U koje vreme rezati kajsiju: Od cvetanja do septembra!

Proizvodnja kajsija već duže vreme na našim prostorima je rizična. Od kako su se voćari preorijentisali od sporadičnih stabala uzgajanih na okućnicama i u vrtovima - na plantažne zasade, ova voćka sve češće strada od apopleksije i to u vremenu kad stupi u puni rod (sedma-osma godina po sadnji). Osetljiva na niske prolećne temperatura u doba cvetanja i oplodnje, ova voćka je sklona takozvanom alternativnom rađanju plodova. Ispoljavanju negativnih proizvodnih osobina, smatraju stručnjaci, doprinosi i klasična zimska rezidba kajsije.

Međutim, u praksi mnogih voćarskih zemalja pokazalo se da rezidba, ako se pravilno obavi, može biti uz ostale agrotehničke mere, jedan od osnovnih činilaca redovne rodnosti i povećanja rentabilnosti gajenja kajsije.

Rezidbom se, inače, pravilno oblikuje kruna mlade voćke, ujednačava vegetativni rast, obnavljaju rodne grančice, starije voćke podmlađuju što se odražava na produženje njihove rentabilne rodnosti.

Apopleksija kajsije: Kako je prepoznati, sprečiti i lečiti?

Zbog apopleksije su izmenjena dosadašnja pravila rezidbe

Najnovija otkrića o patogenim uzročnicima prevremenog izumiranja drveta kajsije (apopleksije) i uslovima koji utiču na vreme i način njihovog delovanja, kao i na intenzivan porast letorasta i prevremenu pojavu grančica, doprinela su da rezidba kajsije pretrpi znatne izmene u odnosu na ostale voćne vrste.

Dok se druge voćne vrste orezuju u periodu zimskog mirovanja (do početka vegetacije), kajsiju treba orezivati u periodu vegetacije, od faze cvetanja do početka septembra. Voćke u rodu se orezuju u tri navrata.

Prolećna rezidba - neposredno pre početka cvetanja

"Neposredno pre početka cvetanja rezidbom se proređuju mlađe skeletne grane (ne starije od pet godina), zatim se odstranjuju grane koje zagušuju krunu ili imaju nepovoljan položaj, ili ometaju prolazak mašina pri obavljanju radova na plantaži. Grane se odstranjuju do 20 odsto od celokupnog skeleta krune. Cilj ove rezidbe je da se podmladi rodna površina krune i boljim rasporedom grana spreči njeno zasenjivanje i ogoljavanje," ističe Aleksandar Antić, diplomirani inženjer voćarstva.

Letnja rezidba - od 25. maja do 10. juna

U ovom se periodu izrasli letorasti u toku proleća skraćuju na polovinu ili trećinu. Na prekraćenim mestima se umesto jednog produžetka dobijaju od tri do pet mešovitih rodnih grančica dužine 20 do 40 centimetara. Ovom rezidbom dobija se veći broj cvetnih pupoljaka, koji su otporniji na niske temperature u toku zime, odlaže se faza cvetanja i do 15 dana u nekim godinama, a u mlađih voćaka postiže se veći koeficijenat granjanja, slabija bujnost i bolje oblikovanje krune.

Osetljivost pupoljaka na mrazeve

Rana jesenja rezidba - posle berbe plodova

"Krajem avgusta i početkom septembra, posle berbe plodova, rezidbom se odstranjuju sve polomljene i osušene grane, bez obzira na starost i na koji način je nastupilo sušenje grana. Odstranjene grane se iznose sa plantaže i spaljuju. S ovom rezidbom ne treba kasniti kako bi rane nastale orezivanjem mogle da zarastu do kraja vegetacije. Inače, sve tri vrste rezidbe treba da budu propraćene odgovarajućom zaštitom da bi se infekcije na otvorenim ranama sprečile ili svele na najmanju meru," kaže inženjer Antić.