Zaraza se češće javlja kod plodova koji dodiruju zemljište ili se međusobno dodiruju.
Siva trulež (Botrytis cinerea) kod proizvodnje jagode je jedan od najčešćih problema i uzročnik smanjenja prinosa. To je je ekonomski najznačajnija bolest jagodastog voća. Ova gljivica prezimljava na zaraženim biljnim ostacima u obliku micelije i u rano proleće kada se stvore povoljni uslovi vlage, dolazi do zaraze cvetova, listova i plodova, navodi stručnjak za zaštitu bilja Poljoprivredne stručne službe Pirot Zoran Panajotović.
Česte kiše i visoka relativna vlažnost vazduha stvaraju povoljne uslove za razvoj sive truleži. Na zelenim plodovima se stvaraju svetlo smeđe pege ispod kojih meso ploda jagode omekša i na tom mestu se formira sivkasto-bela paučinasta prevlaka koja kasnije dobije karakterističnu zeleno-sivkastu boju.
Takvi plodovi su tamnosmeđe boje. Zaraza se češće javlja kod plodova koji dodiruju zemljište ili se međusobno dodiruju. Najpovoljnija temperatura za razvoj sive truleži je od 15-20°C. Infekcija se obično ostvaruje preko povreda, a može da se ostvari i preko neoštećenog tkiva. Siva trulež jagode bolest je koja se gotovo redovno javlja svake godine pa je iz tog razloga obavezno suzbijanje, upozorava Panajotović.
Kako smo ranije pisali, u zasadima s loše uređenim vodenim režimom pojava plesni na cvetnim organima jagoda je učestalija. Pri uzgoju jagoda na otvorenom štete od sive plesni su veće jer je zasad duže vlažan nakon kišnog perioda. Međutim, zbog visoke vlažnosti vazduha u zaštićenim prostorima, siva plesan nije ništa manje opasna pri uzgoju jagoda u visokim tunelima, plastenicima ili staklenicima.
Mere zaštite su đubrenje na osnovu agrohemijske analize zemljišta, izbegavanje pregustog zasada i uklanjanje obolelih plodova kao značajnog izvora zaraze.
Od fungicida se mogu koristiti oni na bazi aketivne materije boskalid + piraklostrobin ili na bazi materije ciprodinil + fludioksonil ili fluopiram + trifloksistrobin i drugo, predlaže pirotski savetodavac.
Tagovi
Autorka
