon čega se tretman ponavlja. Treba znati da kiša koja padne neposredno nakon primene značajno smanjuje efikasnost, a preporučuje se upotreba okvašivača.
• feromoni kod kojih se nosači feromona ručno postavljaju. Oni se sastoje od rezervoara koji ima membranu koja određuje jačinu otpuštanja feromona. Feromon impregniran u polimer se nalazi u vidu trake, zavojnice, užeta ili tube. Feromoni se postavljaju na naslone, žice ili na same voćke. Dužina delovanja je od 60-140 dana. Obično se primenjuju na početku sezone, kako bi smanjili parenje prve generacije, ali ponekad i duže. U zavisnosti od proizvođača, potrebno je postaviti od 12-1.500 nosača feromona po hektaru, što značajno poskupljuje primenu ovog tipa ometanja parenja.

Ostale metode

"Što se tiče ostalih metoda primene feromona za ometanje parenja, one podrazumevaju primenu feromona u vidu: pahuljica, kapi koje se nanose na list ili posuda koje u određenim vremenskim razmacima ispuštaju feromone u vidu aerosola u voćnjak", kaže savetodavac i dodaje da su za naše uslove najinteresantniji zbunjivači za jabukinog i breskvinog smotavca, pojedinačno ili kombinacija oba feromona u jednom.

Zbunjivači se, kaže, postavljaju najkasnije jednu do dve nedelje pre početka leta leptira prve generacije u gornjem, senčenom delu stabla. Koncentracija feromona u krajnjim redovima može biti nedovoljna. U te redove, vodeći računa o pravcu duvanja dominantnih vetrova, treba postaviti dvostruko veći broj jedinica.

"Primena seksualnog zbunjivanja protiv štetnih insekata je dopunska i alternativna mera zaštite. Uspešnija je ako je brojnost štetočina niska. Tehnologija zaštite treba da je ista u svim voćnjacima u bližoj okolini, obavezno je proređivanje plodova, monosortnost je prednost, izbor preparata i vreme hemijskih tretmana treba da su isti", kaže ona dodajući da upotreba zbunjivača u zaštiti jabuke ima značajan udeo u troškovima zaštite. Ekološki je prihvatljiv metod jer smanjuje potrebe za hemijskom zaštitom i njihovu primenu u integralnoj i organskoj proizvodnji treba uzeti u obzir.

Podsetimo kako je evropski projekt nazvan Olefine razvio nov način njihove proizvodnje pomoću fermentacije kvasca, čineći ih finansijski pristupačnijom alternativom. Prednosti ove metode su što ne štete drugim insektima ni biološkoj raznovrsnosti, netoksični su i brzo isparavaju. Takođe, njihov sastavni deo su masne kiseline kojima se hrane mikrobi.